Tinaše Faravo je imao nezahvalan zadatak da preda ožalošćenoj porodici unakaženo telo tridesetogodišnjeg zemljoradnika kog je na smrt izgazio slon na severu Zimbabvea.
Šumari Uprave parkova i divljih životinja Zimbabvea (Zimparks) sve češće obavljaju ovu tegobnu dužnost dok posmatraju borbu ljudi sa nadirućim divljim životinjam.
Zemljoradnik iz distrikta Mbire jedan je od 46 ljudi koje su ove godine ubile divlje životinje u Zimbabveu.
Nacionalni park Hvange, veliki prirodni rezervat koji se prostire na 14.600 kilometara u severoistočnom Zimbabveu, dom je za oko 15.000 slonova.
A opet zvaničnici tvrde da je tamošnja populacija sada oko 55.000, a mnogi slonovi zalutaju u obližnje oblasti u potrazi za hranom i vodom.
Ovi veliki slonovi su halapljivi – jedan potroši i do 200 litara vode dnevno i pojede oko 400 kilograma lišća i kore drveća – ugrožavajući ionako osiromašene uzgajivače hrane.
- Slonovi kao mega baštovani u borbi protiv klimatskih promena
- Slonovi „super kljovaši“: „Retki, posebni i moramo da ih zaštitimo“
- Kakve tajne tate slonovi prenose mladuncima
I dok su se delegati iz više od 180 zemalja okupljali u Panami za dvonedeljni sastanak Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama (Cites), Faravo smatra da se zajednice koje žive na prvoj liniji fronta ignorišu.
„Ne možete uvek tražiti rešenje u zgradama sa klima uređajima“, kaže portparol Zimparksa za BBC.
Zimbabve je predložio Citesu da se popuste određeni propisi kojima se zabranjuje trgovina sirovom slonovačom i slonovskom kožom, tvrdeći da novac od njihove prodaje može da finansira konzervaciju sve veće slonovske populacije.
Ako oni koji razmatraju predlog nikad nisu bili u Hvangeu, kako onda mogu da razumeju patnju tamošnjih zajednica, pita se Faravo.
‘Ne želimo pomoć‘
U maju je Zimabve sazvao Samit o afričkim slonovima, ali nije uspeo da ujedini zemlje na kontinentu u borbi protiv zabrane globalne trgovine slonovačom, koja je izdata pod Citesom 1989. godine.
Samo su Zambija, Namibija i Bocvana podržale inicijativu Zimbabvea za dozvolu da se prodaju zalihe slonovače, uglavnom od slonova koji su uginuli prirodnom smrću i koje bi vredele stotina miliona dolara.
Iste zemlje takođe podržavaju lov na trofeje kao način da se finansiraju projekti u zajednici za one koji žive blizu nacionalnih parkova sa životinjama.
„Ne želimo pomoć, želimo priliku da trgujemo kako bismo mogli da finansiramo naše programe“, kaže Faravo.
Ali Kenija, koja se protivi i lovu i prodaji slonovače, nije prisustvovala samitu.
Ova istočnoafrička država je simbolički spalila svoje zalihe slonovače zaplenjene od lovokradica i ilegalnih trgovaca 2016. godine.
Međutim, Burkina Faso, Ekvatorijalna Gvajana, Mali i Senegal predložili su Citesu da slonovi u južnoj Africi dobiju status „ugroženih od izumiranja“, dodatno ograničavajući bilo kakvu trgovinu.
Džim Njamu, koji vodi kenijski Centar za komšije slonova, tvrdi da će ukidanje zabrane trgovine slonovačom u južnoj Africi uticati na Istočnu Afriku, gde je broje slonova i dalje zabrinjavajući.
On ukazuje na odluku Citesa da dozvoli jednokratnu prodaju slonovače u Bocvani, Namibiji i Zimbabveu Japanu i Kini 1997. i 2008. godine, rekavši da je to dovelo do rasta krivolova.
„Nijedna država ne sme da bude ohrabrivana da radi u izolaciji“, rekao je ovaj borac protiv krivolova za BBC.
Njamu veruje u alternative kao što su eko-turizam, koji ima potencijal da donese više novca zajednicama nego lov.
Divlje životinje u gradovima
Ali ima vrlo malo podrške ovome na terenu u Bocvani, koja je kontroverzno nastavila sa lovom na trofeje 2019. godine kao način da smanji narastajuću populaciju slonova od 130.000 primeraka.
U distrikti Čobe u Bocvani, koja se graniči sa Zimbabveom, slonova ima više nego 28.000 stanovnika.
Kao i u obližnjem Hvangeu, nacionalni park u ovoj oblasti nije ograđen.
Poglavarka Rebeka Banika, tradicionalna liderka Čobea, rekla je za BBC da je njena zajednica prošle godine dobila 560.000 dolara od lova, zajedno sa mesom mrtvih slonova.
„Mi patimo, ali iako smo besni, ne borimo se protiv životinja, zato što imamo neke koristi od njih“, rekla je ona.
Frenk Limbo, šezdesetčetvorogodišnji penzionisani bankar a sada zemljoradnik, kaže da su se, dok je bio mlad, retko viđale divlje životinje, ali da ih sada ima svuda po gradu Kasaneu u Čobeu.
Znaju da zalutaju u zadnja dvorišta, a nekoliko njegovih rođaka su ili stradali ili bili povređeni, a čitava žetva bila je uništena preko noći.
On sam je uspeo pukim čudom da preživi dva zastrašujuća napada divljih životinja.
Lavica je 2004. godine jurila njegovog psa na njegovoj farmi kad se okrenula na njega – srećom po njega, naoružani prijatelj ju je ubio na licu mesta.
Jedanaest godina kasnije, dok je pripremao njivu za setvu, krdo slonova je prošlo pored njega. Nekoliko trenutaka kasnije, tri su se okrenula na njega i napala ga.
„Pohrlili su proizvodeći one zvuke koje prave kad napadaju – zavijajući – a ja sam takođe vikao i zavijao.“
Spasao se tako što je otrčao iza drveta.
„Nisu mogli da dopru do mene celog, ali jedan me je proburazio od kolena do gornje butine. Mislio sam da sam mrtav.“
Neki konzervacionisti u južnoj Africi takođe dovode u pitanje brojke na osnovu kojih se donose odluke od slonovima.
Pogledajte video: Kako se devetogodišnji Rodvel oporavlja od napada hijene
Zbog toga je Prekogranična oblast konzervancije Kavango-Zambezi (Kaza TFCA), koja pokriva rezervate u Angoli, Bocvani, Namibiji, Zambiji i Zimbabveu, u avgustu organizovala zajednički popis slonova iz vazduha – zvanične brojke će biti objavljena sledeće godine.
To je usledilo posle prošlogodišnje odluke Međunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN), koja vodi „crvenu listu“ ugroženih vrsta, da na listu stavi slonove iz afričke savane kao ugrožene.
Ona je navela pad populacije – pad od 95 odsto u proteklom veku kao posledica krivolova, smanjenja staništa i rasta ljudske populacije.
Necai Bolman iz Kaza TFCA kaže da su se korišćeni podaci zasnivani na procenama.
Inicijativa za popis slonova pokazuje da zemlje u južnoj Africi, gde je populacija slonova u porastu, žele veći suverenitet u odlučivanju šta se dešava sa divljim životinjama.
U Zimbabveu, koji je upravo odobrio planove za osnivanje fonda za pomoć ljudima koje su napale divlje životinje, Edson Gandiva – istraživač divljih životinja koji radi u Zimparksu – kaže da je problem sa raspravom oko konzervacije slonova da je postala suviše emocionalna.
„Oni su ključna ili udarna vrsta. Ali tu se ne radi samo o slonovima, već o biodiverzitetu. Moraju sve životinje da budu tu“, rekao je on za BBC.
Limbo se slaže, rekavši da 2,5 miliona ljudi koji žive blizu rezervata Kaza TFCA zaslužuju da budu konsultovani od međunarodnih grupa pre nego što počne da se primenjuje globalna politika.
On tvrdi da napad koji je doživeo nije uticao na njegov odnos prema slonovima: „To je deo života u ovim krajevima, mi ih volimo.“
„Oni su naš prirodni resurs, ne možemo da ih se rešimo – moramo da živimo jedni kraj drugih. Ali to mora da bude dobitna kombinacije za obe strane.“
Pogledajte video: Studenti pronašli način da žive pored slonova
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
