Afrika: Kako sam zamalo izbegao kenijski 5. oktobar

Salama.

Bila je to jedna od prvih reči na svahiliju koju sam tmurnog jutra sredinom maja naučio po sletanju u Najrobi, glavni grad Kenije.

Svahilijem se, prema procenama, služi više od 80 miliona ljudi u istočnoj Africi.

Uz engleski, zvanični je jezik u Keniji, Tanzaniji, Ugandi i Demokratskoj Republici Kongo.

I ne, na svahiliju „salama“ nema baš nikakve veze s mesom i mesnim prerađevinama – doslovni prevod znači „dobro, bezbedno“.

• Zmijski otrov, testisi hijene i marihuana: Šta sve nudi predsednički kandidat u Keniji
• Zašto je jedna majka prodala sina za 75 evra
• Nađeno više od 70 tela tokom istrage kulta koji se izgladnjivao u Keniji
• Čistili toalete i seckali povrće na pijaci da bi se dodvorili biračima

Baš tako sam se i osećao u najvećem delu dvonedeljne radne posete ovom živopisnom afričkom gradu, koji poslednjih dana privlači pažnju svetske javnosti zbog brutalnih sukoba demonstranata i policije.

Pobuna, isprva spontana i mahom ograničena samo na gnev mladih na društvenim mrežama, ubrzo se prelila na ulice brojnih gradova.

Povod je bio sporni finansijski zakon koji, između ostalog, predviđa povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) na hleb, šećer, jestivo ulje, pelene, motorna vozila…

Kulminacija protesta usledila je u utorak, 25. juna, u Najrobiju, kada se više hiljada građana sukobilo s policijom ispred zgrade skupštine, a angažovana je i vojska.

Prema zvaničnim podacima, ubijeno je osam demonstranata, dok je nekoliko stotina ljudi povređeno.

Manja grupa pobunjenika uspela je da se uprkos suzavcu i bojevoj municiji probije u zdanje, paleći i rušeći delove skupštine.

Bes, začinjen sad već otvorenim pozivima na, kako su rekli, revoluciju, usmerili su ka predsedniku Kenije Vilijemu Rutoou, koga smatraju najodgovornijim za ovakav zakon.

Kadrovi poharane i zapaljene skupštine neminovno su me podsetili na demonstracije u Beogradu, 5. oktobra 2000. godine, kojima je srušena vlast Slobodana Miloševića.

Ni partije, ni plemena, ni lideri, nego Generacija Z

Protesti u Keniji specifični su i po tome što nemaju karakter klasičnih političkih demonstracija.

Ne predvodi ih parlamentarna opozicija, već mladi ljudi iz takozvane Generacije Z – rođeni krajem 1990-ih i u prvim godinama 2000-ih.

U obraćanju naciji u utorak, Ruto je optužio pojedine „opasne kriminalce“ da su se infiltrirali među Generaciju Z.

Oni takve tvrdnje s gnušanjem odbijaju.

„Mi nismo kriminalci, samo ne možemo više da trpimo, ovim će merama potpuno uništiti običan narod“, kaže 23-godišnja Kanana, računovođa iz Najrobija, za BBC na srpskom.

Dodaje da ovo nisu protesti „ni partija, ni plemena, ni lidera“, nego Generacije Z, odlučne da se izbori za bolje uslove života.

Kenija je nezavisnost od Velike Britanije stekla 1963, a uprkos povremenim političkim nestabilnostima, nasilni protesti, revolucije i državni udari nisu obeležili njeno dosadašnje postojanje.

„Za mog života još nije bilo ovakve pobune, ovo je zaista prekretnica“, objašnjava Kanana.

Poslednja najava predsednika države da će, bar privremeno, povući sporni zakon, izazvala je, čini se, blago smirivanje tenzija.

Poverenje se, ipak, izgubilo.

„Ništa mu ne verujemo, da je stvarno želeo mogao je da povuče zakon pre čitavog ovog krvoprolića“, zaključuje ona.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Boda-boda, pečeni kukuruz i plod baobaba

Ulicama u centru Najrobija, kojima se do pre samo koju nedelju širio miris pečenih kukuruza na žaru, nedavno su odzvanjali rafali i prolivala se krv.

Scenario koji nisam mogao ni da zamislim.

U vreme mog boravka u Najrobiju, predsednik Ruto bio je u zvaničnoj poseti Sjedinjenim Američkim Državama.

Gotovo da nije bilo televizijskog kanala na kome se u nedogled nisu vrteli snimci prijema iz Bele kuće, koji je u Rutoovu čast priredio predsednik SAD Džozef Bajden.

Jedini protest tih dana bio je mirni, skoro neprimetni ulični skup grupice medicinskih radnika u Vestlendsu, četvrti u kojoj mahom živi i privređuje viša srednja klasa.

Video sam ih jezdeći na boda-bodi, najjeftinijoj i ujedno najuzbudljivijoj verziji taksi prevoza.

Običan, stari motocikl savršeno je rešenje za munjeviti, nebezbedni slalom kroz zakrčene ulice, kojima vlada jedno jedino pravilo – da nema pravila.

Semafori, baš kao i saobraćajna policija, postoje, ali čini se da ih niko od lokalaca i ne primećuje.

Kakav-takav red postoji samo na modernom auto-putu u dužini od 30-ak kilometara, koji spaja aerodrom s ostalim delovima Najrobija.

Izgrađen je 2022. godine uz novčanu i logističku podršku Kine, baš kao i železnička pruga Mombasa-Najrobi, koja spaja prestonicu s drugim najvećim kenijskim gradom smeštenim na obali Indijskog okeana.

I dok se na saobraćajna pravila i ne obaziru previše, Kenijci sa zadovoljstvom primećuju retke belce.

„Mzungu, mzungu! Belac, belac!“, dobacivali bi mi često ulični prodavci kojih je na svakom koraku.

Nudili su mi rukotvorine s motivima Kenije, onaj kukuruz s početka priče i egzotične slatkiše kakve nikada pre nisam okusio.

Poput recimo mabujua, zaslađene, jarko crvene semenke baobaba reskog ukusa, koja vam oboji jezik i usne tako da zaličite na desetogodišnje dete.

A deca nigde u Najrobiju nisu valjda toliko vesela kao u Istlendsu, udaljenom kvartu na obodu grada.

U njemu, za razliku od Vestlendsa, živi autentična „radnička klasa“.

Tu, subotom popodne, razrovani drumovi vrve od sveta, i naročito od razdragane dece oduševljene kad odjednom ugledaju stranca.

Nasmeju ti se od srca, pa odjure za igračkom koja oslikava dečiju maštu, ali i siromaštvo u kom odrastaju – prazna plastična flaša soka, o čiji je čep privezan dugački kanap kojim vitlaju na sve strane.

Činjenice o Keniji:

• Stekla je nezavisnost od Velike Britanije 1963. godine;
• Prema popisu iz 2022. ima oko 54.000.000 stanovnika;
• Glavni grad Najrobi sa okolinom ima oko 4.400.000;
• Po površini je 22. po veličini država u Africi i 48. u svetu;
• Prema broju stanovnika je sedma u Africi i 28. na planeti.

Ogromni kontrasti i kriminal

Tako je u Najrobiju živo sve dok ne padne mrak, kada ovaj i još neki delovi grada prikažu svoju tamnu stranu.

Kriminal, oličen kako u džeparenju tako i u ozbiljnim, oružanim pljačkama, razlog je što vam domaćini savetuju da izbegavate šetnju u to doba.

Ne preporučuju, doduše, da sami lutate ni tokom dana, ali novinarska radoznalost gluva je na takve savete.

Nije mi, ipak, bilo svejedno kada sam u potrazi za lokalnom pijacom s drangulijama zalutao i završio na neuglednom buvljaku auto delova na Kirinijaga roudu.

Zamislite najsirotiju automehaničarsku radnju, pa jedno stotinu takvih, načičkanih pod vedrim nebom s dve strane uskog puta utonulog u nepregledno blato i baruštinu.

I mene u belim patikama kako tražim izlaz iz preuskog lavirinta smeća, karburatora i auspuha, dok kibiceri streljaju neprijatnim pogledima.

Na haubi rashodovanog kombija piše „Toliko blizu je Bog“.

Tako blizu, na samo par minuta hoda odatle, bio je, međutim, samo luksuzni objekat svetski poznatog lanca hotela.

„Kraljevski komfor“, pisalo je na tabli iznad koje se pružao visoki bedem dodatno opasan redom duge bodljikave žice.

Od takvih kontrasta kao da je satkan čitav Najrobi.

„Čoveče, stvarno si imao sreće što nisi ostao bez telefona tamo, ti baš imaš ludo samopouzdanje!“, u neverici me gledala koleginica Linet, dok sam joj uz ručak prepričavao ulične dogodovštine.

U društvu mladog kolege Stivena ručali smo čorbu od graška sa neizostavnim čapatijem, somunom nalik na naše palačinke.

Njih su Kenijcima doneli indijski građevinci još krajem 19. veka kada ih je britanska kolonijalna uprava dovela da izgrade železničku mrežu.

Muve su obletale oko nas tog popodneva i kvarile mi jedan od poslednjih obroka u Najrobiju pre povratka kući.

Požalio sam se Linet da će mi nedostajati buka, onolike boje i mirisi Najrobija, pa čak i dosadni pljuskovi, što se kao po dogovoru spuste svakog popodneva u isto vreme.

Bili su to poslednji trzaji kišne sezone, koja traje od polovine marta pa sve do kraja maja.

„Uko tu sava“, reče mi Linet na svahiliju i odmah prevede: „Bićeš ti sasvim dobro“.

Nadam se da će i Kenija, što joj iskreno želim.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]