Vlasti Obale Slonovače nadaju se da će održavanje Afričkog kupa nacija 2023. u toj zemlji dodatno ubrzati inače impresivan oporavak od građanskog rata, koji je završen 2011. godine,
Do sada je u održavanje turnira, koji počinje u subotu, uloženo najmanje milijardu dolara, a izgrađena su četiri nova stadiona, dok su dva obnovljena.
Uz to su ili izgrađeni ili obnovljeni aerodromi, putevi, bolnice i hoteli u pet gradova u kojima se održavaju utakmice; Abidžan, Buake, Korhogo, San Pedro i prestonica Jamusukro.
- Dosije saudijski fudbal: Šta se krije iza pomame Saudijaca za kupovinom fudbalera
- Svetsko prvenstvo u fudbalu 2030. u šest zemalja i na tri kontinenta: Kako će to da izgleda
- Novine u srpskom fudbalu: Igrači mogu da tuže klub ako im kasne dve plate
U najvećim naporima rekonstrukcije ove zapadnoafričke zemlje posle građanskih ratova 2002-2007. i 2010-11, neka od najmasivnijih ulaganja potiču od 3,5 milijardi dolara zajma uzetog od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u aprilu prošle godine.
A opet, budući da se Obala Slonovače nalazi na 138. mestu od 190 najbogatijih zemalja sveta prema MMF-u, taj izdatak je za neke razlog za zabrinutost – iako je Obala Slonovače doživela prosečan privredni rast od 8 odsto godišnje otkako je predsednik Alasan Uatara, bivši službenik MMF-a, preuzeo vlast 2010. godine.
„Obala Slonovače je siromašna zemlja“, rekao je za BBC Sport Afrika Prao Jao Serafin, profesor ekonomije.
„Kao posledica toga, predsednik Uatara je morao da uzima kredite da bi finansirao ovaj projekat, tako da moramo da budemo sigurni da Obala Slonovače zapravo ima koristi od tih kredita. Zemlja će morati da održava infrastrukturu.“
„Ako ne budemo bili pažljivi i organizovali događaje koji će donositi prihode na našim stadionima, plašim se da će zemlja slonova proizvoditi bele slonove.“
Izraz „beli slonovi“ – potekao od starog tajlandskog običaja poklanjanja monarhu tih životinja teških za održavanje – redovno se koristi za skupocene infrastrukturne projekte čije finansijsko održavanje nadmašuje njihovu korist.
Da li će, dakle, Obala Slonovače, nekada dom jedne od najvećih afričkih populacija slonova i koja ime nosi po njihovim kljovama, pretrpeti istu takvu sudbinu?
Neće – tvrde političari ove zemlje.
Gradnja za budućnost
Nakon što su izdvojili više od milijarde dolara – neki mediji čak navode dvostruku veću sumu – većina investitora se nada povraćaju novca, ali Fransoa Amičia, koji vodi organizacioni odbor za Kup nacija 2023, kaže da to nikada nije ni bila namera.
„Kad je Obala Slonovače odlučila da organizuje ovaj Kup nacija, nije to bilo da bi zaradila novac, već da bi se repozicionirala“, rekao je u decembru Amičia, trenutno poslanik u zemlji i bivši ministar sporta.
„Bila je to dobra prilika da se obezbedi sportska infrastruktura – moram da vas podsetim da nijedna sportska infrastruktura nije izgrađena godinama – a Kup nacija nam je omogućio da dobijemo četiri nova i dva obnovljena stadiona odjednom.“
Nekih 79 miliona, 84 miliona i 113 miliona dolara potrošeno je na izgradnju stadiona u Jamasukru, Korhogu i Abidžanu, konkretno olimpijski stadion Alasane Uatara, dok je renoviranje stadiona Feliks Ufue Boanji u Abidžanu koštalo još 109 miliona dolara.
Prvobitno izgrađen 1964. godine, na potonjem su se igrale utakmice Kupa nacija kad je Obala Slonovače poslednji put bila domaćin 1984. godine, dok je stadion u Buakeu, izgrađen specijalno za tu svrhu, bio drugi korišćeni stadion.
- Navučeni na rizik: Kako kockanje obuzima vrhunski sport
- Ljuto rivalstvo pretvoreno u prijateljstvo: Dan kad su fudbaleri Seltika i Rendžersa bili u istom timu
I dok su 24 trening centra bila ili izgrađena ili obnovljena u pet gradova domaćina, tri „Afkon grada“ od po 32 petosobne vile izgrađena su u Buakeu, San Pedru i Jamasukru, dok je novi hotel sa 48 soba podignut u Korhogu.
Bolnica u Korhogu je obnovljena, a u San Pedru izgrađena, dok su aerodromi u oba grada – i u Buakeu – takođe obnovljeni, dok su auto-putevi od Abidžana – i na zapad do obalskog San Pedra, i na sever do Korhoga – modifikovani (između ostalih popravki puteva u drugim mestima).
„Organizovanje turnira nam je omogućilo da poboljšamo transportne veze“, dodaje Amičia.
„Mi znamo da je Obala Slonovače prošla kroz težak period, koji nije bio ekonomski lak. Ali ovaj Kup nacija je omogućio Obali Slonovače da se opremi sportskom i nesportskom infrastrukturom dostojnom jedne zemlje u razvoju.“
Iskorišćavanje objekata
U međuvremenu, Fudbalski savez Obale Slonovače (FIF) planira kako će se pozabaviti pitanjima koja ističu ljudi poput profesora Serafina oko budućnosti skupocenih novih stadiona.
Nakon što je zemlja već bila domaćin Afričke lige šampiona za žene u novembru (u Buakeu i San Pedru), stanovnici Obale Slonovače žele da postanu regionalni centar sportskih događaja – naročito u ime onih zemalja čiji nacionalni stadioni ne mogu da prihvate internacionalce iz bezbednosnih razloga.
Iskorišćen 27 puta za utakmice „kod kuće“ takvih zemalja tokom kvalifikacija za Kup nacija 2023. i za Svetsko prvenstvo 2026, Maroko je bio popularna destinacija – ali Obale Slonovače sada takođe želi deo tog kolača.
„Osiguraćemo da naša zemlja postane centar Zapadne Afrike što se tiče fudbalskih i sportskih takmičenja“, rekao je predsednik FIF-a Idris Dialo, istakavši atletske staze na nekim stadionima.
„To će obezbediti prostor svim zemljama koje nemaju infrastrukturu odobrenu od Konfederacije afričkog fudbala i Fife.“
Iako tek treba da bude formalno odobrena, neki iz vlade su održali prezentaciju ideje o otvaranju stadiona za javnost, tvrdeći da će zdravija populacija smanjiti teret države koja je uvela univerzalno zdravstveno osiguranje 2019. godine.
Predsednik Uatara želi da obezbedi da i zemlje koje ne organizuju utakmice Kupa nacija imaju pristojnu sportsku infrastrukturu, dok zajednički projekat sa Francuskom radi na stvaranju 10 mini-sportskih kompleksa širom Obale Slonovače.
„Sjajna prilika“ za biznis
Od okončanja građanskih ratova, u kojima je raseljeno više od milion ljudi, Obala Slonovače je dobila finansijski uzlet.
Zahvaljujući značajnim ulaganjima vlade i sjajnom učinku dva njegova najjača izvozna artikla – kafe i kakaoa (Obala Slonovače je njihov najveći izvoznik na svetu) – ekonomija zemlje bi mogla da postane druga najveća u Zapadnoj Africi.
BDP Obale Slonovače i Gane je 2013. godine bio 43 milijarde i 63 milijarde dolara, dok podaci MMF-a iz 2022. godine pokazuju da se ta razlika sada smanjila, sa zemljama koje su proglasile BDP na 70 i 73 milijarde dolara (dok su obe i dalje u značajnom zaostatku u odnosu na naftom bogatu Nigeriju i njenih 477 milijardi dolara.)
U ekonomskoj prestonici Abidžanu, vlasnica restorana Akuba Angola otelotvoruje taj skorašnji privredni rast Obale Slonovače.
Nakon što je boravila u inostranstvu tokom građanskih ratova, Angola – koja je upisala poslovnu školu u SAD dok je bila odsutna – vratila se 2017. godine.
- Poslednja zemlja na planeti bez fudbalske reprezentacije
- Odbegle krave i Bekamove posete: Život u najmanjoj ligi na svetu
- Pele ušao u rečnik kao sinonim za „jedinstveno i izuzetno“
„Mislila sam da je pravi trenutak da se vratim zato što je zemljom zavladao mir i sve je išlo kako treba“, rekla je ona za BBC Sport Afrika.
„Pre deset godina, otvaranje firme bio bi veliki rizik.“
Iako je bila ubeđena u uspeh, ipak je iznenađena koliko je sve dobro krenulo – otvorila je pet restorana od 2021. godine – i sada se nada da Kup nacija može dodatno da pruži podstrek ekonomiji Obale Slonovače.
„Kup nacija je sjajna prilika za poslovanje, zato što će mnogi ljudi koji dolaze iz inostranstva otkriti šta mi radimo ovde u Obali Slonovače“, kaže ona.
„Na primer, želim da otvorim mnoge franšize širom Afrike.“
Na Abidžan odlazi otprilike 80 odsto ekonomskog proizvoda zemlje i, sa Kupom nacija koji se održava širom zemlje, ljudi se nadaju da će San Pedro na jugu, Jamusukro i Buake u centru i Korhogo na severu početi da smanjuju tu razliku.
„Korhogo, San Pedro, Buake i Jamusukro će se naći u žiži a to može da pospeši poslovanje“, kaže profesor Serafin sa Univerziteta Alasan Uatara u Buakeu, koji veruje da će korist od Kupa nacija varirati od kratkoročnog do dugoročnog.
„Prva kratkoročna prednost je da će se pojačati atraktivnost Obale Slonovače za privatne investitore, jer će kamere biti uperene u nas“, objašnjava on.
„Biće takođe mnogo posla za trgovce, otvaraće se nova radna mesta u hotelima dok dočekujemo posetioce, a turizam – koji čini oko 9 odsto našeg BDP-a – će skočiti.“
Na duže staze, Serafin veruje da će obnovljeni stadioni pružiti stanovnicima Obale Slonovače „novi entuzijazam“ za odlaske na utakmice, naročito sa novim propratnim objektima kao što su restorani i prodavnice suvenira.
„I tako će Korhogo, Buake, Jamusukro i San Pedro imati koristi od ovih stadiona baš kao i obnovljenih bolnica i zdravstvenih ustanova – a zemlja će imati koristi od ovih masivnih obnova koje će dati podstrek dugoročnom rastu.“
I dok je teroristički napad iz 2016. godine, kad su militanti ubili 16 ljudi u obalskom odmaralištu Grand Basam, oko 40 kilometara od Abidžana, još svež u sećanju mnogih, Serafin veruje da će besprekorna bezbednost kao i smanjena zakrčenja i utakmice bez ikakvih komplikacije biti ključni za uspeh.
„Ako budemo ispunili sve te uslove, Obala Slonovače će se nametnuti kao velika zemlja koja može da kapitalizuje ovaj turnir nabolje.“
Dodatno izveštavanje: Ijan Vilijams
Pogledajte video: Zlatan Ibrahimović – fudbalska legenda ide u penziju
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
