Donald Tramp je nagovestio da će se možda ponovo kandidovati za predsednika – ali će to verovatno objaviti tek nakon ovonedeljnih kongresnih izbora.

Šta on, dakle, želi da se desi na „izborima sredine mandata“?

Ovi izbori će pokazati do koje mere je Republikanska stranka postala ono što sin bivšeg predsednika Donalda Trampa Erik uporno naziva „Trampovom partijom“.

„On je bukvalno stvorio potpuno novu stranku koja se bori za nešto potpuno drugačije od onoga što se u najširem smislu Republikanska stranka ikada zalagala“, izjavio je Erik Tramp za konzervativnu televiziju Njuzmaks.

Ali šta Tramp želi i šta partija u najširem smislu želi nije uvek isto.

On je podržao desetine kandidata za Kongres, kao i druge u trci za guvernera i državne položaje.

Iako se lično ne nalazi na izbornoj listi, mnogi politički posmatrači doživljavaju izbore sredine mandata kao lakmus test za njegov uticaj u okviru stranke i njegovu izbornu snagu pred potencijalnu kandidaturu za predsedničke izbore 2024.

Hoće li Trampovi kandidati uspeti?

Na republikanskim unutrašnjim izborima, gde su se birali stranački kandidati koji će se boriti protiv demokrata, pobedio je 221 kandidat kog je podržao Tramp, za razliku od samo 20 poraza.

To je 89 odsto uspešnosti, mada stručnjaci kažu da bi neki od ovih kandidata pobedili u svakom slučaju.

Trampu bi uspeh njegovih favorizovanih kandidata mogao omogućiti bolju procenu stepena uticaja koji vrši na glasače.

„Jedna od mera političke težine je sposobnost da podržite kandidate i da li su oni pobedili ili izgubili“, kaže za BBC Džon Hudak, viši saradnik vašingtonskog Brukings Instituta koji istražuje kampanje i izbore.

Hudak dodaje da iako bi pobede mogle da mu pomognu u budućnosti, izbori sredine mandata bi za Trampa mogli da predstavljaju i „mač sa dve oštrice“.

„Ako njegov podržani kandidat izgubi, to bi moglo da postavi pitanje njegove političke moći“, kaže on.

Dag Hej, bivši portparol Republikanskog nacionalnog odbora, postavlja pitanje koliko je tačno uspešna bila Trampova podrška.

Bivši predsednik nije potrošio mnogo na njihove kampanje, tvrdi Hej, a njegovi nastupi sveli su se na „turneju žalopojki“, usredsređenu na njega samog pre nego na kandidate.

Donald Trump and Mehmet Oz — Pensilvanijski kandidat za Senat doktor Mehmet Oz jedan je od političara koje je podržao Tramp

Pomoć za 2024.

Istorijski gledano, trke za sekretare saveznih država – položaj koji pomaže u administriranju izbora – uglavnom su bile ignorisane u američkoj javnosti.

Međutim, one su sada privukle pažnju nacionalne javnosti, naročito budući da su neki republikanski kandidati za ove položaje, kao što su Mark Finčem iz Arizone i Kristina Karamo iz Mičigena, ponovili Trampove nedokazane tvrdnje da su izbori iz 2020. bili nelegitimni.

Neki su upozorili da bi izbor Trampovih saveznika na ove položaje mogao da mu pomogne u slučaju da pokuša ponovo da se kandiduje za predsednika 2024.

„Njihovo osvajanje moglo bi mu biti od pomoći u slučaju osporenih izbora“, objašnjava Met Lakomb, profesor američke politike na Univerzitetu Kejs Vestern Rizerv u Ohaju.

„Kad imate saveznike, bilo na nacionalnom ili podnacionalnom nivou, to pomaže njegovoj političkoj budućnosti, pod pretpostavkom da je on uopšte želi.“

Hej je izrazio zabrinutost da bi pro-trampovski sekretari saveznih država mogli potencijalno „preokrenuti rezultate slobodnih i fer izbora“ u njegovu korist.

Okončanje istrage o neredima na Kapitolu

Do direktnije koristi po Trampa došlo bi u domu koji kontrolišu republikanci, što je ishod izbora sredine mandata koji većina političkih analitičara smatra vrlo verovatnim.

Ako se to dogodi, odbor Predstavničkog doma koji istražuje nemire od 6. januara 2021. na američkom Kapitolu, koji je nedavno izdao sudski poziv Trampu za svedočenje, mogao bi da bude raspušten.

Tramp uporno pokušava da predstavi odbor kao smicalicu čiji je cilj da odvrati pažnju glasača od „katastrofalne“ demokratske vlasti pred izbore za Kongres.

Rioters on 6 January — Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca najverovatnije će obustaviti istragu nereda od 6. januara

„Taj odbor će onda verovatno biti raspušten“, kaže Grant Ričer, profesor političkih nauka sa Univerziteta u Sirakuzi.

„On će tvrditi da ga to oslobađa svake krivice.“

Republikanci iz Predstavničkog doma navodno su takođe raspravljali o pokretanju vlastite istrage ukoliko steknu većinu, između ostalog i istragu o samom odboru za 6. januar ili Bajdenovoj administraciji.

Kad će objaviti kandidaturu?

Do sada Tramp nije zvanično objavio nameru da se kandiduje za predsednika 2024.

Ali na mitingu u Ajovi 3. novembra dao je do sada najjači nagoveštaj da planira to da učini.

Hiljadama okupljenih rekao je: „U nameri da naša zemlja bude uspešna, sigurna i slavna, vrlo, vrlo, vrlo verovatno ću to ponoviti.“

„Spremite se – to je sve što ću vam reći“, dodao je, govoreći preko gromoglasnog aplauza mase.

„Vrlo brzo.“

Navodeći neimenovane izvore iz Trampovog tabora, nekoliko američkih medija, među kojima i Aksios i Njujork tajms, kasnije je izvestilo da bi do te objave moglo doći već 14. novembra.

Istog dana kongresni odbor koji istražuje Trampovo navodno učešće u prošlogodišnjim neredima na Kapitolu naložilo je da se on pojavi kako bi dao iskaz.

Iako se od njega očekuje da preuzme zasluge ako republikanci dobro prođu na izborima, neki stručnjaci spekulišu da bi mogao da se kandiduje bez obzira na to kako prođu njegovi kandidati.

Tesni ili osporeni izbori posebno bi mogli da mu pomognu da stekne podršku iz svoje baze usred neprestanih tvrdnji da je bio pokraden na izborima 2020.

„Ako njegovi kandidati izgube, on će tvrditi da su izbori bili pokradeni“, kaže Hudak.

„To bi moglo da mu da podstrek.“

Pogledajte video: