Turski sud odložio je donošenje odluke da Aja Sofija u Istanbulu bude pretvorena u džamiju.
Državni savet – najviše tursko administrativno telo – reklo je da će doneti presudu u roku od 15 dana, nakon sednice koja je u četvrtak trajala samo 17 minuta.
Izgrađena u 6. veku po nalogu vizantijskog cara Justinijana I, bila je to najveća saborna crkva na svetu skoro 1.000 godina.
Ovo zdanje, koje je deo Uneskove svetske kulturne baštine, pretvoreno je u džamiju kad je Osmansko carstvo zauzelo grad 1453. godine, ali je postala muzej tridesetih godina prošlog veka.
Mogla bi ponovo da postane džamija ukoliko sud odobri ovaj potez.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je na ovu promenu tokom predizbornog skupa prošle godine.
Islamisti u Turskoj odavno traže da do toga dođe, ali su se članovi sekularne opozicije opirali tom koraku. Predlog je izazvao kritike međunarodne javnosti, od verskih do političkih lidera širom sveta.
Poglavar Istočne pravoslavne crkve usprotivio se tom potezu, baš kao i Grčka – dom više miliona pravoslavnih vernika.
Ministarka kulture Lina Mendoni optužila je Tursku za oživljavanje „fanatičnog nacionalističkog i verskog sentimenta“, insistirajući da nijedna promena statusa Uneskove svetske kulturne baštine ne može da se sprovede bez odobrenja međuvladinog odbora samog tela.
Zamenik direktora Uneska Ernesto Oton Ramirez složio se da je potrebno šire odobrenje, govoreći za grčki list „Ta Nea“.
Ovo telo UN-a pisalo je Turskoj povodom tog predloga, ali nije dobilo nikakav odgovor, rekao je on.
Kako je tekla istorija?
Legendarna građevina sa kupolom nalazi se u istanbulskom kvartu Fatih, na zapadnoj obali Bosfora.
Justinijan I je naložio gradnju ovog ogromnog zdanja 532. godine, kad je grad – tada poznat kao Konstantinopolj – bio prestonica Vizantijskog carstva, poznatog i kao Istočno rimsko carstvo. Inženjeri su doneli materijal sa Mediterana da bi podigli kolosalni hram.
Po njenom završetku 537. godine, postala je sedište Pravoslavne patrijaršije u prestonici. U zgradi su se održavala vizantijske carske ceremonije kao što su krunisanja.
Aja Sofija služila je kao sedište Istočne pravoslavne crkve skoro 900 godina, izuzev kratkog perioda u 13. veku, kad je bila katolička katedrala pod kontrolom evropskih osvajača koji su poharali i zauzeli Konstantinopolj tokom Četvrtog krstaškog pohoda.
Ali 1453. godine, Otomansko carstvo pod sultanom Mehmedom II zauzelo je Konstantinopolj i preimenovalo ga u Istanbul, okončavši Vizantijsko carstvo za sva vremena.
Po ulasku u Aju Sofiju, Mehmed II je insistirao da se ona renovira i preinači u džamiju. On je prisustvovao prvim molitvama u petak u ovoj zgradi, svega nekoliko dana nakon što su je poharale osvajačke snage.
Otomanske arhitekte uklonile su unutrašnje pravoslavne simbole ili prešle malterom preko njih i zdanju dodale tornjeve i minarete. Sve do završetka istanbulske Plave džamije 1616. godine, Aja Sofija bila je glavna džamija u gradu, a njena arhitektura inspirisala je graditelje Plave džamije i nekoliko drugih u gradu i čitavom svetu.
Na kraju Prvog svetskog rata 1918. godine, Otomansko carstvo je poraženo i podeljeno među pobedničkim silama. Nacionalističke snage, međutim, uspele su da se izdignu i izgrade savremenu Tursku na pepelu tog carstva.
Osnivač Turske i prvi predsednik sekularne republike Mustafa Kemal Ataturk naredio je da se Aja Sofija pretvori u muzej. Od njenog ponovnog otvaranja za javnost 1935. godine, postala je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Turskoj.
Zašto je važna?
Zbog istorije duge 1.500 godina, Aja Sofija ima ogroman verski, duhovni i politički značaj za grupe unutar i van Turske.
Islamističke grupacije i posvećeni muslimani zahtevaju da se građevina preinači u džamiju i organizovali su proteste ispred nje, protiveći se zakonu iz 1934. godine koji zabranjuju verske službe na tom mestu.
Predsednik Erdogan je ponovio taj poziv. U svom govoru tokom kampanje pred lokalne izbore prošle godine, on je rekao da je bila „veoma velika greška“ pretvoriti Aju Sofiju u muzej i u međuvremenu je navodno naložio pomoćnicima da istraže kako zgradu ponovo preinačiti u džamiju.
Poglavar Istočne pravoslavne crkve, poznat i kao arhiepiskop carigradski, i dalje je situiran u Istanbulu. Patrijarh vaseljenski Vartolomej I upozorio je u utorak da će preinačenje zgrade „razočarati milione hrišćana“ i naneti štetu u oba sveta.
Američki državni sekretar Majk Pompeo upozorio je da će bilo kakva promena u statusu Aje Sofije umanjiti njenu sposobnost da „služi čovečanstvu kao preko potreban most između različitih vera, tradicija i kultura.“
Prošle nedelje je američki ambasador za međunarodne verske slobode Sem Braunbek pozvao Tursku da ostavi građevinu onakvu kakva je bila.
The Hagia Sophia holds enormous spiritual & cultural significance to billions of believers of different faiths around the world. We call on the Govt of #Turkey to maintain it as a @UNESCO World Heritage site & to maintain accessibility to all in its current status as a museum.
— Ambassador Sam Brownback (@IRF_Ambassador) June 25, 2020
Ali turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu insistirao je da Atina nema nikakvog uticaja na tu odluku, pošto se zdanje nalazi na turskoj teritoriji.
„Šta ćemo raditi u našoj zemlji i na našem posedu naša je stvar“, navodno je izjavio turskoj televiziji 24 TV.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
