Šta je prethodilo napadu na dekanku iz Niša i studente u Novom Sadu?

Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu, Natalija Jovanović, napadnuta je nožem, a samo dva dana pre toga četvorica studenata su pretučena u Novom Sadu.

Ovim napadima prethodila je intenzivna kampanja vlasti i medija koje imaju na svojoj strani.

U tekstu pod naslovom „ĆAO NATALIJA! Dekanka iz Niša tvrdi da je apolitična, a istina je sasvim drugačija“, list Alo je dekanku Nataliju Jovanović pokušao da prikaže kao dvoličnu, tvrdeći da njena podrška studentima nije iskrena i da iza svega stoje politički motivi i porodični interesi.

Čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata javno pokušao da je diskredituje nazivajući je „kriminalkom“ i „lopužom na kub“.

Što se studenata tiče, u tekstu pod „KOGA STE BLOKIRALI, KOME STE ZAGORČALI ŽIVOT? Pojavili ste se pre 4 meseca u našim životima tvrdeći da ste oslobodioci, a sada odlazite nalik na poraženu vojsku“, Kurir je izneo oštre kritike na račun studenata.

Uveliko traje i kampanja protiv rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića, za koga je ministar za javna ulaganja, Darko Glišić, rekao da ga treba uhapsiti.

„U Srbiji postoji nekoliko pravnih okvira koji štite sve građane, uključujući studente i profesore, od neetičkog i nezakonitog targetiranja u medijima. U Srbiji postoje zakoni koji štite građane od nefer tretmana u medijima, uključujući Zakon o javnom informisanju i medijima, kao i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Oni propisuju da se ne smeju objavljivati neistinite, uvredljive ili diskriminatorske informacije o pojedincima ili grupama“, kaže za Danas advokat Vladimir Terzić.

On napominje da Ustav Republike Srbije garantuje slobodu izražavanja, ali uz ograničenja koja se odnose na zaštitu prava drugih, kao što su pravo na privatnost i ljudsko dostojanstvo.

„Targetiranje pojedinaca u medijima može predstavljati povredu prava na privatnost i ljudsko dostojanstvo, posebno ako se šire neistiniti podaci, ako se manipuliše činjenicama ili ako se ljudi predstavljaju u negativnom svetlu sa ciljem da im se naškodi. Tablodi koji se bave targetiranjem pojedinaca ili grupa mogu snositi pravne posledice, jer oštećeni mogu tužiti medije za naknadu štete po osnovu uvrede ili povrede prava na privatnost“, kaže Terzić.

Kada se radi o ozbiljnom kršenju prava, poput uvreda ili pretnji, kako kaže naš sagovornik, mogu se pokrenuti i krivični postupci.

„Važno je napomenuti da novinari i novinarke imaju odgovornost da izveštavaju objektivno i u skladu sa zakonima. Targetiranje određenih osoba, naročito u političkom ili društvenom kontekstu, može dovesti do ozbiljnih posledica, kako za medije koji se bave takvom praksom, tako i za pojedince koji su izloženi takvom tretmanu. Dakle, pravni okvir postoji, samo se ne primenjuje, ovde je samovlašće suspendovalo državu, pa je sve ovo u dobroj meri “mrtvo slovo na papiru”, navodi Terzić.

Perica Gunjić, urednik portala Cenzolovka, oštro je kritikovao propagandnu ulogu režimskih medija u Srbiji.

On smatra da je koncentracija propagandnih sadržaja u tim medijima toliko velika da bi, kada bi Kodeks novinara bio neka vrsta „super-etične mašine“, ta mašina eksplodirala.

„Da je Kodeks novinara nekim slučajem nekakva moćna super-etična sveznajuća mašina koju je stvorila veštačka inteligencija kako bi reagovala na svaku povredu etičkih i profesionalnih standarda u novinarstvu, mislim da bi u roku od odmah eksplodirala u ovakvoj koncentraciji propagandnih otrova koje šire režimska glasila. Ne treba zamišljati kako je tek ljudima koji to svaki dan udišu, to vidimo svaki dan – lete palice i automobili, sevaju noževi, a režimski mediji nišane li nišane“, kaže Gunjić.

Prema njegovom mišljenju, mediji koji se bave targetiranjem političkih neistomišljenika vlasti odavno su prestali da obavljaju svoju tradicionalnu ulogu i postali „propagandni štabovi“.

„Obučeni su i koordinisani kao vojska, roboti koji reaguju na komandu, i kad krenu u obračune sa ljudima ne staju, ne lome glavu oni nekim tamo istinama i kodeksima. Sad su im meta i mladi – ne samo studenti, nego i srednjoškolci. Pitanje je kad će da pređu na bebe koje roditelji izvode na protesta, samo neka se usudi da vikne Pumpaj“, navodi Gunjić.

Sociolog Jovo Bakić, i sam česta meta napada režimskih medija, kaže da vlast nasiljem i zastrašivanjem nastoji da ugasi bunt, ali to im ne polazi za rukom.

„Režim pokušava državno-kriminalnim nasiljem i zastrašivanjem da ugasi bunt, sasvim nesvestan da je organizovani kriminal koji vlada državom najbitniji uzrok pobune. Srbija se umiriti ne može, a naročito se ne mogu umiriti njena akademska zajednica, kao i celokupna prosveta i kultura“, kaže Bakić.

Smatra i da ovakva praksa vlasti može vrlo lako imati kontraefekat.

„Čak i ako odustanu od obustave nastave u školama, gnev u poniženim i uvređenim nastavnicima biće veći no ranije“, zaključuje Bakić.