Treba li Britanija da opet stavi nuklearno oružje na ratne avione?

Sveobuhvatna protivvazdušna odbrana bi takođe bila dobrodošla, dodaje Edvard Lukas, dugogodišnji dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država i međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije u analizi za CEPA.

Popraviti razdor zbog Brexita kroz odbrambeni pakt između Britanije i EU. Pristupiti strateški moći mekog uticaja, sa medijskim kanalima koji će promovisati naše vrednosti i političkim ratovanjem koje će potkopati naše neprijatelje. Hajde da obnovimo konkurentnost Evrope, kako je sugerisano u Mario Dragi izveštaju, navodi Lukas.

Svi ćemo, piše, biti astronauti kad odrastemo.

Ali u međuvremenu, vreme je za domaći zadatak. Razlika između evropske želje za promenama i sposobnosti da se te promene sprovedu je očita.

Britanija, na primer, hvali suštinski trivijalno povećanje potrošnje za odbranu, od 2,2 milijarde funti (2,63 milijarde evra, 2,85 milijardi dolara), nakon još 2,9 milijardi koje su bile najavljene na jesen. To je u redu, ali da bi se nadoknadila zanemarivanja i štednja iz prošlih 20 godina, ove brojke treba da imaju nulu na kraju.

Da bismo razumeli zašto, pogledajmo baltičke države, gde Britanija ima problema da održava efikasno raspoređenu jedinicu od 1.000 pripadnika u Estoniji, gde je vodeća država u NATO snagama.

Estonija hitno želi da Britanija prepozicionira velike količine municije tamo. Kada kriza počne, linije snabdevanja će biti zagušene ili blokirane. Britanija bi trebalo da doprinese brigadom od 3.000-5.000 vojnika za predstojeću vežbu Siil (Jež). To se takođe pokazuje kao izazov.

Ni Kaja Kalas, šefica spoljno-političkog sektora EU (i bivša premijerka Estonije), nije uspela da obezbedi 40 milijardi evra koje je tražila za vojnu pomoć Ukrajini.

Samit lidera EU koji je održan početkom meseca završio je u opšte formulacije. To je moglo izazvati javnu osudu i preispitivanje: ako smo zaista u odbrambenom vanrednom stanju, zašto Evropljani ne donose velike odluke?

Umesto toga, ishod samita izazvao je anonimna curenja informacija koja su tvrdila da je Kalas previše „direktna“.

Evropa nije uspela ni da preuzme zamrznute centralne banke Rusije. Oko 210 milijardi evra se nalazi u zemljama EU, od kojih je 183 milijarde u belgijskom clearing centru Euroclear.

Britanska vlada nije uspela da dođe ni do dve milijarde funti prihoda od prisilne prodaje fudbalskog kluba Čelsi, koji je ranije bio u vlasništvu oligarha Romana Abramoviča. Ovi pravni zastoji traju već više od tri godine.

Cena odlaganja odmah se plaća Ukrajini. U samo jednoj nedelji, Rusija je poslala 1.310 vođenih bombi, više od 1.000 napadačkih dronova i devet raketa različitih tipova u Ukrajinu. Kako zalihe protivvazdušne odbrane opadaju, ruski napadi će postati još smrtonosniji i destruktivniji.

Ali vreme ističe i na drugim mestima. Evropljani ne mogu pretpostaviti da će moći da pojačaju sankcije Rusiji po svojoj volji.

Sjedinjene Države mogu imati druge planove. Moguće je da će predsednik Tramp povećati sankcije protiv Rusije: u nedelju je rekao da je „vrlo ljut“ na Vladimira Putina.

Međutim, moguće je i da će njegova gnev preći na Ukrajinu, Evropu, ili oboje. Kremlj je u svom izveštaju o razgovorima u Rijadu istakao uklanjanje sankcija na rusku trgovinu poljoprivrednim proizvodima i đubrivima kao uslov za predloženi prekid vatre.

Evropljani su u panici zbog američke nepostojanosti, stvarne i potencijalne. Ali pravi i važniji cilj trebalo bi da bude njihovo donošenje odluka. Ciničar bi rekao da lideri u Briselu, Berlinu, Parizu i Londonu čekaju da se situacija pogorša.

Tek kada birači postanu zaista zabrinuti, dozvoliće svojim liderima da donesu bolne odluke. Ali to bi moglo biti prekasno. Naši neprijatelji deluju po svom tempu, a ne po našem. I to je mnogo brže.