Staro Nagoričane: Sveti Đorđe pripitomljava aždahu

Ako krenete tuda, posle nekoliko kilometara naići ćete na table koje vas upućuju ka spomeniku Zebrnjak, do kojeg ćete doći kraćom vožnjom po dobrom, pa sve lošijem i lošijem lokalnom putu, da biste na kraju završni deo (uspon) vozili po ne tako dobrom makadamu. I – na kraju, doći ćete do zaključanog ulaza, na kome ćete videti papir sa dva rukom ispisana telefonska broja. Pa ako namerite jednom da obiđete Zebrnjak, blagovremeno telefonirajte, možda nešto i vidite, za razliku od mene.

Zebrnjak je, inače, spomen kosturnica na istoimenom brdu, spomenik srpskim vojnicima izginulim tokom Kumanovske bitke, u Prvom balkanskom ratu, 1912. godine (koliko ih je još bilo posle njega, više niko i ne broji). Ovaj monumentalni spomenik (monumentalno je čak i ono što je preostalo od njega) delo je arhitekte Momira Korunovića, i podignut je pre tačno 80 godina. U spomen kosturnici nalaze se posmrtni ostaci 678 srpskih vojnika. Naravno, ovakva mesta, koja bi trebalo da budu večno zaštićena od svakog uznemiravanja, na ovim prostorima su oduvek bila pravi izazov za sve moguće skrnavitelje, pa je tako i ovaj spomenik – nekada visok skoro 50 metara i sa večnim plamenom koji je goreo na njegovom vrhu, za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, velikim delom podignut u vazduh (by bugarska vojska) i sveden na današnju – trećinu prvobitne visine. Da li će ikada ponovo zasijati u punom sjaju, ko to zna. Iskustveno, ako znamo da je (samo) pet godina bio čitav, a preostalih 75 godina u ovakvom, urušenom stanju, čisto sumnjam.

Kada se vratite na put ka prelazu Prohor Pčinjski, brzo ćete ući u selo Staro Nagoričane. A tu naprosto morate da uložite još jedan mali napor, da uđete u selo i obiđete crkvu Svetog Đorđa, a odmah iznad nje – da bacite pogled i na isposnicu Svetog Prohora Pčinjskog, pećinu u kojoj je ovaj sveti čovek živeo pune 32 godine!

Crkva je izgrađena još u 11. veku (ktitor je bio vizantijski car Roman IV Diogen) da bi je zatim kralj Milutin potpuno obnovio 1313. godine, uključujući i novi freskopis. U crkvi je sačuvano možda svega pola kvadratnog metra starog živopisa, iz 11. veka. Nove freske su izuzetno dobro očuvane, i malo je takvih primera u crkvama iz Nemanjićkog perioda. Osim dobre očuvanosti, dodatni kvalitet freskopisa čine vredni i zanimljivi prikazi i rešenja: tako Sveti Đorđe daruje kralju Milutinu svoj mač, kao uzvratni poklon za ktitorsku crkvu; tu je zatim freska „Uspenje Bogorodice“ sa neobičnim prikazom mladića kome ruke bivaju isečene u pokušaju da dodirne odar; pa je tu neuobičajeno rešenje na ikonostasu gde je na levoj strani prikazan Sveti Đorđe, a na desnoj Bogorodica – i – najupečatljivija je freska na kojoj je Sveti Đorđe pripitomio aždahu i predao je ljudima, sve sa povocem oko vrata. A sve to nam je, na našu veliku sreću i zadovoljstvo, pokazao i ispričao meštanin Dalibor, kome izgleda ništa nije teško – naročito kada stignu turisti iz Srbije.