Trideset četiri tačke optužnice, 12 porotnika, jedan često razdraženi sudija i parada svedoka.
Posle dva dana zasedanja, 12 Njujorčana proglasilo je Donalda Trampa krivim po svim tačkama optužnica na suđenju zbog „isplate za ćutanje“.
To je istorijska presuda posle istorijskog suđenja.
Tramp je sada prvi bivši predsednik osuđen za krivično delo i prvi kandidat velike političke stranke koji se kandiduje za Belu kuću kao osuđeni prestupnik.
Šta će se, dakle, dalje dešavati?
Evo nekoliko važnih pitanja za razmatranje.
- Tramp kriv za falsifikovanje poslovnih podataka, izricanje presude 11. jula
- Tramp i afera sa porno zvezdom: Koliko je jak slučaj protiv njega
- Repriza: Bajden i Tramp ponovo u duelu na predsedničkim izborima u Americi
Da li i dalje može da se kandiduje za predsednika?
Da.
Američki Ustav postavlja relativno malo uslova pred predsedničke kandidate: moraju da imaju najmanje 35 godina, da su „rođeni“ američki državljani i da su živeli u SAD najmanje 14 godina.
Ne postoje pravila koja sprečavaju učešće u izbornoj trci za kandidate sa krivičnim dosijeima.
Ali ova presuda bi mogla da utiče na novembarske predsedničke izbore.
Anketa Blumberga i Morning konsalta sa početka godine pokazala je da bi 53 odsto glasača u ključnim „kolebljivim“ saveznim državama odbilo da glasa za republikanaca koji je osuđivan.
Druga anketa, sa Univerziteta Kvinipiak iz ovog meseca, pokazala je da bi šest odsto Trampovih glasača bilo manje sklono da glasa za njega – što je od ogromnog značaja u jednoj tako tesnoj trci.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Šta će se dešavati sa Trampom sada?
Tramp se nalazio na slobodi uz kauciju tokom čitavog trajanja ovog suđenja, a to se nije promenilo ni kad je presuda pročitana u četvrtak – Republikanac je pušten na slobodu uz vlastite garancije.
Vratiće se u sudnicu 11. jula – što je datum koji je sudija Huan Merčan odredio za izricanje presude.
Sudija će morati da uzme u razmatranje nekoliko faktora prilikom izricanja presude, među kojima su i Trampove godine.
Presuda bi mogla da podrazumeva novčanu kaznu, uslovnu kaznu ili nadzor, pa čak možda i zatvorsku kaznu.
Tramp, koji je presudu nazvao „sramotom“, gotovo će se sigurno žaliti na presudu, što je proces koji bi mogao da potraje mesecima ili čak možda i duže.
Njegov pravni tim će se potom suočiti sa Apelacionim odeljenjem na Menhetnu a verovatno i Apelacionim sudom.
Sve ovo znači da je malo verovatno da će Tramp posle izricanja presude napustiti sudnicu sa lisicama na rukama, jer se očekuje da će ostati na slobodi uz kauciju i dok bude trajao njegov žalbeni postupak.
Šta bi mogao da bude osnov za žalbu?
Dokazi zvezde filmova za odrasle Stormi Danijels, čiji se navodni seksualni odnos sa Trampom nalazi u samom središtu ovog slučaja, mogao bi da bude jedan od razloga.
„Nivo detalja koje je iznela Danijels nije stvarno bio neophodan za pričanje ove priče“, kaže Ana Kominski, profesorka sa Njujorškog pravnog fakulteta.
„S jedne strane, njeni detalji je čine kredibilnim svedokom, a kao tužilac, vi želite da pružite dovoljno detalja da porota poveruje u ono što ona ima da kaže. S druge strane, postoji granica, gde bi to moglo da postane irelevantno i puno predrasuda.“
Trampov pravni tim je dvaput tražio poništenje sudskog procesa tokom svedočenja Stormi Danijels, što je sudija oba puta odbio.
Mimo toga, nova pravna strategija kojom se služio okružni tužilac u ovom slučaju takođe bi mogla da posluži kao osnov za žalbu.
Falsifikovanje poslovnih spisa može biti niži prekršaj u Njujorku, ali se Tramp suočio sa težim optužbama za krivični prekršaj zbog navodnog drugog zločina, navodnog ilegalnog pokušaja da utiče na izbore 2016. godine.
Tužioci su okvirno naveli da za ovaj slučaj važe kršenja federalnih i državnih izbornih zakona, zajedno sa utajom poreza.
Ali oni nisu konkretno naveli pred porotom koji od njih je prekršen.
Pravni eksperti kažu da postoje pitanja u vezi sa opsegom i primenom federalnog zakona koja bi mogle da čine osnov za žalbu.
Nikada se pre državni tužilac nije pozvao na federalni zločin za koji pre toga nije podignuta optužnica, pa je tu pitanje da li Okružni tužilac Menhetna ima ovlašćenje da to učini.
Da li bi Tramp mogao da završi u zatvoru?
Moguće je, mada izuzetno malo verovatno, da će Tramp služiti kaznu iza rešetaka.
Trideset četiri tačke optužnice su sve za prestupe klase E u Njujorku, što je najniži stepen u ovoj državi.
Svaka optužnica nosi maksimalnu zaprećenu kaznu od četiri godine zatvora.
Kao što je navedeno gore, postoji nekoliko razloga zašto bi sudija Merčan mogao da se odluči za nižu kaznu, među njima i Trampove godine, činjenica da ranije nije bio osuđivan, kao i da se optužnica odnosi na nenasilan zločin.
On bi mogao da uzme u razmatranje i njegova kršenja sudske zabrane odavanja informacija tokom suđenja.
Takođe je moguće da će sudija uzeti u obzir prirodu slučaja koji nema presedan, možda odabravši da izbegne da strpa bivšeg predsednika i aktuelnog predsedničkog kandidata iza rešetaka.
A tu je i pitanje praktičnosti.
Tramp, kao i svi bivši predsednici, ima pravo na doživotnu zaštitu Tajne službe.
To znači da bi neki agenti morali da ga štite i u zatvoru.
A čak i kad bi se to desilo, verovatno bi bilo izuzetno teško voditi zatvorski sistem sa bivšim predsednikom kao jednim od zatvorenika u njemu.
Bio bi to ogroman rizik po sigurnost i skupo bi koštalo da on ostane bezbedan.
„Zatvorskim sistemima su najvažnije dve stvari: bezbednost ustanove i smanjenje troškova“, kaže Džastin Paperni, direktor zatvorske konsultantske firme Vajt kolar advajs.
Sa Trampom bi se to „pretvorilo u cirkusku predstavu… a nijedan upravnik to ne bi dozvolio“, kaže on.
Može li da glasa?
Verovatno je da će Tramp moći da glasa ove jeseni.
Prema zakonu Floride – gde Tramp ima boravište – osobi koja je osuđena za krivični prestup iz druge savezne države onemogućeno je da glasa samo ako „presuda onemogućuje osobi da glasa u toj državi u kojoj je osuđena“.
Tramp je osuđen u Njujorku, gde se osuđenicima dozvoljava da glasaju dok god nisu u zatvoru.
To znači da ukoliko se Tramp ne bude nalazio iza rešetaka 5. novembra, on bi trebalo da može da glasa.
Može li da pomiluje samog sebe?
Ne.
Predsednici mogu da pomiluju samo one koji su počinili federalne prekršaje.
Slučaj o isplati za ćutanje u Njujorku pitanje je savezne države, što znači da je izvan Trampovog domašaja ako ponovo postane predsednik.
Isto važi za Trampov slučaj u Džordžiji, gde je optužen za kriminalnu zaveru da obori vlastiti tesni poraz od predsednika Džoa Bajdena u ovoj saveznoj državi tokom predsedničkih izbora 2020. godine.
Taj slučaj je trenutno zatrpan žalbama.
Moć pomilovanja nije jasna u Trampova dva federalna slučaja – jednom koji se tiče navodnog neovlašćenog rukovanja poverljivim dokumentima, a drugi koji se tiče zavere da obori rezultate izbora iz 2020. godine.
U prvom, sudija sa Floride kog je imenovao Tramp odložio je suđenje na neodređeno, rekavši da bi zakazivanje ročišta pre rešavanja pitanja u vezi sa dokazima bilo „nesmotreno“.
Drugi tekući federalni slučaj takođe je odložen dok se ne reši Trampova žalba.
Malo je verovatno da će se ijedan od ovih slučajeva održati pre novembarskih izbora, ali čak i kad bi se to desilo, stručnjaci za ustavno pravo ne mogu da se slože oko toga da li predsednička ovlašćenja za pomilovanje obuhvataju njega samog.
Tramp bi mogao da bude prvi koji će to probati.
Dodatno izveštavanje: Medlin Halpert i Kejla Epstin
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
