Zašto motociklisti zauzimaju visoko mesto na skali rizika stradanja?

U tim nezgodama najviše su stradali motociklisti, čak 35 odsto više nego prošle godine. Naime, jul i avgust su crni meseci za ovu kategoriju učesnika u saobraćaju.

U preglednom izveštaju Agencije za bezbednost saobraćaja (avgust 2019. god.) navodi se da se u proseku, godišnje u Srbiji registruje oko 1.673 saobraćajne nezgode u kojima je jedan od učesnika bio motocikl ili moped. U tim nezgodama život izgubi oko 50 osoba, dok njih 1.448 bude povređeno.

Treba napomenuti da je u Srbiji u proteklih 10 godina poginulo više od 1.000 motociklista, dok je 25.000 ljudi doživelo lakšu ili težu povredu. U skoro svakoj desetoj saobraćajnoj nezgodi sa poginulima u Srbiji učestvovao je motorni dvotočkaš – moped ili motocikl.

Na narednoj slici je predstavljen javni ponderisani rizik stradanja motociklista po opštinama i gradovima u Srbiji u periodu od 2016. do 2018. godine.

U okviru oblasti bezbednosti saobraćaja motociklisti zauzimaju visoko mesto na skali rizika stradanja. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, mopedisti i motociklisti su proglašeni ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju.

Zajedno sa pešacima, na globalnom nivou, motociklisti predstavljaju najugroženiju kategoriju učesnika u saobraćaju, imajući u vidu da zbirno čine oko 45 odsto ukupnog broja svih poginulih u saobraćajnim nezgodama.

Istraživanjima u svetu (SWOV) utvrđeno je da je po jednom kilometru putovanja verovatnoća smrtnog stradanja vozača i putnika na mopedu i motociklu 20 puta veća u odnosu na verovatnoću smrtnog stradanja vozača i putnika u putničkom automobilu, a verovatnoća od zadobijanja teških telesnih povreda je čak 40 puta veća.

Takođe, istraživanja u svetu pokazuju da motociklisti imaju preko 50 puta veću šansu da dožive saobraćajnu nezgodu u odnosu na ostale učesnike u saobraćaju.

Brzina (prekoračena, neprilagođena itd.) je glavni uzrok saobraćajne nezgode sa motociklistima. Ono što će svakako ubiti je usporenje, odnosno pad brzine u jedinici vremena. Pri brzini od 50-60 km/h, kada telo udari u neku nepomičnu prepreku, ono trpi silu od 20g. Nema te opreme koja će u takvoj situaciji sačuvati motociklistu. Iz tog razloga važno je da motociklista predvidi mogućnost nastanka opasne/iznenadne situacije.

Većina povreda koje su rezultat saobraćajnih nezgoda sa motociklistima su povrede glave. U Evropskim zemljama, povrede glave uzrok su u oko 75 odsto slučajeva uzrok smrti među vozačima motocikla.

Analizama saobraćajnih nezgoda koje su izazvali motociklisti utvrđeno je da kaciga nije smetala vozaču da vidi opasnost, i da se većina nezgoda dešava na kratkim relacijama (5-6 km), i da se većina vozača kretala brzinom do 50 km/h. Vozači koji nose kacigu imaju trostruko veće šanse da prežive!

Važno je istaći da nošenje zaštitne opreme (homolgovane kacige, obuća, odeća, štitnici itd.) utiče na pasivnu bezbednost motociklista, odnosno na umanjenje posledica u slučaju nastanka saobraćajne nezgode.

Nošenje zaštitne opreme može umanjiti rizik od lakih telesnih povreda za 33-50 odsto. Država bi trebalo da smanji porez na zaštitnu opremu za motocikliste, koji je inače jako visok u Srbiji.

Pogledajte potresnu ispovest Milana Mitića koji je preživeo tešku saobraćajnu nezgodu sa motociklom u produkciji Agencije za bezbednost saobraćaja iz serijala “Lična priča”.

Poražavajući podatak je da je umesto povećanja upotrebe zaštitne kacige kod motociklista koji je bio jedan od ciljeva Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja, došlo do smanjena upotrebe!

Na narednim slikama je predstavljen procenat upotrebe zaštitne kacige za motocikliste na putu u naselju i van naselja po Policijskim Upravama u Srbiji za 2018. godinu. 

Evo jednog zanimljivog podatka koji će možda pomoći prilikog odabira motocikla. Naime, prema stranim istraživanjima (Teoh, 2010) motocikli opremljeni ABS sistemom učestvovali su u 37 odsto manje saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u odnosu na one koji nisu bili opremljeni ABS sistemom.

Najčešće grupe uticajnih faktora koje doprinose nastanku soabraćajnih nezgoda sa motociklima su: preduzimanje nepromišljenih radnji od strane vozača (39 odsto nezgoda sa poginulim i 42 odsto nezgoda sa povređenim licima), pogrešno izvođenje radnji u saobraćaju od strane vozača (24 odsto kod nezgoda sa poginulima i 32 odsto nezgoda sa povređenima), propusti vozača zbog neiskustva, neprimerenog i nepropisnog ponašanja (11 odsto kod nezgoda sa poginulim i 7 odsto kod nezgoda sa povređenim licima).

U Preglednom izveštaju Agencije navodi se podatak da u saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima motociklisti najviše učestvuju u saobraćajnim nezgodama sa putničkim automobilima (49 odsto) i samostalno (28 odsto). Takođe, svaki peti motociklista (21 odsto) se povredi u saobraćajnim nezgodama kao jedini učesnik saobraćajne nezgode, a 60 odsto u saobraćajnim nezgodama sa povređenim licima učestvuje sa putničkim automobilom.

Ono što je naročito zanimljivo, jeste to da je 40 odsto vozača izjavilo da u momentu pre nego što je nastala saobraćajna nezgoda uopšte nije videlo motociklistu u retrovizoru. Kao najčešći razlog tome navodi se da im je motociklista ili mopedista bio slabo uočljiv.

U prilog tvrdnji govore i rezultati evropskog istraživanja o motorizovanim dvotočkašima (MAIDS, 2004) gde se došlo do rezultata da u 36 odsto saobraćajnih nezgoda vozač motornog vozila nije uočio dvotočkaša, a u 12 odsto slučajeva vozač dvotočkaša nije uočio drugo vozilo.

Neka istraživanja pokazuju da vozači ne primećuju jedan far. Motociklisti čine dva odsto registrovanih vozila i vozači po stečenoj navici očekuju dva fara. Kada vide jedan far, događa se da ga ne registruju u zoni raskrsnice, a u samoj raskrsnici najteži su bočni sudari, kada motociklista naleti na srednji deo automobila.

Vozači motocikla moraju imati vidljivu zaštitnu opremu ili garderobu na sebi. A pored vizuelne uočljivosti bitna je i zvučna uočljivost. Ne znam da li ste znali da se električni trotineti i motocikli koji ne stvaraju buku u stručnim krugovima nazivaju i „tihe ubice“. 

Drugi dosta čest uzrok koji vozači nabrajaju jeste da nisu očekivali da će neko da ih obiđe sa desne strane. Moramo priznati da se često događa da se motociklisti provlače između kolone vozila. Gotovo 100 odsto vozača je izjavilo da im je dosta stresno kada motociklista vozi razdelnom linijom.

Naravno i vozači automobila prave greške u vidu neuveravanja, prekoračenja brzine, koriste mobilni telefon, ne daju ili kasno upotrebe pokazivač pravca ili naglo skrenu i tako preseku putanju motociklistima itd.

Da se razumemo, u ovom tekstu nisam imao nameru da bilo koga osuđujem, niti smatram da je kriva samo jedna strana, jer kad se nezgoda dogodi kasno je raspravljati ko je kriv. Već ako želimo da poboljšamo stanje bezbednosti u našoj zemlji moramo imati profesionalni i sistematični pristup problemu. A u cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju ključna je edukacija i unapređenje obrazovanja u ovoj oblasti.

Što se tiče mladih vozača koji imaju najveći rizik stradanja na moticiklima što statistika i pokazuje, nije pitanje da li će se nezgoda desiti, nego kada će se desiti. Stoga bih ih savetovao da pre učešća u saobraćaju dobro savladaju tehniku vožnje, da se upoznaju sa pravilima i propisima, da se opreme zaštitnom opremom, da poštuju ograničenja brzine, da provere tehničku ispravnost svog motocikla, da ne koriste mobilni telefon, da ne konzumiraju alkohol i psihoaktivne supstance i da izaberu motocikl koji odgovara njihovoj konstituciji.

Savet za roditelje je da ne podležu pritisku dece da kupe motocikl, već je potrebno prvo obezbediti opremu i kvalitetnu obuku i edukaciju.

U tekstu su korišćeni podaci iz sledeće literature:

1. Pregledni izveštaj, Bezbednost vozača i putnika na mopedima i motociklima, Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, Beograd, avgust 2019. god.
2. https://www.sigurnestaze.com/web/vesti/35/motocikl-rizik-na-2-tocka.html

Autor je osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com