Američki predsednik Džozef Bajden bi možda više voleo da ne ide u posetu Bliskom istoku ove nedelje, ili bilo koje druge nedelje. Njegov dnevni red je pun.
Predsednikove kolege iz Demokratske stranke u američkom Kongresu izgleda da su na putu negativnog rezultata na novembarskim izborima, na sredini mandata.
Ruska invazija na Ukrajinu podstakla je najozbiljniju konfrontaciju između najvećih svetskih nuklearnih sila od vrhunca Hladnog rata.
Kina žarko traži znake američkog slabljenja, dok njena moć neumoljivo napreduje na globalnom nivou.
Da stvar bude još gora, prethodne posete Bajdena Bliskom istoku pokazale su granice američke moći.
- Ukrajinska kriza: Kina stala uz Rusiju – NATO ne treba da se širi na istok
- Rusija od početka rata zaradila 97 milijardi dolara na izvozu energenata, EU najveći kupac
- Evropa gleda u Afriku: Imaju li afričke zemlje dovoljno gasa
Kada je posetio Jerusalim kao potpredsednik u vreme predsedničkog mandata Baraka Obame, ponižavao ga je bivši premijer Benjamin Netanjahu kada je pozvao na zamrzavanje izraelskih projekata naseljavanja Jevreja na okupiranim teritorijama, koji su po međunarodnom pravu nelegalni.
On će posetiti Izraelu i provesti nekoliko sati na okupiranim palestinskim teritorijama, pre nego što se bude uputio u Saudijsku Arabiju gde će se pridružiti samitu lidera Zaliva, zajedno sa liderima Jordana, Egipta i Iraka.
Bajden ide na Bliski istok zbog dubine i složenosti krize sa kojom pokušava da se izbori.
Rusko-ukrajinski rat odagnao je poslednje nade u mirnu budućnost koja je usledila posle završetka Hladnog rata pre više od 30 godina.
Privredni pad bi mogao skupo da ga košta kada Amerikanci budu glasali u novembru.
A linija raskoraka između prijatelja Amerike i prijatelja Irana na Bliskom istoku ponovo se zahuktava – ako se sa pretnji i tajne konfrontacije pređe na još jedan vrući rat, biće jednako opasan i destabilizujući kao i rat u Ukrajini.
Gubitak poverenja
Politički, turneja Bajdena mogla bi da se pretvori u još jedan podsetnik na pad Amerike kao uticajne na Bliskom istoku.
Bajden će još jednom pozvati na uspostavljanje nezavisne palestinske države uz Izrael – takozvano rešenje dve države.
On zna da je tako nešto daleko od ostvarenja.
Bajden je, međutim, promenio odluku o smanjenju američkog finansiranja Palestinaca.
Što je još neprijatnije, tražiće od Saudijaca veoma veliku uslugu – da proizvode više nafte i prodaju je po nižoj ceni.
Ekonomska dislokacija koja je usledila posle ruske invazije ostavila je SAD, kao i ostatak sveta, sa visokim cenama energenata, iako više ne zavise od uvoza nafte iz Zaliva.
Gruba politička istina za Bajdena je da svaki cent više na galonu benzina u Sjedinjenim Državama znači i gubitak više glasova za njegove demokrate na izborima krajem godine.
Američki zahtev Saudijcima je nezgodan trenutak, za sve milijarde koje Saudijci troše na oružje.
Saudijci su prestali da veruju Vašingtonu kada je bivši predsednik Obama 2011. godine posle nekoliko nedelja uličnih protesta okrenuo leđa egipatskom predsedniku Hosniju Mubaraku.
Ako to mogu da urade vernom prijatelju, rezonovali su, mogu to da učine svakome.
Saudijska sumnja u Ameriku se produbila kada je Bajden, u jednoj od prvih akcija po preuzimanju dužnosti, objavio izveštaj američke obaveštajne službe u kojem se zaključuje da je saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman odgovoran za ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija.
Kašogi, novinar Vašington posta, ubijen je i raskomadan kada je otišao po službene papire u saudijski konzulat u Istanbulu 2018.
Saudijci su negirali optužbe.
- Saudijska Arabija: Smrtne kazne za ubistvo novinara Džamala Kašogija
- Saudijski princ hteo da ubije kralja otrovnim prstenom – tvrdi bivši obaveštajac
- Šest kontroverzi oko prodaje engleskog fudbalskog kluba Njukasl
Kada se Bajden kandidovao za predsednika, rekao je da je Saudijska Arabija država parija, koja ubija kritičare i zatvara mnoge druge istaknute disidente.
Saudijci ne veruju da duguju američkom predsedniku bilo kakvu uslugu.
Na sramotu nekih pristalica, Bajden se sprema da proguta sopstvene reči.
Predsednici Sjedinjenih Država obično ne posećuju države koje osuđuju kao parije – one koje se ne ponašaju u skladu sa međunarodnim standardima.
Amerikanci imaju ambiciozan i još nejasan skup ideja sa ciljem da primoraju Rusiju da prodaje naftu po nižoj ceni.
Prihodi od nafte i gasa slili su se u kasu Kremlja uprkos sankcijama Zapada uvedenim posle invazije.
Planovi SAD da smanje taj priliv u budžet Moskve neće funkcionisati bez podrške Saudijske Arabije.
Faktor Iran
Veći deo ovog veka sukob između Irana i Amerike bio je glavni pokretač sukoba na Bliskom istoku.
Podela je opasna i pokazuje znake da ponovo postaje kritična.
To je jednako važan razlog za Bajdenovo putovanje kao i cena nafte.
Otkako je bivši predsednik Donald Tramp povukao SAD iz sporazuma koji je ograničio iranski nuklearni potencijal 2018. godine, kriza je postajala veća.
Iran je poštovao dogovorena ograničenja nuklearnih planova, za koje je uvek tvrdio da ne uključuju oružje.
Ali nakon što je Tramp napravio ovaj potez i uveo obnovljene američke sankcije, Iran je odgovorio ubrzavanjem nuklearnog programa.
Sada je obogatio dovoljno uranijuma da bi bio veoma blizu mogućnosti da proizvede nuklearno oružje.
Zajedničko protivljenje Iranu jedan je od faktora koji su pokrenuli Abrahamov sporazum, približavanje Izraela i nekih zalivskih arapskih monarhija, što je bilo glavno spoljnopolitičko dostignuće Trampove administracije.
Govorilo se o verziji NATO-a na Bliskom istoku, koji bi uključivao Izrael i arapske države koje su prijateljske sa SAD.
Formalni vojni savez između arapskih država i Izraela i dalje je malo verovatan.
Bajden bi mogao da pozove Izraelce na uzdržanost, koji su pojačali tajni rat sa Iranom.
Taj tajni rat podrazumeva atentate, misteriozne požare i eksplozije u nuklearnim objektima i sajber ratovanje.
Poslednje što Bajden želi je da ga Izrael uvuče u vrući rat sa Iranom.
- Koliko je snažna iranska vojska
- Ebrahim Raisi – sve što treba da znate o novom predsedniku Irana
- Ko može da ima nuklearno naoružanje
Bajden, kritikovan kod kuće, suočen sa svetskom krizom u Ukrajini i stvaranjem još jedne krize u Iranu, na ovom putovanju nema baš velike šanse.
Saveznici koje SAD neguju decenijama, posebno Izraelci i Saudijci, nemaju elastičan osećaj obaveze.
Kada bude izašao iz predsedničkog apartmana u avionu Er Fors jedan, vrlo je verovatno da će se Bajden na Bliskom istoku još jednom suočiti sa granicama američke moći.
Pogledajte video o odnosima Irana i Amerike
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
