Amerika i Bliski istok: Zašto je ovaj region toliko važan za Vašington

SAD su bile aktivne na Bliskom istoku decenijama, a njihovo učešće variralo je od invazije na Irak, preko borbe protiv Islamske države, do slanja oružja Izraelu i Saudijskoj Arabiji.

Stručnjaci ukazuju na izvore energenata, trgovinske puteve, geopolitičku stabilnost, kontraterorizam i trajni američki savez sa Izraelom kao faktore koji pokreću angažman Vašingtona u regionu.

Nivo američkih trupa na Bliskom istoku dramatično je opao od njihovog vrhunca iz 2007. godine, kad ih je samo u Iraku bilo oko 160.000.

Sada ih je manje od 40.000 u oblasti koja se proteže od Egipta do Avganistana, a nalazi se pod kontrolom Centralne komande američke vojske.

Da li dodatno smanjiti američko prisustvo postaje ključno strateško pitanje za Vašington.

Evo pregleda nekih od problema.

• Neprijateljstvo Izraela i Irana: Sve što treba da znate
• Izrael i Iran: Od posrednog rata do mogućeg regionalnog sukoba
• Napad Irana na Izrael: Ko dobija, a ko gubi

Energenti

Ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa na Bliskom istoku, u zemljama kao što su Saudijska Arabija, Iran, Irak, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati, decenijama su bile krupan faktor u oblikovanju američke politike.

Ali nalet proizvodnje američke nafte i gasa kod kuće u poslednjih 15 godina, uglavnom podstaknut rastom gasa iz škriljaca, učinio je zemlju mnogo manje zavisnom od uvoza energenata.

Ona je sada izvoznik i nafte i prirodnog gasa.

Globalno naftno tržište, međutim, ostaje čvrsto povezano, a ometanje snabdevanja sa Bliskog istoka može značajno da utiče na cene nafte i stoga ekonomsku stabilnost.

Takođe, Kina, za razliku od SAD, u ogromnoj meri zavisi od nafte sa Bliskog istoka, ističe Žilber Aškar, profesor međunarodnih odnosa iz Škole za orijentalne i afričke studije (SOAS) u Londonu.

To znači da „kontrolisanje Bliskog istoka pruža SAD-u ogromnu nadmoć u odnosu na Kinu“, kaže on.

Ekonomski interesi i brodski saobraćaj

Bliski istok je ključno tržište za američku robu i usluge, pogotovo vojnu opremu.

On je bio globalni region koji je dobio najviše izvoza američkog oružja između 2019. i 2023. godine, prema Stokholmskom institutu za istraživanje međunarodnog mira.

Institut kaže da je 38 odsto američkog izvoza oružja odlazilo na Bliski istok, a glavni primaoci bili su Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt i Izrael.

Uz to, Bliski istok je od vitalnog značaja za svetsku pomorsku trgovinu, kaže Hju Lovet, specijalista za region pri Evropskom savetu za strane odnose (EFCR).

Rat u Gazi pokrenuo je napade pobunjenika Huta iz Jemena koji uživaju podršku Irana na brodski saobraćaj u Crvenom moru.

Više od 17.000 brodova svake godine prođe Crvenim morem – što, procenjuje se, čini 12 odsto globalne trgovine – prevozeći hranu, lekove, gorivo i druge osnovne potrepštine u sve delove sveta.

SAD su intervenisale.

Zajedno sa Velikom Britanijom i uz podršku nekoliko drugih međunarodnih saveznika, one su napale položaje Huta u januaru i februaru 2024. godine, u reakciji na napade grupe na brodski saobraćaj u Crvenom moru.

To pokazuje da „one nastavljaju da stavljaju prioritet na slobodu plovidbe po globalnim plovnim putevima“, kaže Lovet.

On kaže da su egipatski Suecki kanal i uzani Ormuski moreuz kod Irana takođe od ključne važnosti.

„Ovo su svetski pomorski putevi koji su još važni za američku privredu“, dodaje on.

• Kada je Beogradu bio bliži Izrael, a kada Palestina
• „Mrzeo sam sebe zbog zlostavljanja Iračana u zatvoru Abu Graibu“
• Operacija „Pustinjska oluja“: Poslednja vojna akcija svoje vrste

Geopolitička stabilnost

Strateški položaj Bliskog istoka koji povezuje Evropu, Aziju i Afriku od vitalnog je značaja za američku trgovinu i vojne operacije, a američke baze locirane su u Bahreinu, Kataru i Kuvajtu.

SAD i dalje imaju veliko prisustvo kako bi sprečile da jedna sila počne da dominira i ugrožava stabilnost, kaže Merisa Kurma, direktorka Bliskoistočnog programa u Vilsonovom centru, vašingtonskoj stručnoj grupi.

Istorijski gledano, američki interesi u regionu bili su motivisani naftom i željom da se pod kontrolom zadrži pretnja od komunizma, kaže ona, ali sada, mimo toga, one takođe žele da zadrže uticaj i status supersile.

Region „ostaje ključno poprište za nadmetanje sa velikim silama kao što su Kina i Rusija“, dodaje ona.

Kurma kaže i da je rat u Gazi podsetnik koliko je region nestabilan, a „naročito kad su Sjedinjene Američke Države suzdržane i politički povučene u odnosu na rešavanje trajnih sukoba – naročito palestinsko-izraelskog sukoba kao i iranskog vojnog ekspanzionizma u regionu.“

Kontraterorizam

Američko vojno prisustvo poslednjih decenija „delimično je bilo reakcija na rastuće pretnje od terorizma iz regiona“, kaže Kaled Elgindu sa Bliskoistočnog instituta (MEI).

Ali ono je bilo i „glavni podsticaj nasilnog ekstremizma“, dodaje on, istakavši da je ekstremistička islamistička grupa Al Kaida navela prisustvo američkih trupa u Saudijskoj Arabiji kao jedan od glavnih razloga zašto je izvela napade od 11. septembra u Americi 2001. godine.

Iako je veći deo američke inicijative da uništi Al Kaidu bio usredsređen na Avganistan i Pakistan, ona je podrazumevala i aktivnost i saveze i na Bliskom istoku.

A u skorije vreme je globalna koalicija predvođena SAD-om podržala lokalne snage u proterivanju Islamske države iz oblasti koje je kontrolisala u Siriji i Iraku.

Šef grupe Abu Bakr Al Bagradi je 2019. godine je izvršio samoubistvo tokom upada američkih specijalnih snaga u severozapadnu Siriju.

Takođe, region je dom nekoliko drugih grupa koje su SAD i druge zemlje proglasile teroristima, među kojima su Hamas i Hezbolah.

Elgindi kaže da je američko prisustvo u regionu bilo „velika pomoć u regrutovanju“ za grupe kao što su Islamska država i njeni ogranci.

„Terorizam postoji zbog loše vladavine, odsustva samoopredeljenja, i percipirane tiranije i imperijalizma na Bliskom istoku“, kaže Nataša Hol, stručnjakinja iz ekspertske grupe Centar za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.

„I zato, kad Sjedinjene Američke Države pokušaju da uguše simptome terorizma, to ne rešava njegove pokretače. On samo predvidivo opstaje i raste“, dodaje ona.

Izrael

„Bezbednost Izraela jedan je od najvećih prioriteta SAD najveći deo poslednjih 60 godina“, kaže Elgindi.

To je delom motivisano ideološkom srodnošću između saveznika, kao i jakim domaćim političkim pritiskom na američke lidere da podrže Izrael.

Aškar iz SOAS-a kaže da je neprekinuta podrška Vašingtona Izraelu takođe „izuzetno efikasna“ investicija, čineći ga ključnim vojnim saveznikom u regionu.

SAD su, međutim, bile posrednice u važnim mirovnim sporazumima Izraela i arapskih suseda, među kojima i Egipta – kao i skorije Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina.

Elgindi kaže da je tekući rat Izraela i Hamasa uvukao SAD u direktnije oblike učešća, kao što je ono kad su poslale ratne brodove u istočni Mediteran posle Hamasovih napada od 7. oktobra, i kada su pomogle u ublažavanju iranskog raketnog napada na Izrael u aprilu.

Dodaje da Bajdenova lična i ideološka posvećenost Izraelu „verovatno nadmašuje bilo kog drugog američkog predsednika u istoriji“, što, kaže on, objašnjava „kontradikcije u njegovoj politici“.

„Uprkos ozbiljnim i sve većim razlikama između SAD i Izraela povodom postupaka i ciljeva tekućeg rata u Gazi, Bajdenova administracija je pružila maltene neograničenu vojnu, političku i diplomatsku pomoć izraelskoj vojnoj kampanji na bukvalno svakom koraku“, kaže on.

Hol kaže da je malo verovatno da će se aktuelni nivo američke podrške promeniti ako se bivši predsednik Donald Tramp vrati u Belu kuću.

Ali ona veruje da će američka podrška Izraelu sada „imati ogromnu geopolitičku cenu u godinama i decenijama koje su pred nama“, pošto se SAD „osporavaju zbog njihovog percipiranog licemerja“.

Šta dalje?

Stavovi se razlikuju oko toga koliko SAD treba da nastave da stavljaju prioritet na Bliski istok.

Elgindi kaže da ne vidi da će se SAD povući iz regiona „u doglednoj budućnosti“.

Da bi to uradile, „potrebna je određena vrsta promene paradigme“, u koju spada i preispitivanje odnosa između SAD-a i Izraela, dodaje on.

A Aškar kaže da bi „američki izlaz stvorio prazninu koju bi mogli da popune Kina i Rusija.“

Ali, kaže on, imajući u vidu ograničeni apetit američkih građana za ulazak čizmom na tlo Bliskog istoka, jedan od naglasaka za SAD sada će biti razvijanje njene sposobnosti za ratovanje na daljinu, kao što je uz pomoć dronova i projektila, u regionu.

Drugi, međutim, kao što su Keli A. Griko iz stručne grupe Stimsonov centar u Vašingtonu, tvrde da SAD treba da povuku snage sa Bliskog istoka.

To bi im omogućilo da prebace resurse „tamo gde su neophodniji, naročito u Indo-Pacifiku“, kaže ona.

Ona tvrdi di a su američke intervencije samo dodatno podstakle anti-američki sentiment na Bliskom istoku, dodavši da je podrška Amerike Izraelu poslednjih meseci „nanela još jedan veliki udarac“ imidžu SAD u regionu.

Pogledajte video: Zašto su SAD i Iran gorki neprijatelji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]