Talasom državnih udara u bivšim francuskim kolonijama u Africi, Francuska otkriva da sopstvenu vojnu ulogu na kontinentu više ne može da uzima zdravo za gotovo.
Sve su veći protesti protiv prisustva Francuske u Africi, gde je ranije koristila vojnu moć.
Francuske trupe nedavno su proterane iz Nigera i Malija, a drugi razmatraju ukidanje sporazuma iz doba nezavisnosti koji su doveli do najmanje 30 francuskih direktnih vojnih intervencija između 1964. i 1995. godine.
Najavljeno je da poslednji kontigent francuskih vojnika danas napušta Niger.
- Puč u Nigeru: Francuska povlači vojsku i ambasadora
- Puč u Nigeru: „Želim da Francuska ode, a da Rusija dođe“
- Bivši UN mirotvorac koji je prigrabio vlast u Nigeru
Zašto su francuske trupe u Africi?
Od sticanja nezavisnosti, Francuska je želela da „ovekoveči i sačuva stabilnost i trajnost određenih režima“.
Bivša kolonijalna sila smatrala je zapadnu Afriku i Sahel „prostorom prirodnog raspoređivanja i uticaja“, kaže doktor Bakari Sambe, direktor Instituta Timbuktu.
Profesor Bruno Šarbonu, sa kanadskog Kraljevskog vojnog koledža San-Žan i stručnjak za mir i intervencije u sukobima u zapadnoj Africi je saglasan.
„Francusko vojno prisustvo u Africi je takođe uvek omogućavalo ovoj državi da bude u srcu rešavanja sukoba i mehanizama upravljanja u Africi koja govori francuski jezik, posebno u Savetu bezbednosti UN-a“, kaže on.
Pružanje vojne podrške prijateljskim afričkim režimima na ovaj način značilo je da Francuska može da projektuje. štiti interese i da organizuje brze oružane intervencije, dodaje on.
Francusko ministarstvo odbrane navodi da je njegova primarna misija kroz operacije u Gabonu obuka vojnika u regionu i jačanje njihovih sposobnosti za borbu protiv terorizma, zaštitu kopnenih granica i pomorske teritorije.
Ovo uključuje očuvanje mira, obaveštajne službe i logistiku.
Dodaju i da su ove uloge u skladu sa programom Jačanje afričkih mirovnih kapaciteta (Recamp), inicijativom za obuku pokrenutom kasnih 1990-ih koja uključuje Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD.
U Senegalu radi na nadgledanju obuke kod svih 15 članica zapadnoafričkog regionalnog bloka, Ekovasa, plus susedne Mauritanije.
- Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara
- Šef Vagnera: „Učinićemo Afriku slobodnijom“
- Da li Rusija postaje ključni igrač u Africi?
U kojim još zemljama francuska ima vojne baze?
Iako je njihov broj poslednjih godina smanjen, nekoliko hiljada francuskih vojnika i dalje je raspoređeno u sledećim zemljama:
- Čad: Blizu 1.000 vojnika, poznatih kao francuske snage u Čadu (EFT), imaju zadatak da garantuju zaštitu francuskih interesa i državljana. Pored pružanja logističke i obaveštajne podrške čadskoj vojsci, oni su i deo regionalnih i antiterorističkih inicijativa. Imaju baze u glavnom gradu, Ndžameni, Abešeu na istoku i odred u Faji na severu.
- Džibuti: Dom najvećeg kontingenta. Trenutno je tamo 1.500 vojnika po ugovorima od 1977. godine, kada je zemlja stekla nezavisnost, i 2014. godine.
- Gabon: Francuske snage su tamo stacionirane od sticanja nezavisnosti 1960. godine, zvanično preimenovane u Francuski elementi u Gabonu (EFG) 2014. gde je 350 vojnika. Prema francuskom Ministarstvu odbrane, EFG uključuje kopnenu jedinicu koja se nalazi u kampu Šarl de Gol u glavnom gradu Librevilu i vazdušnu jedinicu u obližnjoj vazduhoplovnoj bazi Gi Pidu.
- Obala Slonovače: Dom francuske operativne kontrole. Prednja operativna baza (Fob) je tamo uspostavljena 2015. u okviru odbrambenog partnerstva između istorijski bliskih nacija. U prethodnih 13 godina, najmanje 950 vojnika je bilo raspoređeno u okviru operacije Likorn, francuskih mirovnih snaga osnovanih nakon građanskog rata 2002. godine.
- Senegal: Kontingent od skoro 400 vojnika, poznat od 2011. kao Francuski elementi Senegala (EFS), pruža regionalnu vojnu obuku. Sa sedištem u dva kampa u glavnom gradu, Dakaru, EFS može da koristi i gradski vojni aerodrom. Snage imaju i visokofrekventnu radio predajnu stanicu u blizini Dakara u Rufisku.
Prošlog meseca, 1.300-1.500 vojnika raspoređenih u Nigeru, zajedno sa borbenim avionima i dronovima koji su učestvovali u protivterorističkim operacijama, počeli su da se povlače iz tri baze na zahtev vođa julskog puča.
Zašto Francuska drži do sopstvenog „dvorišta“?
Afrika daje Francuskoj moć na svetskoj sceni koju inače ne bi imala kao „sila srednje veličine“, tvrdi profesor Toni Čefer sa Univerziteta Portsmut u Velikoj Britaniji.
„U sve više multipolarnom i konkurentnijem globalnom okruženju, Francuska ima primarni geopolitički interes da zadrži vojno prisustvo u regionu“, kaže on.
Biti u Africi u vojnom smislu „igra ključnu ulogu u opravdavanju stalnog mesta Francuske u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN).
Francuska je ‘suštinski akter’ kada se o bezbednosnim pitanjima u zapadnoj i centralnoj Africi raspravlja u UN-u ili međunarodnoj zajednici“, dodaje on.
Ona je i pažljivo čuvala ekonomske i diplomatske veze sa Afrikom.
Afričke države i dalje opstaju sa valutama franaka CFA, koje su vezane za francusku blagajnu i kroz negovanje bliskih veza sa vladajućim elitama.
Profesor Čefer kaže da ako Francuska i dalje smatra afrički kontinent sopstvenim „dvorištem“, to je proizvod njene kolonijalne istorije i načina na koji je pregovarala o vlastitom izlasku: „’Pretvarajući se da odlaze da bi mogli da kopaju dublje’, kao što su neki rekli.
Zašto demonstranti žele da izbace francuske trupe?
„Francuske vojske, odlazite“, pevala je rege zvezda iz Slonovače Alfa Blondi kasnih 1990-ih.
Ta himna označila je početak nove ere suvereniteta.
Ipak, sa porastom islamističkog ekstremizma u zapadnoj Africi, Francuska je prihvatila zahtev da pošalje još trupa.
Prva je bila Operacija Serval, operacija u Maliju koja je pokrenuta pošto su džihadisti zauzeli sever zemlje 2012. godine.
Zamenjena je operacijom Barhane, regionalnijom misijom protiv pobunjenika koja je završena u novembru 2022. godine.
Doktor Sambe tvrdi da su obe propale jer su se terorističke grupe u regionu umnožavale za to vreme.
„Zemlje su počele da sumnjaju u važnost strateškog prisustva Francuske – razvile su se ideje i teorije zavere koje sugerišu da na neki način privlače ili pogoršavaju terorističku pretnju“, kaže on.
Zajedno sa pozivima na „suverenitet“ koji dolaze od mlađe generacije znači da mnogi ljudi žele da vide leđa francuskih trupa.
Nedavni vojni udari u Maliju, Burkini Faso i Nigeru, gde su lideri hunte odlučili da izbace francuske vojnike i u tom procesu dobili javnu pohvalu, svedoče o tome.
- Rusija gradi nuklearnu elektranu u Burkini Faso
- Objašnjenje sukoba u Sudanu: Ko su dvojica generala koja se bore za vlast
- Pobunjeni vojnici uhapsili predsednika i premijera Malija
Kakve su posledice?
Francuski vojnici povukli su se iz Malija prošle godine po naređenju Bamaka, a mirovnim snagama UN-a je nedavno rečeno da učine isto.
Kako oni odlaze, tako postaje i važan faktor odvraćanja, čak i ako se bezbednosna situacija pogoršala u poslednjoj deceniji, tvrdi profesor Čefer.
Od povlačenja, kršenja ljudskih prava su se pogoršala i Malijci su sada još manje bezbedni, kaže on.
Vojska Malija se u međuvremenu okrenula ruskoj plaćeničkoj grupi Vagner kao novom savezniku.
Obe strane su optužene za zločine protiv čovečnosti.
Profesor Čafer veruje da Vagnerova glavna uloga u zemlji „nije da unapredi bezbednost stanovništva, već da podrži malijski vojni režim“.
Čini se i da je to narušilo mirovni sporazum sa etničkim pobunjeničkim savezom Tuarega, koji je takođe počeo da zauzima teritoriju na severu kako se strane snage povlače.
Ima li druge sigurnosne alternative?
Podizvođači, milicije za samoodbranu i paravojne grupe, poput Vagnera, nisu odgovor, kaže doktor Sambe, takođe ukazujući na Mali kao primer.
On želi da vidi udruživanje snaga Ekovasa, Afričke unije i drugih rezervnih snaga na kontinentu.
„Vreme je da se krene ka afrikanizaciji ovih snaga“, tvrdi on.
Pogledajte i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
