Zašto je vaša dijeta osuđena na propast

Ovako većina Amerikanaca razmišlja o mršavljenju: treba pronaći poseban sistem ishrane koji hranu deli na „dobru“ i „lošu“, nikad više ne jesti ono što je loše i eto rešenja za mršavljenje i sreću. Onda sledi povratak na normalan život, samo što ste sada mršaviji i svi vas vole!
Osim što to nikad ne bude tako. Dijete su više nalik na zatvor gde ste vi i čuvar i zatvorenik – kažnjavate sebe samicom kad napravite „loš“ izbor hrane, povremene kritike upućene samom sebi postaju redovne, da ne pominjemo stalan osećaj krivice koji pokušavate da zatrpate brdom slatkiša, čime se ceo ciklus pokreće iz početka.

Može li da smršate par kilograma na restriktivnoj dijeti? Naravno, u pitanju je čista matematika – kada unosite manje kalorija nego što trošite, smršaćete. Zašto onda dijete ne funkcionišu na duže staze?

„Ograničavanje“ zvuči neprijatno (zato što i jeste)

Dijeta obično asocira na lišavanje, izgladnjivanje i pristup sve-ili-ništa koji treba da bude privremen. Onda se vraćate na staro – što obično dovodi do povratka izgubljenih kilograma. Očigledno je da ovo ne funkcioniše ako želite dugoročne rezultate.

„U oblasti nutricionizma sada svi pričaju o promeni ponašanja“, kaže Džim Vajt (Jim White), dijetetičar i vlasnik studija za fitnes i ishranu. „Svako može da se baci na dijetu tokom određenog perioda, ali da biste zaista promenili ponašanje zauvek, potrebno je mnogo bihejvioralne terapije i učenja zašto se hranite tako kako se hranite.“

Ovo zvuči kao težak poduhvat ali može da se sprovede korak po korak, tako što ćete elemente svakodnevnog ponašanja razmotriti pojedinačno. Vajt predlaže da potražite „okidače“: da li previše popijete kad izađete sa prijateljima? Da li se po povratku kući sa posla odmah bacate na omiljene grickalice? Kod većine ljudi postoji barem par oblasti koje mogu da poboljšaju sitnim izmenama, bilo da je u pitanju ostajanje pri jednoj ili dve čaše vina umesto cele flaše, ili veći unos proteina tokom dana kako ne biste bili gladni čim dođete kući.

„Kod promene ponašanja treba da poradite na tome kako se hranite i počnete da ograničavate pojedinačne elemente ponašanja umesto da držite dijetu u kojoj ne smete da jedete ovo ili ono“, dodaje on.

Dijete ne podrazumevaju dogoročno planiranje

Postavljenje ličnih ciljeva je super i može da pomogne da se držite dobrog smera, ali je ključ u postavljanju dostižnih ciljeva koji su i održivi. Uostalom, zato ste i odustali od ambicije da postanete astronaut nakon što ste nakratko bili očarani idejom da pohađate kamp za obuku za let u svemir.

Restriktivne dijete su osuđene na propast i pre nego što počnete sa njima. „Sama snaga volje nije dovoljna kad je reč o držanju dijete“, kaže Vajt. „Ljudi se osećaju dobro kad započinju dijetu jer je uzbudljivo… ali to obično podrazumeva izbacivanje mnogo omiljene hrane a većina ljudi ne može da izdrži zato je previše restriktivno.“

Neuspela dijeta dovodi do toga da ljudi prebacuju sebi i osećaju se krivim, što pokreće začarani krug negativnih emocija i loše ishrane zato što se osećaju loše i dovodi do toga da se osećaju još gore. Što vodi ka tome da…

Držanje dijete izaziva ogroman stres

Kada počnete da držite dijetu, ona okupira sve vaše misli. Šta mogu da jedem? Kad mogu da jedem? Koga treba da izbegavam da ne bih prekršio/prekršila dijetu? To je prilično nesrećan način života – jelo treba da bude zadovoljstvo a ne mučenje – a osim toga i stvara dodatni stres, koji može da pogorša problem sa kilažom.

„Ako ste pod prevelikim stresom zbog napora da smršate, onda dijeta nije održiva“, kaže dr Eduardo Grunvald, direktor Programa za kontrolu telesne težine na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu. Kada ste pod stresom, veće su šanse da ćete želeti da jedete nešto slatko i da se prejedate, što povećava šanse da višak kilograma i dalje bude tu. Ako stalno opterećujete sebe onim što treba i ne treba da jedete, verovatno ćete biti pod većim stresom nego inače. Osim toga, brže ćete poželeti da odustanete.

Ljudi nisu isti, pa zašto bi onda ista dijeta bila efektna za sve?

Sve popularne dijete su različite među sobom, ali za svaku se tvrdi da je idealna. Idealna za koga? Da li će 20-godišnji mladić videti iste rezultate kao 70-godišnja žena?

Naravno da neće, i u tom kontekstu dijete deluju još besmislenije. „Svako treba da ima drugačiji plan“, kaže Vajt. „Ima tako mnogo faktora koji ulaze u plan obroka: koliko vežbate, telesna težina, prethodna istorija, šta volite a šta ne volite da jedete, alergija na hranu, kako tolerišete određene makro hranljive materije.“ Nijedna dijeta nije pogodna za sve, tako da važno obratiti pažnju na to kako vaše telo reaguje na različite načine ishrane.

Suština je u održivosti

Ovo se odnosi bukvalno na sve dijete – one jednostavno nisu napravljene da bi trajale. A ako nešto deluje previše teško i izaziva loš osećaj, onda se toga nećete pridržavati, bez obzira na to sa koliko entuzijazma započinjete.

Dr Grunvald kaže da su osobe koje imaju najviše uspeha u mršavljenju one koje unose promene koje su održive u njihovom svakodnevnom životu. „Ako radite nešto što nije održivo, onda je veoma teško da nastavite da radite to što radite“, kaže on, a to se posebno odnosi na dijete za mršavljenje. Na kraju krajeva, čak i oni koji su izgubili mnogo kilograma ne mogu da mršave zauvek.

Zaključak je da suština mršavljenja i održavanja zdravog načina života leži u izborima – izbor voća i povrća umesto obrađene hrane obogaćene šećerom ili odlazak na džoging umesto još jedne prilike za prejedanje. Ali ovi izbori treba da predstavljaju svesne napore da poboljšate sebe, ne da se osećate ograničenim ili nesrećnim. Pored toga, ponekad je uživanje u slatkišima zaista vredno toga.