Afrika: BBC u poseti južnoafričkoj osvetničkoj grupi Operacija Dudula „Zašto mrzimo strance“

Ozloglašena južnoafrička osvetnička grupa Operacija Dudula postala je poznata po upadima u firme koje pripadaju stranim državljanima i prisiljavanju prodavnica da se zatvore.

BBC Afričko oko dobio je retki pristup članovima ovog najistaknutijeg uličnog antimigrantskog pokreta u zemlji.

U školskoj kuhinji u Kva Temi, opštini istočno od Johanesburga, Dimakaco Makoena je zauzeta pravljenjem sendviča.

Ova pedesetsedmogodišnja samohrana majka troje dece kuvarica je više od 10 godina.

„Da budem iskrena, mrzim strance. Kako bih samo volela kad bi mogli da se spakuju i odu, i da zauvek napuste našu zemlju“, kaže ona boreći se da zadrži suze.

Teško je razumeti jačinu te mržnje sve dok Makoena ne izvuče telefon da bi pokazala sliku sina.

On je mršav, sa staklastim pogledom i jarkocrvenim tragovima opekotina po čitavom telu, rukama i licu.

„Počeo je da puši drogu kad je imao 14 godina“, kaže ona, objašnjavajući kako njen sin često odlazi da krade kako bi mogao da zadovolji zavisnost.

• Gotovo 30 godina posle aparthejda – Južnoafrička Republika danas
• Kada građani uzmu pravdu u svoje ruke
• Sejšeli: Rajsko ostrvo koje je postalo talac heroina

Jednog dana je pokušao da uzme neke kablove sa dalekovoda kako bi ih prodao, ali ga je udarila struja i zadobio je teške opekotine.

Njen sin koristi kristal met i njaope, izuzetno adiktivnu uličnu drogu koja je poharala zajednice širom Južne Afrike.

Njeni stavovi i podrška Operaciji Dudula postaju jasni tek kad za prodaju droge okrivi strance.

„Dudula, to je jedina stvar koja me održava u životu“, kaže ona za BBC.

Operacija Dudula je osnovana u Sovetu pre dve godine i ona je prva grupa koja je ozvaničila sporadične talase osvetničkih napada motivisanih ksenofobijom u Južnoj Africi, a koji korene vuku još iz perioda neposredno posle okončanja vladavine belačke manjine 1994. godine.

Ona sebe naziva „građanskim pokretom“ zasnovanom na anti-migrantskoj platformi, a reč „dudula“ na jeziku zulu znači „proterati silom“.

Soveto se nalazio u prvim redovima otpora aparthejdu i bio je dom Nelsona Mandele, prvog južnoafričkog demokratski izabranog predsednika.

Sada je ova opština postala dom najistaknutije anti-migrantske grupe u zemlji.

Sa svakim trećim nezaposlenim Južnoafrikancem u jednom od najneravnopravnijih društava na svetu, stranci su generalno postali laka meta.

Ali broj migranata koji žive u Južnoj Africi krajnje je preuveličan.

Prema izveštaju iz 2022. godine Instituta za bezbednosne studije (ISS), nezavisne istraživačke organizacije sa sedištem u glavnom gradu Pretoriji, u Južnoj Africi ima oko 3,95 miliona migranata, što čini 6,5 odsto ukupne populacije, a to je cifra koja je u skladu sa međunarodnim normama.

U tu brojku spadaju svi migranti, bez obzira na njihov pravni status ili odakle potiču.

Ksenofobična retorika koju koriste neki zvaničnici države, političari i antimigrantske grupe pomogli su u građenju mita o tome da je zemlja zatrpana migrantima.

Južnoafrička anketa o društvenim stavovima za 2021. godinu pokazala je da je skoro polovina populacije od 60 miliona ljudi verovala da u zemlji ima između 17 i 40 miliona migranata.

Aktuelne ankete sugerišu da bi podrška vladajućem Afričkom nacionalnom kongresu (ANC), stranci koju je nekada predvodio Mandela, mogla prvi put da padne ispod 50 odsto.

Operacija Dudula ima ambicije da ispuni taj vakuum i sada se transformisala iz lokalne antimigrantske grupe u nacionalnu političku stranku, obelodanivši planove da učestvuje na opštim izborima naredne godine.

Zandile Dabula, koja je izglasana za predsednicu Operacije Dudula u junu 2023. godine, smirena je, harizmatična i saosećajna sa porukom grupe: „stranci“ su koren svih ekonomskih nedaća Južne Afrike.

Kad joj je predočeno da je kampanja zasnovana isključivo na mržnji, ona za BBC kaže: „Moramo da budemo realistični da većinu problema koje imamo ovde izaziva priliv stranih državljana.“

„Naša zemlja je u haosu. Strani državljani rade na dvadesetogodišnjem planu preuzimanja Južne Afrike.“

Kad joj osporavamo tačnost tog dvadesetogodišnjeg plana, ona priznaje da je to glasina, ali kaže da veruje da je ona istinita.

„Vidite drogu svuda i većina zavisnika su Južnoafrikanci a ne strani državljani. Dakle, šta se tu dešava? Da li kljukaju našu braću i sestre da bi im bilo lakše da nas preuzmu?“ kaže ona.

A opet je moguće da se bes na kraju iskali na onima koji su u zemlji legalno i rade legalne poslove.

• Da li postoji „zavisnička ličnost“
• „Nisam ni lečeni, ni izlečeni narkoman, već borac“: priča devojke koja je 13 godina uzimala heroin
• On zavisnost leči drugačije: „Sve počinje od traume“

Nigerijski pijačar, koji je bio meta napada članova Operacije Dudula u Johanesburgu ove godine, kaže za BBC da dve žene koje su ga omamile elektrošokerom i uništile njegovu odeću tako što su ih pobacile u kanalizaciju nisu zastale da mu postavljaju pitanja.

Dok su ga napadale, on kaže da su ga psovale govoreći mu: „Moraš da se vratiš u Nigeriju. Mi smo Duduula, mi smo Južnoafrikanke.“

Bez robe, on sada spava na ulici.

„Ja glasam u ovoj zemlji. Ja sam građanin ovde. Nikad nisam video da se neka zemlja ovako ophodi prema ljudima.

„Ako radim nešto ilegalno, u redu. Deportujte me. Ali ne radim ništa ilegalno. Uništili ste mi život, ne mogu da plaćam stanarinu.

„Želim da idem, ovo je previše.“

Operacija Dudula ostaje pri tome da je njihova najveća briga ogroman priliv droge koja pristiže u najsiromašnije zajednice Južne Afrike.

Međutim, ne postoje podaci koji potkrepljuju tvrdnju da ljudi koji prodaju drogu nisu južnoafrički državljani.

Komparativna statistika nije dostupna za zločine u vezi sa drogom, mada ISS-ov izveštaj navodi ministra pravde koji tvrdi da imigranti čine 8,5 odsto svih slučajeva sa krivičnim presudama 2019. i 7,1 odsto 2020. godine.

ISS dodaje da su 2,3 odsto zatvorenika koji završe iza rešetaka svake godine stranci bez dokumenata.

U Diplklofu, u istočnom Sovetu, BBC se pridružio takozvanoj radnoj grupi Dudule.

Ljudi na kamionima išli su da se suoče sa vlasnikom radnje iz Mozambika za kog južnoafrička gazdarica tvrdi da ne plaća iznajmljivanje prostora.

To je trebalo da bude pregovaranje, ali je vrlo brzo preraslo u konfrontaciju tokom koje je jedan od ljudi, Mandla Lenkosi, zapretio da će ga premlatiti.

Kad ih BBC pita zašto se ponašaju siledžijski, oni tvrde da samo sprovode zakon.

Lenkosi, takođe iz Soveta i nezaposlen, učestvuje u prepadima na migrantske domove i radna mesta, na ljude koji se sumnjiče za sve, od rasturanja droge do ostajanja u zemlji nakon isteka vize.

„Odrasli smo u vremenima aparthejda kada su stvari bile mnogo bolje nego što su danas“, kaže on, pozivajući se na probleme sa drogom.

„Zakon je tada bio zakon.“

Njegov kolega pristalica Dudule Sedri Stoun je saglasan.

„Južna Afrika mora da se vrati staroj Južnoj Africi koju poznajemo.

„Naši očevi su pokrenuli poslastičarnice, ali danas sve te poslastičarnice drže stranci, naročito iz Bangladeša, Somalije i Etiopije. Zašto?“.

Predsednik Siril Ramafosa oglasio se protiv antimigrantskih protesta i osudio osvetničke grupe zbog maltretiranja i napadanja migranata.

Uporedio je takvo postupanje sa strategijama režima aparthejda za tlačenje crnačkih zajednica.

On je 2019. godine pokrenuo Nacionalni akcioni plan za borbu protiv rasizma i ksenofobije, ali aktivisti žele da vlada učini još više.

Eni Majkls, aktivistkinja iz Savetodavnog panela Johanesburga za migrante, kaže da Južnoafrikanci okrivljuju pogrešne ljude za vlastite nedaće, a zapravo bi trebalo da se dive migrantima zbog njihove sposobnosti preživljavanja.

„Prestanite samo da sedite i žalite se i umirete po ćoškovima dok čekate na vladu koja vas svakodnevno izneverava“, kaže ona za BBC.

„Migranti su najsiromašniji među najsiromašnijima. A ovi bi radije išli da uznemiravaju i maltretiraju te ljude, umesto da tresu kavez ljudima koji žive u staklenim kućama.“

Što se nje tiče, Dabula kaže da kritičari Operacije Dudula koji tvrde da je to kolektiv nasilnih osvetnika greše.

„Mi ne zagovaramo nasilje i ne želimo da se ljudi osećaju ugroženo“, kaže ona.

Ali dodaje: „Ne mogu samo da nas preuzmu strani državljani, a da ne uradimo ništa po tom pitanju.“

Stotine pristalica putovale su uz raznih krajeva zemlje da bi prisustvovale njenoj prvoj nacionalnoj konferenciji u Johanesburgu u maju, kada su članovi glasali da se grupa registruje kao politička stranka.

Dok su mahali južnoafričkim zastavama, plesali i pevali na ulicama u šetnji do Gradske kuće, sve je delovao kao veliko slavlje.

Međutim, pesme koje su pevali nosile su preteću poruku: „Spali stranca. Otići ćemo u garažu, kupiti benzin i spaliti stranca.“

Vojna odeća priziva kampanju Južne Afrike za oslobođenje – ona prenosi poruku o spremnosti na borbu.

Makoena je takođe prisutna, sa osmehom na licu i u majici stranke.

„Operacija Dudula će ući u istoriju danas“, kaže ona.

Na bini, Ajzak Lesole, tehnički savetnik Operacije Dudula, postavlja pitanje razdraganim sledbenicima: „Da li ćemo sklopiti mir sa ilegalnim strancima?“.

„Ne“, jednoglasno mu uzvraća publika.

Prema južnoafričkom zakonu, registracija stranke ne znači da će se ona automatski kvalifikovati za učešće na izborima, pre toga ona mora da ispuni razne druge uslove.

Operacija Dudula nema manifest, niti zvaničnu politiku sem stava o strancima, mada Dabula insistira na tome da je stranka prisutna u svakoj pokrajini sem u Severnom Kejpu.

Pristalice ove nove stranke koji su govorili za BBC deluju kao da iskreno žele da se situacija u njihovim zajednicama popravi.

Oni odražavaju promenu raspoloženja na političkoj sceni Južne Afrike sa ljudima kojima je trenutnog stanja preko glave.

Međutim, otrovna mešavina siromaštva, droge i straha dovodi do igre u kojoj se upire prstom u druge, a tu su migranti postali glavni žrtveni jarci.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]