Afrika i ljudska prava: Odvođenje ganske dece iz doma pod lažnom optužbom IJM-a da su žrtve trgovine

Malo posle ponoći 6. septembra 2022. godine, Musa Mustafa je izašao je iz njegove kolibe sa slamnatim krovom da obavi nuždu i ugledao četiri automobila kako jure ka njegovom sićušnom selu.

Mogjigna jedva da je i selo.

Sa samo šačicom porodičnih domova i ukupno dvadesetak stanovnika, ono je više kao tačkica usred ogromnog prostranstva njiva u severnoj Gani.

Automobili su bili retki prizor i danju, a kamoli noću.

Musa se sakrio iza drveta i gledao šta se dešava.

Kad je video naoružane ljude kako izlaze iz automobila i prilaze dvema kućama, počeo je da viče u pokušaju da probudi druge stanare.

Ali pre nego što je bilo ko mogao da reaguje, ljudi su ušli u kolibe i na silu odveli četvoro dece, vukući 11-godišnju devojčicu Fatimu za ruke i noge iz njene sobe u kojoj je spavala sa dedom i bakom.

• Gana prva odobrava vakcinu protiv malarije koja „menja svet“
• Zašto je jedna majka prodala sina za 75 evra
• Kako kriminalci kupuju bebe na crnom tržištu Najrobija

Dok joj je puška bila uperena u vrat, Fatimina baka Sana preklinjala je ljude da to ne čine.

Ona nije razumela zašto odvode decu.

Odveli su i dvojicu ujaka dece.

Sana se plašila da više nikada neće videti najmilije.

U očima seljana iz Mogjigne, odigrala se nasilna otmica.

Ali to nije bila otmica.

Zvanično, to je bila spasilačka operacija koju su izveli ganski policajci, prema državnom Zakonu protiv trgovine ljudima.

Deca su prebačena pod starateljstvo socijalne službe.

Operaciju je podstakla američka dobrotvorna organizacija Međunarodna misija za pravdu (IJM).

Sa 100 miliona dolara sredstava obezbeđenih u poslednje dve godine, IJM je jedna od vodećih svetskih organizacija za borbu protiv trgovine ljudima.

U Velikoj Britaniji, IJM kaže da može da računa na podršku skoro 300 crkava, a prošle godine je IJM iz Velike Britanije sakupio više od 280.000 dolara od crkava i drugih donatora kao podršku sopstvenim aktivnostima u Gani.

Ali prema istrazi BBC-jevog Afričkog oka, IJM je odvojio neku decu od njihovih porodica u slučajevima u kojima je bilo vrlo malo dokaza o trgovini decom ili ih nije bilo uopšte.

Prema našem izveštavanju, ovaj agresivni pristup možda je bio motivisan kulturom postizanja ciljeva unutar IJM-a.

Pronašli smo dva dokumentovana slučaja spasilačkih operacija u kojima su deca bila silom, traumatično i nepravedno oduzeta od porodice optužene da su trgovci ljudima.

Jedan od slučajeva bio je Fatimin.

U Gani, IJM je usredsređen na spasavanje deca za koju se veruje da su prodata da bi radila kao robovski radnici na jezeru Volta, jednom od najvećih veštačkih jezera na svetu.

Oko 300.000 ljudi oslanja se na ovo jezero da zaradilo za život, a deca rade u lokalnoj ribarskoj industriji pod raznim stepenima eksploatacije: neka izdržavaju vlastite porodice ribarenjem, dok su druga angažovana da rade pod komandom vlasnika brodova za malo ili nimalo plate.

Ima vrlo malo nezavisnih podataka o tome koliko je široko rasprostranjen problem sa trgovinom decom na jezeru Volta.

Studija IJM-a iz 2016. godine ukazuje na to da su više od polovine sve dece koja rade na jezeru žrtve trgovine.

Ova dobrotvorna organizacija je 2015. godine počela da spasava decu primećenu u kanuima na jezeru, ali se 2018. godine prebacila na noćne upade u obalskim mestima za koja se priča da se u njima deca drže preko noći.

Upad te noći u selo Mogjigna bila je jedna takva misija.

Nazvana je Operacija Hiltop.

Afričko oko započelo je istragu o IJM-u kada je saznalo za zabrinutost povodom njihovog rada u Gani i ubacilo je reportera u tajnosti među osoblje dobrotvorne organizacije.

Kako se dalje odvijala Operacija Hiltop, mogli smo da pratimo šta članovi osoblja govore jedni drugima u IJM-ovoj grupi na Vocapu.

Dobili smo pristup dokumentima socijalne službe koji se tiču ovog slučaja, što je Afričkom oku pružilo do tada neviđeni uvid u planiranje, izvršavanje i posledice spasilačke misije IJM-a.

Ti dokazi pokazuju da dok je IJM govorio partnerima u policiji i socijalnoj službi da su deca žrtva trgovine, interno je ova dobrotvorna organizacija došla do potpuno drugačijeg zaključka.

Pravnik IJM-a rekao je u internoj poruci poslatoj posle upada da je dobrotvorna organizacija još ranije zaključila da „nije bilo elemenata trgovine decom“ u Fatiminom slučaju i dvoje druge dece odvedene te noći iz Mogjigne.

Samo jedan od četiri slučaja, Fatimin rođak Muhamed, sadržao je elemente trgovine decom, prema pravniku organizacije, što je zaključak koji kategorički poriče Muhamedova porodica.

Ali misija da se odvede svo četvoro dece, starosti između pet i jedanaest godina, ipak je sprovedena u delo zato što je IJM zaključio da postoji rizik da će deca biti iskorišćavana u radu, što je problem koji, iako ozbiljan, ne opravdava tako agresivan upad.

U internim porukama se kaže da budući da deca nisu u školi i „rade broj sati koji im država ne dozvoljava, a uskraćena im je i dobra zdravstvena nega, onda postoji potreba za njihovim spasavanjem jer se koriste u svrhu prinudnog rada“.

Fatima i drugo troje dece bili su smešteni u prihvatilište IJM-ovog partnera, odvojeno od rodbine na više od četiri meseca, pre nego što je istraga ganske socijalne službe zaključila da deca nisu žrtve trgovine i da treba da se vrate porodicama.

Fatima je sada ponovo u selu, pod starateljstvom bake Sane, dok je Muhamedov otac odlučio da dečak treba da živi negde drugde, baš kao i očevi druga dva deteta.

Kad je Afričko oko posetilo Mogjignu, pet meseci posle akcije spasavanja, seljani su nam rekli da su srećni što su deca vraćena, ali i da se posledice Operacije Hiltop još uvek osećaju.

Fatima je rekla da se plašila da je BBC-jev tim došao ponovo da je odvede.

„Bila sam prestravljena i počela sam da plačem.

„Mislila sam da nas odvode da nas ubiju. Nismo znali kuda nas vode“, priča ova 11-godišnjakinja o noći u kojoj je izvedena Operacija Hiltop.

Dok je boravila u prihvatilištu, mislila je da su njeni „baka, deca i ujaci umrli“.

„Kad su me odveli, mnogo sam plakala misleći na porodicu.“

• Nevenina priča: Iz kandži prostitucije do umetnice koja hrabri druge
• U Srbiji prošle godine identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima – kome se javiti za pomoć
• Roditelji pronašli sina otetog pre 32 godine

Fatimini ujaci, Nantogma Abukari i Sajibu Alhasan, uhapšeni su tokom operacije.

Protiv njih je podignuta optužnica za trgovinu decom i prisiljavanje dece na rad, a oni su potrošili svu ušteđevinu na odlazak na sud i ročišta za određivanje pritvora.

Svaki ponovni dolazak na sud koštao ih je više od 1.500 ganskih sedija (132 dolara) samo za troškove puta – jednak skoro dvomesečne plate.

Krivično gonjenje ključni je sastojak anti-ropskog modela IJM-a, jer ova dobrotvorna organizacija tvrdi da ono ima svrhu odvraćanja prestupnika od krivičnog dela.

Sudski spisi pokazuju da je pravnik IJM-a na jednom ročištu zamenjivao državnog tužioca u njegovoj ulozi.

Slučajevi protiv ujaka su odbačeni, a oni oslobođeni svake krivice, ali im to i dalje pravi probleme.

Neki članovi porodice više ne pričaju sa njima, kažu oni, sumnjajući da su na neki način „bili u dosluhu sa ljudima koji su odveli decu“.

U odgovoru na BBC-jeva pitanja u vezi sa Fatiminim slučajem, IJM insistira da je njihova misija uspešno premestila četvoro deca zajedno sa njihovim očevima na bezbedniju lokaciju.

Tokom istrage Afričkog oka o Operaciji Hiltop, pažnju nam je privuklo jedno drugo problematično spasavanje.

U operaciji iz 2019. godine, od porodice su odvojeni dečak i njegova sestra, što je dovelo do toga da njihova majka Mavusi Amlade bude osuđena na pet godina zatvora za trgovinu decom.

Najbolniji aspekt tog boravka u zatvoru, tvrdi Amlade, bila je razdvojenost od njene dece, ne znajući šta se desilo sa njima.

„Nisam imala pojma kuda su odveli moju decu, stalno sam mislila na njih, više nego na bilo šta drugo“, kaže ona za Afričko oko.

Dve godine kasnije, u bizarnom preokretu, presuda protiv Amlade je poništena posle intervencije jedne druge američke NVO, Instituta za globalnu pravdu Sudro, inače IJM-ovog partnera.

Sudro ne samo da je oslobodio Amlade putem žalbenog postupka, već je reklamirao njen slučaj u kampanji za sakupljanje sredstava kao grešku suda.

U objavi na Instagramu koja je kasnije obrisana, Sudroov zvanični nalog opisao je Amlade kao „majku dvoje dece pogrešno osuđenu za težak zločin“.

Pogledajte i ovu priču

Četiri godine kasnije, Amlade još uvek nije zajedno sa vlastitom decom.

Sudro je za BBC rekao da je postupio nezavisno od IJM-a, uprkos njihovom partnerskom odnosu i da nije postojao sukob interesa.

U saopštenju, IJM je rekao da „on ne odlučuje o tome da li će biti otvorena istraga o potencijalnom slučaju trgovine decom ili da li je neki pojedinac uhapšen ili je protiv njega podignuta optužnica“.

Reporter Afričkog oka na tajnom zadatku uključio se u nekoliko razgovora koji bi mogli da pomognu da se razjasni šta je pošlo po zlu u dobrotvornoj organizaciji čija je misija da pomaže siromašnima.

U tajno snimljenom razgovoru sa višim članom osoblja IJM-a, reporteru je rečeno da IJM svake godine mora da spase unapred definisanu kvotu žrtava i obezbedi unapred definisanu kvotu podignutih optužnica.

Drugi član osoblja rekao je da se zaposlenima u IJM-u neće povećati plata ili da bi čak mogli biti otpušteni ako ne postignu te ciljeve.

U jednom drugom razgovoru, reporter je pitao istražitelja IJM-a šta bi se desilo kad osoblje u misiji ne bi uspelo da odvede dete.

„Ne možemo da kažemo da nismo uspeli da odvedemo nijedno, moramo da možemo da kažemo da smo odveli bar neko“, odgovorio je taj zaposleni.

Doktor Sem Okijere, viši predavač na Univerzitetu u Bristolu koji je radio na jezeru Volta sprovodeći terensko istraživanje o operacijama spasavanja dece, poslušao je u tajnosti snimljene razgovore i izrazio zabrinutost zbog očigledne kulture insistiranja na postizanju ciljeva.

On je za BBC rekao da su poslovi u IJM-u dobro plaćeni i veoma traženi.

„Strah od gubitka željenog radnog mesta može da znači da su ljudi spremni na sve da bi postigli zadate ciljeve“, kaže doktor Okijere.

Što se tiče tvrdnji u vezi sa kulturom motivisanom postizanjem ciljeva, dotična dobrotvorna organizacija je rekla: „IJM u Gani postavlja ciljeve radi procene uticaja koji vrši kako bismo mogli da pružimo najefikasniju podršku vlastima u zaustavljanju trgovine decom.“

IJM je negirao da se osoblje kažnjava ako ne uspe da postigne zadate ciljeve.

Dobrotvorna organizacija je rekla da njen tim u Gani „predvodi i zapošljava državljane Gane koji pružaju podršku ganskim vlastima u prebacivanju žrtava trgovine decom na bezbedno, kao i da pomažu da se povrati fizičko i mentalno zdravlje žrtava i zaustave odgovorni za ilegalnu eksploataciju dece.“

„Naš pristup je uvek usredsređen na dobrobit dece. Sedamdeset šest operacija koje je podržao IJM u Gani dovelo je do toga da ganske vlasti prebace stotine dece na sigurno“, dodali su iz ove organizacije.

IJM je obavio kinematografske promotivne video snimke u vezi sa sopstvenim radom u Gani.

U jednom od njih glumci rekonstruišu emotivni trenutak kad se dečak ponovo sreće sa dedom pošto su ga spasili sa jezera.

U marketinškom materijalu, produkcijska kompanija koja je snimila video rekla je da je on pomogao da se sakupi 1.25 miliona dolara u donacijama za IJM.

Ali kad je Fatimi, pravom detetu sa pravim ljudima koji se brinu o njoj, bilo dozvoljeno da se vrati u sopstveno selo, nije bilo takvog zagrljaja.

Fatimin deda, koji je gledao kako naoružani ljudi upadaju u njegov dom i odvode njegovu unuku, umro je dok je ona bila u prihvatilištu.

„Moj deda je bio veoma brižan, uvek nam je davao poklone.

„Kad sam se vratila, plakala sam i pitala se, pošto nas je deda napustio, gde ćemo ga ponovo videti?“, kaže Fatima.

Dodatno izveštavanje: Jahaja Mašud

Pogledajte i ovu priču

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]