„Sve se dešavalo kao pod dejstvom neke više sile, bez namere da se reši problem, već zabašuri“.

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Ni takvo, polovično rešenje mnogima nije odgovaralo te nisu propuštali priliku da stvaraju razne nevolje, naročito tokom stalnih reorganizacija. No centar je osnovan, primljeni su i novi saradnici (među njima i dva kasnija premijera, Đinđić i Koštunica), a i danas postoji kao Institut za filozofiju i društvenu teoriju. Stari sukob nije nestao, naprotiv, obnovljen je iznuđenim otkazivanjem jednog međunarodnog simpozijuma, na kojem je predviđeno učešće aktera „praškog proleća“, kao i žestokom kampanjom protiv knjige Koste Čavoškog i Vojislava Koštunice „Monizam ili pluralizam“, nastale u okviru moga istraživačkog projekta, a moja knjiga „Društveni sukobi: izazov sociologiji“ sudski je zabranjena.

Što se tiče širih zbivanja, primetno je da se vreme tuge i žalosti oteglo. Sve pod sloganom „I posle Tita Tito“. Masovna psihoza nastala oko njegovog „odlaska“ povlačila se pred bujicom raznih razgovora i dogovora kako da se nekako održi sistem koji je pokojnik održavao neponovljivom autoritarnošću. Jedan događaj baca nešto svetla na stanje duhova toga vremena. Naime, posred Terazija se na jedno drvo popeo nepoznati građanin i pozvao prolaznike da se okupe i čuju pravu istinu usred gomile laži i sramnog opšteg muka. Bila je to scena dostojna Felinijevog „Amarkorda“, gde se jedan delija oteo pratnji iz duševne bolnice, uzverao do vrha drveta i iz sveg glasa zavapio da žudi za ženom. I kao što su čuvari azila Felinijevog junaka brzo spustili na zemlju, tako su vatrogasci i policajci hitro uklonili terazijskog besednika ispred radoznalih očiju i ušiju.

Bilo je i ohrabrujućih trendova. To pre svega važi za poljski sindikalni pokret Solidarnost koji je pokrenuo bezmalo čitavo društvo kao emancipatorski potencijal oslobađanja od realnog socijalizma. To je meni i podgrevalo nade u poljski radnički pokret još od Poznanja 1956. godine. S pažnjom sam pratio kritičku misao Baumana i Kolakovskog, mlađih levičara, Mihnjika i Kuronja, družio sam se s književnim prevodiocem, Magdom Petrinjskom i kasnije s prvim ambasadorom demokratske Poljske u Beogradu, Jiržijem Hmilevskim. Zbližio sam se s Adamom Mihnjikom, koji je napisao predgovor poljskom prevodu moje knjižice o srpskom populizmu. Prilikom posete NJujorku, s Džuli Mostov i njenim kolegama iz 1968. organizovali smo i javni protest protiv vojnog režima Jaruzelskog, januara 1982. godine. Dodir s poljskim istorijskim trendom postao je deo i moje lične životne putanje. Evo kako se to desilo.

Na jednom mitingu palestinskih studenata protiv Izraela, na Trgu Marksa i Engelsa (kasnije je dobio ime Nikole Pašića) na kojem je i spaljena jedna lutka sa tablom „Juden“, uhapšena je grupa domaćih studenata koja je nosila transparent Solidarnošć. Policija ih je naprosto vukla po asfaltu do obližnje knjižare „Komunist“, gde su uhapšeni i poslati u obližnji zatvor u Padinskoj skeli. Nešto kasnije, kada sam se pobunio protiv hapšenja nove grupe studenata, zbog solidarnosti sa Solidarnošću i s ranijem pohapšenim ljudima, u istoj knjižari sam takođe uhapšen i strpan u zatvor na 25 dana zajedno još desetak protestanata. (Uskoro se ta knjižara specijalizovala za literaturu o „događanju naroda“).

Nastavlja se

Narudžbenica

Cena 500 dinara

Knjigu Nebojše Popova

Kako smo dospeli dovde

Možete naručiti kod izdavača

Zadruga Res publica

Milete Krunića 23

23000 Zrenjanin

023/ 53 43 38

SMS 060 33 78 884

mail