S obzirom da je tema ovogodišnjeg Sajma automobila u Beogradu „Težnja ka nultoj emisiji gasova“ priča o električnim automobilima će i ovoga puta imati veoma značajnu, slobodno se može konstatovati i centralnu ulogu tokom diskusija i razmatranja na koji način u Srbiji što uspešnije realizovati smanjenje emisije štetnih gasova.
Prema rečima Miloša Petrovića, predsednika Asocijacije uvoznika vozila i delova Srbije, uvoznici novih vozila zastupaju najčistije i najsavremenije ekološke automobile koji ne zagađuju čovekovu okolinu. – Srbiju su prepravili polovni automobili. Svakako da ne možemo ljudima zabraniti da voze jeftine automobile, ali moramo im pomoći da njihova vozila budu bezbedna – ističe Petrović. On dodaje da osiguravajuća društva isplaćuju stotine miliona evra za štete koje izazivaju polovni automobili koji se uvoze u Srbiju, jer se ti automobili uvoze slobodno a da se ne proveravaju prilikom uvoza. – Poseban problem predstavlja što ti automobili zagađuju životnu sredinu, te će jedna od stručnih konferencija na ovogodišnjem sajmu biti posvećena električnim vozilima – kaže Petrović i dodaje da će ona biti održana u utorak, 27. marta, u 12 sati. On naglašava da u Srbiji ne postoji regulativa za električna vozila ali da po tom pitanju „nećemo moći mimo sveta“. – Verujem da će sledeće godine veliki broj izlagača ponuditi električna vozila, a da ćemo mi do tada urediti mrežu elektropunjača u Srbiji koja trenutno ne postoji – naglašava Petrović. Pored formiranja infrastrukture za električne automobile potrebno je razviti i sistem subvencija kako bi se pospešila njihova kupovina. Države u regionu subvencionišu kupovinu električnih automobila pa tako primera radi u Hrvatskoj finansijska podrška za tu vrstu vozila dostiže i do 8.000 evra.
Inače, najviše električnih automobila prodaje se u četiri najbogatije zemlje Evrope. Prema podacima sajta EurActiv.rs, na vrhu liste po broju vozača električnih automobila je Norveška, koja na 100 novih automobila proda 29 električnih. Norveška ima bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku 64.000 evra, što je dvaput više od proseka Evropske unije. Na drugom mestu je Holandija, koja ima 40.900 evra BDP-a po stanovniku i gde električni automobili čine svega šest odsto prodatih novih automobila. Iza nje je Švedska, sa 46.600 evra BDP-a po stanovniku i 3,6 odsto prodatih električnih automobila. Iako ima veći BDP po stanovniku, u Švajcarskoj električni automobili čine samo dva odsto ukupnog broja prodatih novih vozila. Na petom mestu je Belgija, sa 1,7 odsto prodatih automobila na struju. U šest zemalja Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Austriji, Finskoj i Portugalu između 0,5 i 1,5 odsto vlasnika automobila poseduje električni auto, dok je u ostalim članicama Evropske unije taj udeo blizu nule. I pored toga što se najviše električnih automobila prodaje u četiri najbogatije zemlje Evrope, uzročna veza bogatstva i posedovanja tih vozila daleko je od pravolinijske.
Proizvođači automobila objašnjavaju da električna vozila čine više od jedan odsto registrovanih novih automobila samo u zemljama koje imaju BDP po stanovniku veći od 30.000 evra. Nasuprot tome, tamo gde je BDP po stanovniku manji od 17.000 evra, uključujući centralnu i istočnu Evropu, električnih automobila skoro da nema. Prodaja električnih automobila na globalnom nivou znatno je povećana zahvaljujući Kini, koja je najveći svetski kupac tih vozila.
Veća potražnja za električnim automobilima zabeležena je i u Norveškoj i Švajcarskoj, gde je u prvoj polovini 2017. godine prodato 42,6 odsto više „čistih“ vozila. U Nemačkoj je prodaja električnih kola povećana za 134 odsto, u Francuskoj za 46 odsto, a u Velikoj Britaniji 9,9 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
