Izraelska vojska ubila je najmanje 43 a ranila 2 200 Palestinaca u Gazi u jednom od najkrvavijih sukoba u poslednjih nekoliko nedelja, izjavili su palestinski zvaničnici.
Ovo se desilo pre i tokom kontroverznog otvaranja američke ambasade u Jerusalimu, koje je je razbesnelo Palestince.
Oni smatraju da time SAD podržavaju izraelsku vlast u celom gradu, na čiji istočni deo Palestinci polažu pravo.
Islamistička vlast u Gazi – Hamas predvodila je masovne proteste pod nazivom „Veliki marš za povratak“ u pokušaju da probiju granicu u poslednjih šest nedelja.
Ministarstvo zdravlja koje kontroliše Hamas saopštilo je da je među ubijenima ima dece, dok izraelseke snage tvrde da je vojska dejstvovala u samoodbrani.
Zašto je preseljenje ambasade sporno?
Džeremi Bouven, urednik BBC za Bliski istok, Jerusalim
Preseljenje ambasade je vrhunac jedne od najboljih nedelja u političkom životu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Američki predsednik održao je obećanje i povukao se iz dogovora o razvoju nuklearnog oružja s Iranom. A sada se američka ambasada seli.
Posteri širom Jerusalima slave Trampovu odluku. Lokalni fudbalski klub Bejtar, ozloglašen zato što njegovi navijači uzvikuju „smrt Arapima“, dodao je Trampovo ime u svoj naziv.
S preseljenjem ambasade ne slaže se većina glavnih saveznika Izraela i Amerike. Više hiljada Palestinaca protestvuje u Gazi.
Mnogo je mirnije na Zapadnoj obali, između ostalog i u okupiranom istočnom Jerusalimu.
Preseljenje ambasade je dobro za Netanjahuovu vladu, za glasačku bazu predsednika Trampa i usrećiće većinu Izraelaca, ali ne postoji dokaz koji ide u prilog tvrdi Netanjahua da je ovo dobro za mir.
Sjedinjene Države otvoriće novu ambasadu u Jerusalimu, što je potez koji podržava Izrael, dok ga Palestinci osuđuju i spremaju masovne proteste kako bi se usprotivili tome.
Visoki američki zvaničnici pristustvovaće ovom događaju, među njima kćerka predsednika Trampa, Ivanka i njen suprug Džered Kušner.
Odluka Donalda Trampa da preseli ambasadu iz Tel Aviva razbesnela je Palestince, koji su proglasili istočni Jerusalim prestonicom svoje buduće države.
Izrael smatra ovaj grad svojom „večnom i nepodeljenom“ prestonicom.
Kada je predsednik Tramp odlučio da prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela, odbacio je neutralnost koju je Amerika praktikovala decenijama, zbog čega je u sukobu s većinom članova međunarodne zajednice.
Šta će biti otvoreno i ko će biti prisutan?
Mala privremena ambasada biće otvorena danas u okviru postojećeg američkog konzulata u Jerusalimu.
Veći prostor će biti pronađen naknadno i tada će se cela ambasada preseliti iz Tel Aviva.
Ceremonija otvaranja je pomerena unapred kako bi se podudarala s sedamdesetogodišnjicom države Izrael.
Predsednik Tramp će se obratiti prisutnima preko video linka.
Pored Ivanke Tramp i Džereda Kušnera, koji su viši savetnici u Beloj kući, sekretar u ministarstvu finansija Stiven Mančin i zamenik državnog sekretara Džon Salivan prisustvovaće ceremoniji otvaranja.
Evropska unija se glasno protivi preseljenju ambasade.
Kako reaguju predstavnici Izraela i Palestine?
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozvao je „sve zemlje da se pridruže Sjedinjenim Državama i premeste svoje ambasade u Jerusalim“.
Palestinski predsednik Mahmud Abas opisao je Trampovu odluku kao „šamar veka“.
Hiljade Palestinaca se okupljaju kako bi protestvovali ispred ograde koja odvaja Izrael i pojas Gaze.
Trenutak u kome se otvara ambasada skreće pažnju na pojačane tenzije u Gazi.
Od kraja marta, izraelski vojnici su ubili više od 41 Palestinca tokom protesta na granici.
Predstavnik Ujedninjenih nacija za ljudska prava Zejd Rad al-Husein optužio je Izrael zbog korišćenja „prekomerne sile“.
Predstavnici Izraela tvrde da su delovali u skladu sa zakonom u želji da zaštite civile od pripadnika paravojnih formacija koji su pokušali da pređu granicu.
Zašto je ovaj čin toliko kontroverzan?
Status Jerusalima je suština konflikta između Izraela i Palestine.
Suverenitet Izraela nad Jerusalimom nije međunarodno priznat i u skladu sa mirovnim dogovorom između Izraela i Palestine iz 1993. konačni status Jerusalima biće određen u kasnijim etapama ovih pregovora.
Od 1967. Izrael je izgradio na desetine naselja u istočnom Jerusalimu, u kojima živi 200.000 Jevreja. Po međunarodnim zakonima, ova naselja su bespravna, iako se Izrael ne slaže s tim.
Razne zemlje su imale ambasade u Jerusalimu – ali većina se izmestila posle 1980. kada je Izrael počeo da polaže pravo na istočni deo grada, uprkos protivljenju Ujedinjenih nacija.
Dan nakon što Izraelci slave godišnjicu svoje državnosti, Palestinci obeležavaju Nakbu ili katastrofu, kada je na stotine hiljada pripadnika ovog naroda napustilo svoje domove ili su nasilno preseljeni posle osnivanja države Izrael 1948. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.