Amerika i društvene mreže: Trampove pristalice prave lažne slike da ohrabre crnce da glasaju za njega

Pristalice Donalda Trampa prave i dele lažne slike nastale korišćenjem veštačke inteligencije njega sa crnačkim glasačima kako bi ohrabrili Afro-Amerikance da glasaju za republikance.

BBC Panorama je otkrila desetine takozvanih „dipfejkova“ na kojima se vide crnci kako pružaju podršku bivšem predsedniku.

Tramp je otvoreno pokušao da se dodvori crnačkim glasačima, koji su bili ključni za izbornu pobedu Džozefa Bajdena 2020. godine.

Ali ne postoje dokazi koji direktno povezuju ove slike sa Trampovom zvaničnom kampanjom.

• „Dipfejk je budućnost stvaranja sadržaja“
• Kako prepoznati da je fotografija obrađena i da je lažna
• Od „Gospodara prstenova“ do ruskog propagandnog snimka

Suosnivač „Glasovi crnaca su važni“, grupe koja podstiče crnce na glasanje, rekao je da izmanipulisane slike guraju „strateški narativ“ čiji je cilj da pokaže da je Tramp popularan u crnačkoj zajednici.

Tvorac jedne od slika rekao je za BBC: „Ne tvrdim da je ona prava.“

Lažne slike crnačkih Trampovih pristalica, koje je generisala veštačka inteligencija, samo su neki od trendova dezinformacija koji su se javili pred američke predsedničke izbore u novembru.

Za razliku od 2016. godine, kada je bilo dokaza o kampanjama stranih uticaja, slike generisane veštačkom inteligencijom koje je našao BBC čini se da su pravili i delili sami američki glasači.

Jedan od njih je Mark Kej i njegov tim iz konzervativne radio emisije na Floridi.

Oni su napravili sliku Trampa kako se smeši dok grli grupu crnačkih žena na žurki i podelili je na Fejsbuku, gde Kej ima više od milion pratilaca.

Isprva ona deluje stvarno, ali kad malo bolje pogledate, videćete da se svačija koža malo previše sija i da na rukama nekih osoba nedostaju prsti – što su jedni od najupadljivijih znakova da je neku sliku napravila veštačka inteligencija.

„Ja nisam foto-reporter“, kaže mi Kej iz svog radijskog studija.

„Ne izlazim na teren da pravim slike onoga što se stvarno dešava.

„Ja sam pripovedač.“Pristalice Donalda Trampa prave i dele lažne slike nastale uz pomoć veštačke inteligencije njega sa crnačkim glasačima kako bi ohrabrili Afro-Amerikance da glasaju za republikance.

On je objavio članak o tome kako crnački glasači podržavaju Trampa i zaalepio sliku za njega, odajući utisak da svi ti ljudi podržavaju kandidaturu bivšeg predsednika za novi ulazak u Belu kuću.

U komentarima na Fejsbuku, nekoliko korisnika delovalo je kao da veruje da su slike pravljene uz pomoć veštačke inteligencije autentične.

„Ne tvrdim da su prave. Ne govorim: ‘Hej, vidite, Donald Tramp je bio na žurki sa svim tim afro-američkim glasačima. Vidite koliko ga samo vole!'“, rekao je on.

„Ako neko glasa ovako ili onako zbog jedne fotografije koju vide na Fejsbuk stranici, to je onda njihov problem, a ne problem sa samom tom objavom.“

Druga naširoko pregledana slika napravljena uz pomoć veštačke inteligencije prikazuje Trampa kako pozira sa muškim crnačkim glasačima na tremu kuće.

Originalno ju je objavio satirični nalog koji generiše slike bivšeg predsednika, ali je privukao masovnu pažnju tek kad je ona ponovo objavljena sa novim potpisom, lažno tvrdeći da je Tramp zaustavio svoju motorizovanu kolonu da bi se susreo sa ovim ljudima.

Pronašli smo osobu iza naloga po imenu „Šegi“, koji je posvećeni Trampov sledbenik iz Mičigena.

„Moje objave su privukle hiljade predivnih, dobrodušnih hrišćanskih sledbenika“, rekao je on u poruci poslatoj BBC-ju preko društvenih mreža.

Kad sam pokušala da ga ispitam o slici koju je generisala veštačka inteligencija, on me je blokirao.

Njegova objava imala je više od 1,3 miliona pregleda, prema društvenoj mreži Iks.

Neki korisnici su je prozvali, ali drugi deluju kao da veruju da je slika prava.

Nisam pronašla slično manipulisane slike Bajdena sa glasačima iz neke određene demografske grupe.

Na slikama napravljenim uz pomoć veštačke inteligencijama on je obično sam ili sa drugim svetskim vođama kao što je ruski predsednik Vladimir Putin ili bivši američki predsednik Barak Obama.

Neke od njih su napravili njegovi kritičari, druge sledbenici.

U januaru je i demokratski kandidat bio žrtva imitacije uz pomoć veštačke inteligencije.

Automatska glasovna poruka, na kojoj se navodno čuje predsednikov glas, pozivala je glasače da preskoče predizbore u Nju Hempširu, gde se kandidovao.

Odgovornost za snimak je preuzeo sledbenik Demokratske stranke, rekavši da je želeo da skrene pažnju na potencijal tehnologije da bude zloupotrebljena.

Klif Olbrajt, suosnivač grupe za kampanju „Glasovi crnaca su važni“, rekao je da se čini da postoji velika navala taktika dezinformacija koje na metu uzimaju crnačku zajednicu, baš kao i na izborima 2020. godine.

„Bilo je dokumentovanih pokušaja da se na meti dezinformacija ponovo nađu crnačke zajednice, naročiti mlađi muški crnački glasači“, rekao je on.

Pokazala samu mu slike nastale uz pomoć veštačke inteligencije u njegovoj kancelariji u Atlanti, u Džordžiji – saveznoj državi koja je ključno izborno bojno polje gde bi ubeđivanje čak i malog delića ukupnog crnačkog glasačkog tela da pređu sa Bajdena na Trampa moglo da se pokaže odlučujućim.

Nedavna anketa koju su sproveli Njujork tajms i koledž Sijena pokazala je da će 2024. godine u šest ključnih „kolebljivih država“ Bajdena podržati 71 odsto crnačkih glasača, što je drastičan pad u odnosu na 92 odsto nacionalne podrške koja mu je pomogla da uđe u Belu kuću na prošlim izborima.

Olbrajt kaže da su lažne slike u skladu sa „veoma strateškim narativom“ koji guraju konzervativci – od Trampove zvanične kampanje pa sve do onlajn influensera – sa ciljem da se pridobiju crnački glasači.

Na meti su se posebno našli mlađi crnački muškarci, za koje se veruje da su otvoreniji da glasaju za Trampa od crnkinja.

• Zašto je Tramp toliko popularan među republikancima
• Kako bi mogao da izgleda drugi predsednički mandat Donalda Trampa
• Repriza: Bajden i Tramp ponovo u duelu na predsedničkim izborima u Americi

MAGA Inc, glavno političko akciono telo koje podržava Trampa, najavilo da će pokrenuti reklamnu kampanju usmerenu ka crnim glasačima u Džordžiji, Mičigenu i Pensilvaniji.

Ona je usmerena ka glasačima kao što je Daglas, taksista iz Atlante.

Daglas kaže da ga uglavnom brinu ekonomija i imigracija – što su pitanja za koja veruje da je Tramp mnogo više usredsređen na njih.

On kaže da ga poruke demokrata da Tramp ugrožava demokratiju neće motivisati da glasa, zato što je već razočaran u izborni proces.

Američkoj privredi uopšteno gledano ide dobro, ali se neki glasači – kao što je Daglas – ne osećaju kao da žive bolje zato što prolaze kroz krizu troškova života.

Šta on misli o slikama napravljenim uz pomoć veštačke inteligencije na kojoj Tramp sedi na tremu sa crnačkim glasačima?

Kad sam mu je prvi put pokazala, on je poverovao da je prava.

On kaže da je to potkrepilo njegov stav, koji dele neki drugi crnci koje poznaje, da Tramp podržava njegovu zajednicu.

Potom sam mu otkrila da je lažna.

„E, pa vidite, tako vam je to sa društvenim mrežama. Lako je prevariti ljude“, rekao je on.

Taktike dezinformisanja na američkim predsedničkim izborima su uznapredovale od 2016. godine, kad je pobedio Donald Tramp.

U ono vreme je bilo dokumentovanih pokušaja neprijateljski nastrojenih stranih sila, kao što je Rusija, da iskoriste mreže neautentičnih naloga da pokušaju da unesu razdor i usade određene ideje.

Tokom 2020. godine, naglasak je bio na domaćim dezinformacijama – naročito na lažnim narativima da su predsednički izbori pokradeni, koju su naširoko delili američki korisnici društvenih mreža i koje su podržali Tramp i drugi republikanski političari.

Stručnjaci upozoravaju da će ove godine posebno biti opasna kombinacija ova dva.

Ben Nimo, koji je do prošlog meseca bio odgovoran za borbu protiv operacija stranog uticaja u Meti, vlasniku Fejsbuka i Instagrama, rekao je da konfuzija koju stvaraju lažnjaci kao što je ovaj takođe otvara mogućnost stranim vladama koje žele da izmanipulišu izbore.

„Svako ko ima veliku publiku 2024. godine mora da počne da razmišlja kako da proveri sve što mu pošalju.

„Kako da se postara da nesvesno neće postati deo neke vrste operacije stranog uticaja?“, kaže on.

Nimo je rekao da su korisnici društvenih mreža i platformi sve sposobniji u prepoznavanju lažnih automatizovanih naloga, tako da kako postaje sve teže steći publiku na taj način, to „operacije više pokušavaju da regrutuju prave ljude“, da bi povećale domašaj polarizujućih ili lažnih informacija.

„Najviše im se isplati da pokušaju da plasiraju svoj sadržaj preko influensera. To je svako ko ima veliku publiku na društvenim mrežama“, kaže on.

Nimo kaže da je zabrinut da bi 2024. godine ovi ljudi, koji su možda spremni da šire dezinformacije za svoje unapred definisane publike, mogli postati „nesvesni vektori“ operacija stranih uticaja.

Ove operacije bi mogle da dele sadržaj sa korisnicima – ili tajno ili otvoreno – i podstiču ih da ih ovi objavljuju sami, tako da izgleda kao da potiču od američkog glasača, kaže on.

Sve kompanije koje u vlasništvu imaju velike društvene mreže imaju i politiku poslovanja za borbu protiv potencijalnih operacija vršenja stranog uticaja, a nekoliko njih – kao što su Meta, koja je vlasnik Fejsbuka i Instagrama – uvelo je nove mere za izlaženje na kraj sa sadržajem generisanim od veštačke inteligencije tokom izbora.

Vodeći političari iz čitavog sveta takođe su ove godine isticali rizik od sadržaja generisanog uz pomoć veštačke inteligencije.

Narativi o izbornoj krađi 2020. godine – deljeni bez ikakvih dokaza – širili su se internetom uz pomoć običnih objava, mimova i algoritama, a ne preko slika i snimaka generisanih uz pomoć veštačke inteligencije, a opet su za posledicu imali nerede na Kapitolu 6. januara.

Ovaj put imamo čitav novi dijapazon alatki dostupnih političkim partizanima i provokatorima koji bi ponovo mogli da dovedu razne napetosti do usijanja.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]