Da li su pregovori o skidanju sankcija NIS-u propali i da li bi nemački model mogao da bude rešenje?

Dok je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović danas izjavio da „očekuje ponovno odlaganje sankcija za najviše 30 dana“, kao i „da bi trebalo skinuti NIS sa liste sankcija“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je za Fajnenšl tajms u međuvremenu rekao „da su propali pregovori o sprečavanju uvođenja sankcija i da Srbija nije videla nikakvu promenu u stavu Amerikanaca“.

Vučić je izjavio i da se Srbija suočava sa rizikom da u petak izgubi pristup sirovoj nafti iz uvoza.

Ipak, ukoliko se pročita tekst koji je uz listu sankcija objavila Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC) pri američkom Ministarstvu finansija, Bajatovićeva izjava ima osnova.

Naime, prema tom tekstu, američke sankcije odnose se na sva preduzeća koja se direktno ili indirektno nalaze u vlasništvu većem od 50 odsto sankcionisanih kompanija. Nakon što je Gasprom Njeft spustio vlasnički prag u NIS-u ispod 50 odsto, faktički je izašao iz okvira sankcija.

Podsetimo, nedavno je promenjena vlasnička struktura NIS-a tako što je Gasprom, koji nije pod sankcijama, otkupio pet odsto akcija Gasprom Njefta. Trenutno Gasprom Njeft ima oko 45 odsto akcija u NIS-u, Gasprom nešto više od 11 odsto, oko 30 odsto ima država Srbija, a ostalo su mali akcionari.

Međutim, prema Bajatovićevim rečima, skidanje sa liste sankcija u praksi ide teže.

S obizrom na to da su ove sankcije donete u vreme bivše administracije Džoa Bajdena koja je izričito tražila od Srbije izlazak Rusa iz vlasništva NIS-a, trenutna očekivanja su da će nova administracija Donalda Trampa, koja je ušla u pregovore sa ruskom stranom oko uspostavljanja mira u Ukrajini, poštedeti NIS i ovih sankcija i ovog zahteva.

Dok se stav nove američke administracije po pitanju NIS-a zvanično ne iznese, i domaća stručna javnost očekuje da će Amerika ponovo odložiti sankcije NIS-u, a i ukoliko dođe do uvođenja sankcija sagovornici Danasa poručuju da bi „nemački model“ mogao biti rešenje.

Prolongiranje sankcija

Glavna i odgovorna urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković izjavila je za Danas da je uverena da će u slučaju NIS-a biti ponovno prolongiranje primene sankcija.

„Da su Amerikanci hteli da ih uvedu, oni bi ih uveli još pre mesec dana“, rekla je Putniković.

Ono što je dobro za Srbiju jeste i to što su u međuvremenu Rusija i SAD počele da pregovaraju o završetku rata u Ukrajini, ukazala je naša sagovornica.

„Čuje se da dve strane razgovaraju o mineralnim resursima, verujem da se priča, a da nas o tome ne obaveštavaju, i o ukidanju sankcija koje su uvedene za energetski sektor Rusije, među kojima je i poslednji paket sankcija u koji je uključen NIS. Možda je i Rusija od SAD tražila da se NIS-u odloži uvođenje sankcija, mi to ne znamo“, smatra Putniković.

Uverena je da je deo tih pregovora i Gasprom Njeft, većinski vlasnik NIS-a, dodajući da kada to pitanje bude bilo rešeno na relaciji Rusija-SAD tada će biti rešeno i pitanje NIS-a.

Putniković podseća da američke sankcije nisu uvedene direktno NIS-u, nego ruskim vlasnicima.

Međutim, poručuje da ne očekuje da će se Rusi i Amerikanci oko toga tako brzo dogovoriti i da te sankcije neće biti ukinute za dva ili tri dana.

„Ali čim se pregovara tu ima prostora da Amerikanci iskažu dobru volju i da ne uvedu primenu sankcija prema NIS-u. To bi bilo jako dobro, jer cela srpska privreda zavisi od funkcionisanja NIS-a“, poručila je Putniković.

I ona se osvrnula na promenu vlasničke strukture u NIS-u, rekavši da je Gasprom Njeft sa svoje strane povukao potez i da je time izašao iz okvira sankcija.

„Sada je zapravo pitanje procedure kako Amerikanci to sve ukidaju. Iz američke ambasade se u vreme bivše administracije čulo da Rusi moraju da izađu iz vlasništva NIS-a, međutim, to ne piše u dokumentima gde se navode sankcije. Ne zna se čije je to tačno tumačenje bilo. U međuvremenu smo dobili novu američku administraciju, ali ne i novog američkog ambasadora, te taj njihov raniji komentar nema težinu u sporovođenju sankcija“, smatra Putniković.

Podsetila je i da je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da Rusi neće izaći iz vlasništva NIS-a, dok su naše vlasti poručile da nacionalizacije neće biti.

„Nemački model“

Međutim, ukoliko sankcije budu uvedene, a Rusija ne dozvoli prodaju, dok Srbija ostane pri odluci da nema nacionalizacije, rešenje bi moglo biti u „nemačkom modelu“.

Na ovo je ukazao energetski stručnjak Aleksandar Kovačević koji je za Danas rekao da Nemci u slučaju Rosnjefta nisu sproveli nacionalizaciju, već su uveli „privremene upravnike“.

Kovačević je naveo da bi takav postupak mogla da sprovede i Srbija, jer ima zakone koji to propisuju.

„Firma će nastaviti da radi, izvršavaće obaveze, i kada se stvore povoljni uslovi da se firma može vratiti vlasnicima, onda se vrati vlasnicima“, rekao je Kovačević.

Kako je Nemačka rešila slučaj sa Rosnjeftom?

Ruska kompanija Rosnjeft je imala veoma važnu ulogu u snabdevanju Nemačke naftom i naftnim derivatima, s obzirom na to da je bila jedan od glavnih snabdevača u tom sektoru.

Pored toga, Rosnjeft je bio vlasnik tri velike rafinerije u Nemačkoj: Švet, Karlsrue i Vohburg.

Ove rafinerije su bile ključne za proizvodnju goriva i drugih naftnih derivata koji su se koristili u Nemačkoj, kao što je i NIS ključan za snabdevanje goriva na srpskom tržištu.

Međutim, nakon početka rata u Ukrajini i uvođenjem sankcija Rusiji, Nemačka je bila prinuđena da smanji zavisnost od ruskih energenata i sačuva rad rafinerija.

Nemačke vlasti su 2022. godine preuzele kontrolu nad ove tri rafinerije tako što je nemačka vlada postavila „privremene upravnike“ za ove rafinerije, ali nije direktno preuzela vlasništvo.

Vlada je, putem savezne agencije za energetiku (Bundesnetzagentur), preuzela upravljanje i nadzor nad rafinerijama. Ovi upravnici su bili odgovorni za održavanje nesmetanog rada rafinerija, ali i za smanjenje zavisnosti od ruskih izvora nafte i pronalaženje alternativnih snabdevača.

Dakle, iako nije došlo do potpunog preuzimanja Rosnjefta, uprava je bila podvrgnuta nadzoru i kontrolama, s ciljem očuvanja stabilnosti i sigurnosti energetskog sistema u Nemačkoj.

Međutim, uprkos ovom blažem modelu, ruska naftna kompanija Rosnjeft podnela je nemačkom ustavnom sudu tužbu protiv vlade zbog uvođenja državne uprave u njenu produžnicu.