„Čim budete seli, odmah naručite, jer ovde se čeka na sve“, rekao nam je neko pre putovanja. Na Malti se nikad pouzdano i precizno ne zna tačan sat ili, minute polaska, zadržavanja, dolaska; svaka rečenica počinje sa „oko“.
Zadržavanje oko 15 minuta, polazak je oko pet sati, autobus dolazi oko…
No, i pored tog ‘oko’ čekali bismo još četvrt sata.
Ali, to su Maltežani. Svi govore engleski, ali svi kasne! Predusretljivi – ali nikad u žurbi. LJubazni ali uvek u hladovini. Nikakvo čudo kad su ovim ostrvom dva veka vladali Arapi i imali uticaj na mentalitet Maltežana. Kao što stanovnici ovog ostrva predstavljaju mešavinu mnogih naroda, kultura, vere i običaja tako je i njihov malteški jezik mešavina naroda koji su tokom vekova prošli i zadržavali se na Malti. Malteški muškarci spadaju među najniže rastom u Evropi (iza Portugalaca). Malteške žene su ubedljivo – najniže u Evropi.
Feribotom iz malteške luke plovili smo pola sata i stigli na obalu susednog ostrva Gozo, posle Malte najveće u arhipelagu. Na obali nas je sačekao autobus sa kojim smo nastavili da putujemo od jedne do druge strane ostrva koje ima trideset hiljada stanovnika. Onog momenta kad zakoračite na njegovu obalu i uzanim vijugavim putem krenete ka najvišem delu, Gozo vam daruje veličanstven pogled. Unaokolo su predeli sa zelenim livadama, obrađenim njivicama i morskim uvalama. Posebnu pažnju privlače plaže zato što imaju neverovatnu boju peska – crvenog!
Gozo se u mnogo čemu razlikuje od ostrva Malte. Prvo sa čime se suočite kad krenete kopnom ostrva čija je ukupna površina 320 kilometara kvadratnih – jeste tišina. I, baš zbog tog, iskonskog i nenarušenog mira, kao i zbog nedirnute prirode, mnogi od stranaca se opredeljuju da svoj odmor provedu na ovom ostrvu. No, uprkos tako velikom broju stranaca, na ovom ostrvcu i dalje opstaje idiličan način života. Jednostavan… Usporen… I ispunjen tišinom koju remeti samo šum talasa…
Iz tog razloga nimalo me nije začudila priča koja se odnosila na malo selo kroz koje smo prošli: Zapravo, to i nije priča, već samo detalj koji možda mnogo više ‘govori’… Meštani sela kad, i gde god da odlaze iz svog doma, oni uvek zaključaju vrata – ali ključ ne ponesu sa sobom, već ga okače da visi na velikom ekseru ukucanom pored vrata ili ga, jednostavno, ostave u bravi. Zar u današnje vreme?! Spustili smo se na plažu sa ‘slonovskom nogom’ – zapravo stenom koja je jednim delom (‘nogom’) u moru, a drugim spojena sa gromadom. Kroz prostor između – vidi se beskrajno more azurne boje. U neposrednoj blizini je i Odisejeva pećina za koju je vezana čuvena legenda: u pećini je živela nimfa Kalipso i kad je Odisej na svom velikom putu doživeo brodolom, voda ga je izbacila na plažu nedaleko od Ramle. Pronašla ga je nimfa Kalipso i prenela u svoju pećinu gde se Odisej oporavio. Međutim, nimfa mu nije dozvolila da izađe iz pećine, već ga je sedam godina držala zarobljenog, pa tek po naredbi bogova morala da ga pusti…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
