Kuće Karone su kuće juga, njeno rastinje se uspuzalo uz padine Alpa sa obala Sredozemnog mora; ali na njenim ulicama nema dece, između kuća ne suši se sveže oprano rublje potomaka Latina;
… iz Zabranjenih Gradova karonskih dvorišta ne čuju se italijanske kancone već ćutanje švajcarskog bogatstva i pokatkad vredni rad neke usamljene bušilice.
Ispred vile Kostanca u kojoj je Hese posećivao Rut Venger danas sama za sebe, na jednom od najusamljenijih trgova Evrope, žubori Hermesova fontana umetnice Meret Openhajm, sestričine Vengerove, koja je i sama živela u Karoni. Probijam se sa začaranog trga palate Kostanca prastarim urbanim vrletima, izmedju surih, žutih i ružičastih kuća. Ostavljam jezgro gradića iza sebe i stazom zaraslom u travu nastavljam prema nekadašnjoj kući nemačkih pisaca Lize Tecner i Kurta Helda. I oni su, kao i Bertold Breht, tražili sklonište od progona Trećeg Rajha u Tičinu, ali su, za razliku od Brehta, tu i ostali. NJihov dom spomenik je ljubavi prema egzilu, svedok doba ideala i vere u bolje danas.
Karona: u doba renesanse dom graditelja katedrale u Milanu i moskovskog Kremlja; u dvadesetom veku refugijum nemačkih levičarskih pisaca; danas: dom tihih i imućnih Švajcaraca, tih branilaca Srednjeg Puta. Bila je polazna tačka ka svetskoj slavi i životno izbeglište slavnih. Danas su sećanja na njih jedino što uzburkava smireni i prozračni vazduh Karone posle jake letnje kiše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
