Švajcarska (1): U gorskom gnezdu

Urvine i duboke šume zaklanjaju ga od pogleda neznanaca, strmi putevi i odsustvo svega spektakularnog spasavaju ga od turista.

No, Karona nije ušla u istoriju kao brdsko skrovište hajduka i uskoka, već kao dom renesansnih neimara i vajara koji su stvarali u Rimu, Milanu, Veneciji i – Rusiji. Pjetro Antonio Solari iz Karone je, zajedno sa Markom Rufom, podigao krajem petnaestog veka Fasetnu palatu u Kremlju, danas najstariju očuvanu svetovnu građevinu Moskve. Ovo nabusito renesansno zdanje karonskog majstora u srcu Rusije – ježev odgovor na velelepnost italijanskih gradova – služilo je Ivanu III kao prestona dvorana.

Nešto manje od pola milenijuma posle Solarija i Ivana III, Herman Hese je u Montanjoli, nedaleko od Karone, stvarao dela koja će postati misaoni orijentir čitavim generacijama. U Heseovim toplim akvarelima, ali još više u noveli „Klingsorovo poslednje leto“, Karona dolazi do nas u bojama sunca, juga i tople zemlje. Kareno – kako ju je Hese u noveli nazvao – mesto je nepatvorenosti, sreće i idile u kojem se Istok i Zapad, priroda i umetnost venčavaju, gde se susreću Gete i Hafiz, Mocart i Hugo Volf. U Karoni, Hese je i sam upoznao svoju buduću suprugu Rut Venger, „crvenu kraljicu gora“ iz „Klingsorovog poslednjeg leta“, čijoj porodici je pripadalo jedno od najlepših zdanja varošice, Kaza Kostanca.

U Karonu sam stigao po kiši. Ako sam sa sobom i nosio kliše o sunčanom Tičinu, najjužnijem Švajcarskom kantonu na samoj granici sa Italijom, kraju gde se gradovi osunčanih imena – Lokarno, Askona, Lugano – smenjuju sa seoskim predelima Heseove Arkadije, taj je kliše isprao pljusak koji me je dočekao kada sam vozom prešao masiv Gotharda, pratio me dok sam presedao u Luganu i vozio se uz Monte Salvatore.

Kiše prestanu, izblede glazuru misli, i ostave nas na osami. Karona tada ostaje park secanja i tiho pribežište dobrostojećih. Kao što nas Lugansko jezero u dubinama ispod Karone podseća na naša stara leta na Mediteranu ali odiše ledom alpskih glečera, tako i tišina na karonskim ulicama u trenutku prvog susreta priziva istoriju Italije, ali miriše na brižljivo negovanu prazninu i švajcarske franke.