„Muslimani su uzbuđeni, svi žele da budu na otvaranju“, rekao je u četvrtak guverner Istanbula Ali Jerlikaja.
Ova građevina stara 1.500 godina, koja je deo svetske baštine Uneska, postala je muzej 1934. godine.
Ali početkom ovog meseca, turski sud poništio je muzejski status Aja Sofije, navodeći da njegovo korišćenje kao išta drugo osim džamije „nije pravno moguće“.
- Erdogan potpisao ukaz – Aja Sofija se pretvara iz muzeja u džamiju
- Pobednik izbora u Turskoj: Erdogan je loš gubitnik
- Crkva u Berlinu otvara vrata muslimanskim vernicima
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan tada je najavio da će ovo svetski poznato mesto biti korišćeno kao džamija za molitve petkom od 24. jula.
Ovaj potez kritikovali su verski i politički lideri širom sveta.
Aja Sofija je sagrađena kao pravoslavna hrišćanska crkva i prvi put je pretvorena u džamiju nakon osmanskog osvajanja devet vekova kasnije.
Kako će izgledati molitve?
U televizijskom obraćanju u četvrtak, guverner Jerlikaja pozvao je one koji dolaze na molitve petkom da ponesu „zaštitne maske, molitveni tepih, strpljenje i razumevanje“ jer se primenjivatimere za sprečavanje širenja Kovida-19.
Dodao je da će na licu mesta biti dostupni zdravstveni radnici.
Turski ministar verskih poslova Ali Erbas rekao je da će oko 1.000 ljudi u svakom trenutku moći da prisustvuju molitvi.
Dodao je da su napravljene „promene“ enterijera i da je pripremljena „postavka bašte“, dodavši da će lokacija ostati otvorena preko noći.
U sklopu priprema za molitve na pod je postavljen tirkizni tepih, a hrišćanske relikvije navodno su prekrivene belim zastorima ili zaklonjene osvetljenjem.
Unutar kupole su postavljene skele kada su građevinski radnici došli da preurede unutrašnjost drevne zgrade.
Među hrišćanskim mozaicima za koje se očekivalo da će biti zaklonjene tokom muslimanske molitve bio je mozaik Device Marije i Isusa iz devetog veka unutar apside.
Očekuje se da će predsednik Erdogan biti među vernicima u petak.
Zašto je Erdoganov potez bio kontroverzan?
Islamističke grupe i pobožni muslimani u Turskoj dugo su tražili da Aja Sofija opet postane džamija, ali sekularni članovi opozicije su se protivili tom potezu.
Kada je predsednik Erdogan 10. jula objavio odluku da to uradi, naišla je na velike kritike.
Papa Franja je odgovorio da je „mislima u Istanbulu“, dodavši: „Mislim na Aju Sofiju i jako patim.“
Vaseljenski patrijarh Vartolomej I, arhiepiskop Carigradske patrijaršije, upozorio je da će prenamena zgrade „razočarati milione hrišćana“ i slomiti ova dva sveta.
Svetski savet crkava, međunarodna ekumenska organizacija koja broji 350 članica, pozvao je da se odluka poništi, rekavši da će izazvati podele.
Iz Uneska je saopšteno da duboko žale zbog ove odluke, koja je dodatno podstakla tenzije sa susednom Grčkom, domom miliona pravoslavnih vernika.
- U Egiptu otvoren najveći pravoslavni hram na Bliskom istoku
- Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka
Ali predsednik Erdogan je branio svoju odluku, ističući da je zemlja izvršila svoje suvereno pravo.
„Nakon 86 godina, Aja Sofija će ponovo služiti kao džamija, na način na koji je Fatih, osvajač Istanbula, naznačio u svom delu“, rekao je.
Dodao je da će zgrada ostati otvorena za sve muslimane, nemuslimane i strane posetioce.
Kakva je istorija Aja Sofije?
Ikonična građevina sa kupolom nalazi se u istanbulskom okrugu Fatih, na zapadnoj obali Bosfora, s pogledom na luku Zlatni rog.
Složena istorija Aja Sofije počela je pre skoro 1.500 godina, kada je vizantijski car Justinijan 537. godine sagradio ogromnu crkvu.
Tokom 1453. godine, u razarajućem napadu za Vizantiju, osmanski sultan Mehmed II Osvajač pokorio je Istanbul (ranije poznat kao Carigrad), a Aja Sofija – pravoslavna hrišćanska katedrala – pretvorena je u džamiju za molitve petkom.
Spolja su dodata četiri minareta, a ukrašene hrišćanske ikone i zlatni mozaici prekriveni su pločama sa arapskom verskom kaligrafijom.
Nakon vekova u srcu muslimanskog osmanskog carstva, građevina je 1934. godine pretvorena u muzej u želji da Turska postane sekularna.
Od tada je Aja Sofija postala jedno od najpopularnijih turističkih mesta u Turskoj, sa više od 3,7 miliona posetilaca prošle godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
