U borbi protiv islamističkih ekstremista i separatista, Mali se obratio Vagneru za pomoć u očuvanju bezbednosti.
Pretpostavlja se, međutim, da je vođa ove grupe sada mrtav, mirotvorci UN-a odlaze iz zemlje, a Mali se suočava sa velikom krizom.
BBC novinar Feras Kilani otputovao je u opasnu severnu pustinjsku oblast ove afričke zemlje – kao jedini međunarodni novinar koji je bio tamo u protekloj godini – da bi sreo ljude zatečene u haosu.
- Šta će biti sa Vagnerovom mrežom u svetu
- Jevgenij Prigožin poginuo u padu aviona, potvrđeno genetskom analizom
- Puč u Nigeru: „Želim da Francuska ode, a da Rusija dođe“
Bilo je kasno uveče kad smo postavili kamp, zapalili vatru da bismo skuvali večeru i prostrli ćebad kako bismo spavali pod otvorenim nebom.
Odjednom je tišina vrele pustinjske noći bila narušena brujanjem motocikla.
Začuo se niz kliktaja kako su naoružani ljudi u našem konvoju napeli puške i mitraljeze.
Bili smo sa grupom tuareških separatista koji su poručili čoveku na motociklu da produži dalje.
Čim je otišao, naši domaćini su nam rekli da i mi moramo da pođemo – i to smesta.
Bilo je suviše rizično ostati na istom mestu, jer je taj čovek došao da izvidi situaciju za lokalnu grupu povezanu sa Al-Kaidom.
Pažljivo smo zamenili džins za tradicionalnu odeću i marame Tuarega kako bismo se uklopili u grupu, jer ako on shvati da u kampu ima stranaca, mogao bi da dovede ekstremiste koji bi nas oteli.
Spakovali smo se što smo brže mogli i odvezli se u mrkli mrak bez upaljenih farova ili baterijskih lampi da niko ne bi mogao da nas prati.
Ovaj deo severnog Malija ne nalazi se pod kontrolom vlade i vode ga grupe separatističkih Tuarega i islamističkih ekstremista povezanih sa Al Kaidom – oni se baš ne slažu među sobom, ali su došli do uzajamnog sporazuma da ne diraju jedni druge.
Ali, napetost i strah koje smo iskusili te noći odražava sve veću krizu širom zemlje dok uranja sve dublje u bezakonje i haos.
Vlada se odrekla pomoći međunarodnih mirovnih snaga, oslonivši se umesto njih na rusku grupu Vagner da im garantuje bezbednost.
Ali, sada se veruje da je ozloglašeni vođa ove grupe Jevgenij Prigožin poginuo u avionskoj nesreći, ostavivši otvorena pitanja o ovdašnjim operacijama i izazvavši strahove da se Mali sada našao u još nepovoljnijem položaju.
Bekstvo od Islamske države
Dalje na istok, grupa Islamska država učvrstila je položaj i pokušava da proširi oblast pod njenom kontrolom.
Želeli smo da se sretnemo sa civilima koji su iskusili nasilje boraca Islamske države.
Vozili smo se više od 1.000 kilometara kroz pustinju do grada Kidala na istoku Malija.
Kad smo stigli, videli smo kampove u kojima žive hiljade izbeglica koje su napustile domove.
„Islamska država nas je prisilila da dođemo ovamo“, kaže nam Fatima, dok sedi na podu priručnog šatora – grubog parčeta tkanine razapetog sa nekoliko grana.
Ona je u šezdesetim i ovo joj je sada novi dom, dok su uz nju ćerka i dvoje unuka.
Njen muž i zet su ubijeni kad je Islamska država napala selo u kom su nekada živeli.
„Pobili su sve naše muškarce i spalili nam svu hranu i životinje“, dodaje ona.
Drugi su nam ispričali slične priče o tome kako su njihove zalihe žitarica, ovaca i kamila uništene, ne ostavivši im ništa.
Mnoga deca koju smo videli nisu imala odeću ili obuću.
Fatima, i ono što je ostalo od njene porodice, pešačili su stotinama kilometara da bi stigli do Kidala iz njenog starog doma u državi Menaka u istočnom Maliju.
Kao što smo se lično uverili, putovanje preko pustinje je teško.
Ne postoje popločani putevi, samo grube rute obeležene u pesku vozilima koja su tu prošla ranije.
Pesak se proteže dokle vam seže pogled, ponekad istačkan drvećem i žbunjem.
Nema mnogo čega u Kidalu za ove ljude, ali makar mogu da prežive.
„Pronašli smo vodu i utočište, tako da smo ostali“, kaže Fatima.
Ljudi u ovim kampovima dobijaju osnovnu pomoć od nevladinih organizacija, ali toga nema mnogo.
Sreli smo i Musu Ag Tahera, jednog od retkih muškaraca u kampu.
Borci Islamske države napali su i njegov dom.
„Kad je Islamska država ušla u naš grad, ukopao sam se u zemlju sve dok nisu otišli, a potom sam uspeo da pobegnem sa porodicom“, priča on.
Opisao je kako je iskopao plitku jamu u zemlji i prekrio se peskom da bi se sakrio.
Uspeo je da pobegne sa četvoro dece.
- Kuva u i oko Nigera: Koje zemlje su spremne da vojno intervenišu, a koje bi da ga brane
- Bivši UN mirotvorac koji je prigrabio vlast u Nigeru
- Objašnjenje sukoba u Sudanu: Ko su dvojica generala koja se bore za vlast
Traženje pomoći od Vagnera
Iako je Kidal bezbedniji od oblasti koje su Fatima i Musa ostavili za sobom, vlada bojazan da će se situacija pogoršati.
Vojska je 2012. godine organizovala puč, a pobunjenici i islamistički borci preuzeli su kontrolu nad severom, proglasivši nezavisnu državu u regionu.
Nova privremena vlada zamolila je francuske trupe da dođu i bore se protiv islamističkih ekstremista.
Nekoliko meseci posle njihovog dolaska 2013. godine, UN su poslale međunarodne trupe zvane Minusma da održavaju mir.
Vojni lideri zemlje ponovo su preuzeli vlast 2020. godine – od tada se hunta distancirala od Francuske, svog bivšeg kolonijalnog vladara, a francuske trupe su poslate kući.
Vlada je 2021. godine pozvala Vagner u Mali da pomogne u održavanju bezbednosti i uskoro će ruska plaćenička grupa biti jedine spoljne snage koje pružaju vojnu podršku.
Vlada je izdala naređenje za 12.000 mirotvoraca UN-a da napuste zemlju – oni se sada nalaze u procesu povlačenja.
Posetili smo bazu UN-a u Kidalu koja treba bi trebalo da se zatvori u novembru.
Ogromni džakovi sa peskom sa namotajima bodljikave žice podignuti su oko kapije radi bezbednosti.
Sa druge strane videli smo ljude s plavim šlemovima i redove belih vozila sa obeležjima UN-a.
Čuvar na kapiji pozvao je nekoga preko radija i pojavila su se trojica muškaraca.
Oni su nas zamolili da prekinemo sa snimanjem i objasnili nam da zato što se spremaju da odu ne mogu da nam daju intervju.
Lokalne grupe se brinu da kad ove UN snage budu otišle iz zemlje, prepustiće vakuum moći Islamskoj državi, ekstremistima povezanim sa Al Kaidom i separatistima koji će se među sobom boriti za nadmoć.
Veruje se da je u Maliju prisutno oko 1.000 vojnika Vagnera – manje od desetog dela UN snaga koje su zamenili i postoje opravdani strahovi da će oni biti još manje efikasni u pružanju otpora džihadističkim grupama.
A početkom ove godine, UN su optužile Vagner za zverstva počinjena rame uz rame sa vojskom Malija, opisavši „zabrinjavajući broj svedočanstava o jezivim pogubljenima, masovnim grobnicama, torturi, silovanju i seksualnom nasilju“ u oblasti Mopti.
Oni su opisali i kako su malijski vojnici, pod komandom Vagnerovih vojnika, ubili oko 500 uglavnom nenaoružanih civila u jednom selu.
Vlada Malija je negirala bilo kakav zločin.
U obližnjem kompleksu sreli smo grupu separatista iz etničke grupe Tuarega koji kontrolišu Kidal.
Oni se brinu da bi vojna vlada Malija, koja kontroliše jug zemlje, mogla da pokuša da zauzme ono što je preostalo od UN baze kad se međunarodne snage potpuno povuku.
On kaže da bi to moglo da dovede do obnovljenih sukoba.
„Ako Minusma bude predala ove kampove malijskoj vojsci, Minusma će biti odgovorna za ono što će se uslediti nakon toga“, kaže nam Bilal Ag Šarih, lokalnih vođa Tuarega.
„Malijska vlada će takođe biti odgovorna zato što zahteva nešto što nije njeno pravo i mi to nećemo prihvatiti“, dodaje on, jasno stavivši do znanja da se njegova grupa neće odreći kontrole nad ovim regionom bez borbe.
Pored pružanja bezbednosti, 12 baza UN-a širom Malija obezbeđivalo je i lokalne poslove za oko 10.000 ljudi.
One su upošljavale prevodioce, šofere, ljude koji dele hranu i pružaju usluge kao što su osvetljavanje ulica i veoma osnovnu zdravstvenu negu.
„Ti ljudi će sada ostati bez bilo kakvog posla i bez bilo kakve nade, bez bilo kakvih izvora prihoda koje bi koristili da prehrane porodice“, kaže nam Šarif.
On se brine da će islamističke ekstremističe grupe uskočiti i iskoristiti pometnju.
„To će pružiti ekstremističkim grupama novu priliku za regrutovanje“, kaže on.
U izbegličkom kampu videli smo redove dece šćućurene na zemlji priručne škole.
Učitelj ih je udarao štapom u glavu dok su recitovala stihove iz Kurana.
Roditelje im je ubila Islamska država i bilo je lako videti kako bi ona mogla da se nađu na meti militantnih grupa i da ih ove regrutuju dok odrastaju.
Ruski interesi
Međutim, u pitanje je dovedena motivacija Vagnerove grupe u regionu.
Američka vlada ju je optužila za upravljanje rudnicima zlata i dijamanata u drugim afričkim zemljama, rekavši da je „destabilišuća sila“ koju uglavnom zanima samo da profitira od prirodnih resursa.
Nekoliko dana pre pada aviona u Rusiji, Jevgenij Progižin se pojavio na video snimku koji je odavao utisak da se nalazi u Africi.
BBC nije uspeo da utvrdi gde je video snimljen, ali u njemu je Prigožin rekao da grupa čini Afriku „slobodnijom“ i da Vagner traži minerale i bori se protiv islamističkih militanata i drugih kriminalaca.
Nadomak Kidala, posetili smo jedan od pogona za preradu zlata u Maliju.
To je veoma mali pogon, sa malo teške mehanizacije, a većina ispiranja i topljenja obavlja se ručno.
Ali sa stotinama ovakvih lokacija širom zemlje, Mali uspeva da proizvede više od 60 tona zlata godišnje, što ga čini jednim od pet najvećih afričkih izvoznika ovog dragog metala.
Grupe Tuarega brinu se da bi Vagnerovi vojnici mogli da pokušaju da preuzmu kontrolu nad lokalnom industrijom zlata i lokacijama kao što je ova.
Ako budu pokušali, Šarif upozorava da će doći do krvoprolića.
Regionalna pretnja
UN su upozorile da se u protekloj godini pretnja od džihadistističkih grupa pojačala širom Malija, Nigera i Burkine Faso.
Sve tri zemlje imale su državne udare – civilne vlade svrgnute su sa vlasti u Burkini Faso 2022, a u Nigeru u julu ove godine.
A sa budućnošću Vagnera koja je sada neizvesna, ne zna se koliko Mali može da se osloni na ovu grupu da joj garantuje bezbednost.
Ako se situacija u zemlji bude dodatno pogoršala, to bi moglo da izazove domino efekat i širu nestabilnost u regionu.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
