Dok se Evropljani evakuišu iz Nigera, Burkina Faso i Mali izrazili su podršku zemlji u kojoj je nedavno izvršen vojni puč i svrgnut predsednik, uz poruku drugim zemljama da će se umešati u slučaju da neko pokuša vojnu intervenciju u Nigeru.
U Nigeru je 27. jula izvršen vojni puč kojim je svrgnut predsednik Muhamed Bazum, koji važi za zapadnog saveznika, pre svega Francuske, nekadašnje kolonijalne sile, koja iz ove zapadnoafričke zemlje crpi velike količine uranijuma neophodnog za rad njenih nuklearnih elektrana.
Iako su i Evropska unija i SAD osudile svrgavanje Bazuma, izabranog 2021. godine, i zatražile da se on vrati na vlast, a pojedine zapadnoafričke zemlje najavile da će intervenisati, druge zemlje Afrike, međutim, najavile su vojnu pomoć pučistima u Nigeru.
Predstavnici Burkine Faso i Malija, gde su takođe izvršeni vojni udari prethodnih godina, jasno su poručili da će se umešati u slučaju da bilo koja zemlja krene u obračun sa pučistima u Nigeru.
Za to vreme, Niger je obustavio izvoz uranijuma u Francusku, a desetine aviona odvoze Evropljane u njihove zemlje.
Iako su u Nigeru sve snažnija antifrancuska osećanja, Pariz kaže da ne planira da vrati oko 1.000 francuskih vojnika koji su tamo stacionirani sa zadatkom da se suprotstavljaju islamskim ekstremistima.
I SAD ima vojnu bazu u Nigeru.
Posle puča, EU je suspendovala svu bezbednosnu saradnju sa Nigerom i obustavila budžetsku pomoć.
Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin na nedavnom samitu sa liderima afričkih zemalja, obećao je besplatnu dostavu hrane za najugroženije zemlje Afrike, među kojima je i Niger.
- Objašnjenje sukoba u Sudanu: Ko su dvojica generala koja se bore za vlast
- Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara
- „U Etiopiji je svanulo“: Sklopljeno primirje u građanskom ratu
Niger, koji je bogat uranijumom, bio je ključni zapadni saveznik u borbi protiv džihadističkog ekstremizma u afričkom regionu Sahel.
Nakon što su lideri Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (Ekovas) u nedelju u Nigeriji poručili da pučistima daju rok od sedam dana da vrate na vlast svrgnutog predsednika Bazuma, Burkina Faso i Mali su uzvratili da će bilo kakav napad na Niger smatrati objavom rata njihovim državama.
Regionalni afrički blok je saopštio da će „preduzeti sve neophodne mere za uspostavljanje ustavnog poretka“ ako njegovi zahtevi ne budu ispunjeni.
Ranije je hunta upozorila da će se odupreti svakom „planu agresije na Niger“ regionalnih ili zapadnih sila.
U Nigeru je pre nekoliko dana u posredničkoj misiji boravio predsednik Čada u pokušaju da obezbedi da se kriza reši mirnim putem.
Razgovarao je i sa predsednikom Bazumom koji je tada prvi put viđen u javnosti od puča.
Lider Čada je objavio fotografiju sa Bazumom, koji je bio nasmejan.
Uoči njihovog sastanka, general Abdurahman Čijani, šef jedinice predsedničke garde koji se proglasio za novog lidera Nigera, upozorio je Ekovas i neimenovane zapadne nacije da se ne mešaju.
„Još jednom ponavljamo Ekovasu ili bilo kom drugom avanturisti našu čvrstu rešenost da branimo otadžbinu“, navodi se u saopštenju koje je pročitano na televiziji.
Šta se desilo u Nigeru?
Portparol vojske, okružen drugim oficirima, objavio je prošle nedelje u direktnom uključenju na nacionalnoj televiziji da je izvršen državni udar.
Objavili su i da je suspendovan ustav, kao i sve državne institucije, ali i zatvaranje granica zemlje u zapadnoj Africi.
„Mi, snage odbrane i bezbednosti, odlučili smo da stavimo tačku na režim kakav poznajete“, rekao je general-pukovnik Amadu Abdurahman, okružen devetoricom oficira u televizijskom obraćanju.
„Ovo je posledica stalnog pogoršanja bezbednosne situacije i loše privredne i društvene politike“, dodao je.
Vojna hunta, koja sebe naziva Nacionalni savet za odbranu otadžbine, uvela je policijski čas u zemlji od 22 sata do pet sati ujutru po lokalnom vremenu.
Ko predvodi puč?
General Abdurahman Čijani (62) je bio komandant predsedničke garde od 2011. godine, a bivši predsednik Mahamadu Isufu ga je 2018. godine unapredio u čin generala.
Čijanija su povezali sa pokušajem državnog udara 2015. protiv bivšeg predsednika, ali se pojavio na sudu da to negira.
Govoreći u televizijskom obraćanju u petak, izjavio je da su ga nesigurnost, ekonomski problemi i korupcija naveli da preuzme vlast.
On se obratio i globalnim saveznicima Nigera, rekavši da će hunta poštovati sve međunarodne obaveze, kao i ljudska prava.
Međutim, hunta je iznela teške reči za one koji im se protive.
Optužila je članove svrgnute vlade, koji su utočište našli u stranim ambasadama, za zaveru protiv njih.
Dodali su da bi to dovelo do krvoprolića, što se za sada nije desilo.
Pristalice pučista: „Dole Francuska, živela Rusija“
Mnoge pristalice vojnog puča, danima izlaze na ulice glavnog grada Nijameja i drugih mesta u Nigeru mašući ruskim zastavama.
Pojedini su prethodnih dana bili ispred francuske ambasade, uzvikujući: „Dole Francuska“, „Živela Rusija“ i „Živeo Putin“.
Nema nikakvih dokaza da Rusija stoji iza ovog puča u Nigeru.
Zvaničnici Kremlja su ranijih dana pozivali na poštovanje ustava i smirivanje situacije u Nigeru.
Međutim, Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, navodno je podržao puč, opisujući ga kao trijumf.
„Ono što se dogodilo u Nigeru nije ništa drugo do borba naroda protiv kolonizatora koji pokušavaju da im nametnu njihova pravila života i uslove, kao i da ih zadrže u stanju u kakvom je Afrika bila pre više stotina godina.
„Danas, praktično, stiču nezavisnost“, rekao je Jevgenij Prigožin na Telegram kanalu koji je povezan sa Vagnerom.
BBC nije mogao da potvrdi autentičnost njegovih komentara.
- „Putinov kuvar“, osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin
- Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
Vagnerovi borci su optuženi za kršenje ljudskih prava u nekoliko afričkih zemalja.
Veruje se da Vagner ima hiljade boraca u zemljama poput Centralnoafričke Republike i Malija, gde ima unosne poslovne interese, ali istovremeno jača diplomatske i ekonomske odnose sa Rusijom.
U Maliju, hunta je pozvala Vagnerove plaćenike da pomognu u borbi protiv islamskih ekstremista.
Francuska, bivša kolonijalna sila, najavila je povlačenje trupa prošle godine usred rastućeg neprijateljstva hunte.
Kasnije je premestila regionalni vojni štab u Niger.
Uranijum i EU
Francuska kompanija Orano, koja upravlja rudnikom uranijuma u Nigeru, kaže da na njen rad neće uticati evakuacija određenog broja njenog osoblja u inostranstvu.
Oko 15 odsto ukupnih francuskih potreba za uranijumom dolazi upravo iz Nigera.
Portparol Evropske unije rekao je da puč u Nigeru za sada ne predstavlja problem za snabdevanje EU nuklearnim gorivom.
Otprilike četvrtina uranijuma u EU dolazi iz Nigera.
Šta ovo znači za Niger i za Afriku?
Od Malija na zapadu do Sudana na istoku, čitavim delom Afrike sada upravlja vojska.
Niger je bio jedna od retkih preostalih demokratija u pojasu Sahela koji se proteže širom kontinenta.
Ali sada kada je vojska preuzela vlast, postoji zabrinutost šta će to značiti za inače problematični region.
Generalštab vojske je dao podršku onom delu snaga koje su izvršile puč.
Iako na Zapadu postoji zabrinutost da bi novo rukovodstvo Nigera moglo da se udalji od zapadnih saveznika i da se približi Rusiji, Moskva se pridružila drugim zemljama i Ujedinjenim nacijama u pozivu na oslobađanje Bazuma.
Vlada predsednika Bazuma bila je i partner evropskim zemljama koje pokušavaju da zaustave tok migranata preko Sredozemnog mora, pristajući da prihvati stotine migranata iz pritvorskih centara u Libiji.
Bazumova vlada se obračunavala i sa trgovcima ljudima kojima je Niger bio tranzitna zemlja za krijumčarenje između drugih zemalja zapadne Afrike i onih dalje na severu.
Mali i Burkina Faso su bili pod intenzivnim pritiskom islamističkih grupa koje su slobodno delovale u većem delu obe zemlje.
Ali iako se Niger borio protiv sopstvene džihadističke pobune i ruralnog banditizma, izgledao je relativno stabilnije od svojih suseda.
Broj prijavljenih smrtnih slučajeva od političkog nasilja od 2021. godine bio je daleko manji u Nigeru, prema organizaciji ACLED.
Ali pretnja džihadista bila je glavni razlog zašto je vojska preuzela vlast, tvrdeći da treba da se bori protiv pobunjenika.
U Maliju i Burkini Faso, nova vojna vlast je pokvarila odnose sa Francuskom, bivšom kolonijalnom silom, koja je takođe ranije vladala Nigerom.
Od sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. godine, u Nigeru, zapadnoafričkoj državi bez izlaza na more, bilo je četiri uspešna državna udara i nekoliko neuspešnih pokušaja da se zbaci aktuelna vlast.
Poslednji državni udar u zemlji dogodio se u februaru 2010. godine i okončan je svrgavanjem predsednika Mamadu Tanje.
Pogledajte video: Objašnjenje sukoba u Sudanu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
