Do Kefalonije smo stigli trajektom preko luke Astakos lomatajući se vijugavim lokalnim putevima gde ni GPS ne pomaže mnogo.
Ipak smo stigli na vreme za trajekt i posle dva sata vožnje, pored legendarne Itake stigli u luku Sami na Kefaloniji.
Kefalonija je najveće ostrvo u jonskom arhipelagu a mi smo ih posetili sva izuzev Kitire koja je negde na ivici sa Sredozemnim morem. Grci ih zovu i spoljna ostrva. Na Kefaloniji smo drugi put, iz toga se može zaključiti da nam se najviše sviđa. Boravili smo u mestu Lassi u blizini glavnog grada Argostolija. Kefalonija je prilično brdovita, ali to nam nije smetalo da je prešpartamo uzduž i popreko. pronalazeći predivne plaže od kojih bih izdvojio na prvom mestu Mirtos a zatim Anti Samos i Platia Ammos koja ove godine nije bila dostupna jer je prošlogodišnji zemljotres oštetio stepenište od preko tristotine stepenika koji vode do nje. Svaka od navedenih plaža je lepa na svoj način. Na Anti Samosu su snimane scene iz filma Mandolina kapetana Korelija.
Uveče smo sedeli na terasi našeg apartmana i slušali muziku iz obližnjih taverni. Skoro da nismo imali potrebu da idemo u provod. Ipak jedno veče na insistiranje moje supruge krenuli smo duž ulice i pažnju nam je odmah privukla muzika u restoranu Sirtaki. Na jonskim ostrvima, a posebno na Kefaloniji mogu se čuti pesme koje oni zovu kantade, a koje su nastale pod uticajem Venecije. Podsećaju me na pesme koje pevaju dalmatinske klape.
Muzičari nemaju posebnu binu nego sede za stolom u centralnom delu restorana, ali ponekad ustanu i krenu od stola do stola poput naših tamburaša. U ovom malom orkestru je bila harmonika, gitara i mandolina, harmonikaš se naročito isticao. Posle izvesnog vremena muzičarima se pridružila i majka vlasnika restorana, živahna i vesela starica, koja je svojim pevanjem unela dodatno raspoloženje. Nisam mogao da sakrijem oduševljenje svirkom pa sam prišao i čestitao im. Nakon završene svirke prišao nam je harmonikaš i pitao nas odakle smo. Bio je oduševljen kao i mnogi Grci kad im kažemo da smo iz Srbije. Rekao nam je da je glavni grad Kefalonije, Argostoli, pobratim sa jednim gradom iz Srbije, ali da on ne može da se seti kojim. Počeo sam da nabrajam gradove u Srbiji, ali nije nikako išlo. Najednom mu je lice sinulo i on je uskliknuo: “Sabac”. Grci generalno imaju problem sa izgovaranjem naših glasova : Č i Š, i izgovararaju ih kao C i S. Pričao nam je harmonikaš sa oduševljenjem kako u Sapcu ima mnogo odličnih harmonikaša. Na kraju je uzdahnuo sa nostalgijom: „Ah, Sabac“.
Sa Kefalonije smo se u povratku trajektom prebacili na Peloponez posetivši Olimpiju i dva manastira kod mesta Kalavrita, Agia Lavra i Mega Spileo. Oba su među najstarijim u Grčkoj i više puta su spaljivana ili rušena i ponovo obnavljana. Do trajekta nas je pratio jak pljusak sa gradom, munjama i gromovima. Ni to nam nije pokvarilo raspoloženje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
