Omišalj (1): Brevijar Vida Omišljanina

O Vidu Omišljaninu, srednjovekovnom pisaru iz Omišlja, odakle pišem razglednicu, saznajemo iz beleške koju je on sam zapisao u čuvenom Brevijaru, časoslovu iz 14. veka, rukopisu koji se danas čuva u Nacionalnoj biblioteci u Beču pod signaturom Cod. Slav. 3. Brevijar ili časoslov je crkvena knjiga s tekstovima koji se svakog dana u godini čitaju u crkvi. Sadržaj brevijara čine odlomci Staroga i Novoga zaveta, životi svetaca, molitve, himne, psalimi i pobožne pesme.

Pisan glagoljicom, Brevijar Vida Omišljanina sadrži praznične službe i one za nedelje za godinu dana, a odlikuje se bogatstvom i opširnošću biblijskih tekstova i pripada tipu bazilikalnog rimskog brevijara. Ovaj kodeks od 468 pergamentnih listova težak je gotovo 10 kg. Izračunato je da je za izradu ovog brevijara bilo potrebno 117 ovaca, odnosno tri stada od po četrdeset ovaca.

Vid Omišljanin nije ostavio svoj selfi, ali je o sebi ostavio pisane podatke, koje stvaraju mnoštvo mentalnih slika kreirajući na taj način precizniji uvid u društveni kontekst i utisak o njemu samom. Vid je zabeležio da je kodeks započet 11. marta 1396. godine, on ispisuje svoje ime i ostavlja ga za sećanje u večnosti, i s ponosom ističe da je poreklom iz Omišlja. Ono što je posebno zanimljivo jeste da Vid donosi precizne podatke o svojoj zaradi. Dajući svoj pergament, Vid je ugovorio honorar od bruto zarade oko 35 maraka, što je u to vreme bila vrednost oko osam krava. Takođe Vid navodi da je on brevijar pisao po narudžbini crkve Svetog Bartolomeja u Roču u Istri, posebno pozivajući u pomoć Svetog Bartolomeja i Svetog Antona.

Brevijar Vida Omišljanina je svedočanstvo o glagoljaškom bogoslužbenom jeziku koji je bio u upotrebi kao staroslovenski jezik na ostrvu Krku i u Istri u ovom periodu. U nauci se pretpostavlja da je rukopis koji je Vid prepisivao zapravo prevod latinskog teksta, takođe pod uticajem grčkog, bosanskog i staroslovenskog jezika, ali isto tako je zapaženo da je dizajn ilustraciji koji preovladavaju unutar ovog rukopisa pod uticajem bosanskih minijatura. Čitav brevijar je ukrašen mnogobrojnim živim dekorativnim inicijalima, sa puno ukrasa: biserima, tračicama, prepletom, vinjetama i vrežom oko slova. Minijature su rađene perom, crnom, crvenom i žutom bojom. Posebna zanimljivost rukopisa, koja dovodi u pitanje njegovo poreklo i uzajamne veze sa ostalim srodnim srednjovekovnim rukopisima jesu simboli četiri jevanđelista koji su signirani ćirilicom. Brevijar Vida Omišljanina imao je bogatu sudbinu. Brojni zapisi na njemu iz poznijeg perioda o tome svedoče. Pop Grgur Kraljić iz Senja, koji je boravio od 1497. do 1502. u Istri uz druge glagoljaške liturgijske knjige povezao je ponovo i Brevijar Vida Omišljanina.