Iz Aušvica poruka radikalnoj desnici – ne dozvoljavamo da se zaboravi

„Mi, Poljaci, na čijoj su zemlji Nemci izgradili taj logor smrti čuvari smo sećanja. Na neki bolan način nastavljamo misiju u koju je dobrovoljno krenuo Vitold Pilecki koji je dopustio namerno da ga uhvate i pošalju u Aušvic da posle pobegne i ponese u svet, zapadnim saveznicima, svedočanstvo šta se tu dešava“, kazao je pred Zidom smrti u nekašnjem nacističkom logoru Aušvic-Birkenau predsednik Duda.

Polaganjem venaca i paljenjem sveća kod Zida smrti, gde su na početku streljani logoraši dok nisu izgradjene gasne komore, grupa od 50 preživelih logoraša zajedno sa predsednikom Poljske počela je komemoraciju na 80. godišnjicu oslobadjanja najveće fabrike smrti koju je Hitlerova Nemačka podigla tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Poljskoj.

Radikalnoj desnici na Zapadu i američkom milijarderu Ilonu Masku koji je na kongresu radikalnih nemačkih nacionalista AfD ;prošle sedmice, uoči 80. godišnjice, pozvao Nemce da glasaju za AfD i zaborave na zločine dedova i da ponovo stvore Veliku Nemačku poljski premijer poručio je da te reči „zvuče poznato i zloslutno“.

Iako na 80. godišnjicu od oslobodjenja logora dolaze delegacije visokog nivoa, izmedju ostalog i nemački državni vrh, predsednik Frank Valter Štajnmajer i kancelar Olaf Šolc ili britanski kralj Čarls III, Državni muzej bivšeg nacističkog logora Aušvic-Birkenau odlučio je da na glavnoj komemoraciji reč dobiju samo preživeli logoraši ne i političari.

„Ove godine posebno želimo da se fokusiramo na preživele. Govoriće na ceremoniji. Nije na nama da im kažemo šta treba da govore ali računam da ćemo čuti poruke, nama, kako da oblikujemo svet oko nas. Danas zbog neverovatnog porasta populizma, demagogije, informacionog haosa potrebna su nam čvrsta nedvosmislena uporišta. Njihovo iskustvo“, kazao je direktor muzeja u Aušvicu Pjotr Civinjski.

Učešće u komemoraciji potvrdilo je 60 delegacija iz celog sveta, Srbiju predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Djurić, dok ponovo na obeležavanju Dana sećanja na žrtve Holokausta nema delegacije Rusije, iako su vojnici Crvene armije 27. januara 1945. godine oslobodili logor, jer je za organizatore nepožljena dok traje agresija Rusije na Ukrajinu.

Glavni deo komemoracije počinje posle podne a odavanje pošte žrtvama završava ispred Spomenika žrtvama kraj ruševina gasnih komora, gde preživeli iz Aušvica i delegacije pale sveće i u zajedničkoj jevrejskoj i hrišćanskoj molitvi pevaju Kadiš, jevrejsku molitvu za mrtve.

Širom Poljske uveče u prozorima pale se sveće, kao podsećanje na jevrejske susede kojih više nakon pakla Holokausta nema.

Logor Aušvic otvoren je 1940. godine kraj mesta Ošvjenćim nakon okupacije Poljske prvobitno kao logor za zarobljene Poljake, ali 1942. godine postao je centralno mesto monstruozne fašističke industrije smrti i pokušaja da se pobiju i likvidiraju evropski Jevreji.

U Aušvicu proširenom u kompleks Aušvic-Birkenau nemački nacisti pobili su u gasnim komorama oko 1,1 milion ljudi od oko 1,3 miliona koji su prošli kroz logor, mahom Jevreja, ali i Roma i Sinta, 70.000 Poljaka, sovjetske vojne zarobljenike i pripadnike drugih evropskih naroda i pretvorili tako logor u najveće stratište i groblje.