Novi predsednik Amerike Džo Bajden nastavio je sa potpisivanjem ukaza koji menjaju neke od važnih strateških pravaca zemlje postavljenih za vreme Donalda Trampa, dok je Senat potvrdio imenovanje Lojda Ostina za ministra odbrane.
Ostin je prvi Afroamerikanac na funkciji šefa Pentagona, za njega su glasala 93 člana Senata, dvojica su bila protiv.
Gen Austin required a special waiver to bypass a law that prevents army generals that have retired in the last seven years from leading the Pentagon.
Pojedini ključni članovi tima predsednika SAD Džoa Bajdena za nacionalnu bezbednost preuzeli su funkcije u četvrtak, a Bela kuća i najviši zakonodavci insistiraju na brzoj potvrdi više kandidata koji će pomoći u rešavanju rastućih međunarodnih izazova.
Direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi (DNI) Avril Hejns prva je od predsednikovih kandidata koja je preuzela funkciju, a ona je ujedno i prva žena na toj poziciji.
Očekuje se da će Senat brzo odlučivati i o drugim ključnim kandidatima, poput bivšeg ambasadora Vilijama Bernsa, koji je imenovan za direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA).
- Zašto je Donald Tramp izgubio
- Osam ključnih tačaka Bajdenovog plana
- Ko je Kamala Haris, prva žena potpredsednica Amerike
Šta je rekao Bajden?
Novi predsednik da su ovo odvažni i praktični koraci koji sa sobom nose određenu cenu.
„Ovu su odluke koje se donose kao da smo u ratu“, kazao je Bajden i podsetio da je do sada od korone preminulo više Amerikanaca nego tokom Drugog svetskog rata
Rekao je da je vakcinacija do sada bila neuspešna i istakao da je plan da se u prvih 100 dana podeli 100 miliona doza.
„Uveren sam da su Amerikanci spremni da ulože veliki napor da ovaj plan uspe – zajedno možemo do cilja“.
Dekreti koje je Bajden potpisao odnose se na: ubrzanje i poboljšanje procesa vakcinacije i testiranja, bržu distribuciju, preciznije vođenje evidencije podataka o pandemiji, upotrebu Nacionalne garde i zaštitu zdravstvenih radnika.
Govoreći o nošenju maski, Bajden je istakao:
„Nažalost, to se pretvorilo u stranačku borbu, a u stvari je patriotski čin“,
Naveo je da će svako ko želi da putuje između saveznih država, biti u obavezi da nosi masku.
Do sada je u Americi od posledica korona virusa preminulo 406.000 ljudi, a zaraženo je skoro 24,5 miliona, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.
Šta je još Bajden potpisao na početku mandata?
Bajden je zaustavio finansiranje izgradnje Trampovog graničnog zida prema Meksiku i ukinuo je zabranu putovanja usmerenu uglavnom na muslimanske zemlje.
Novi predsednik Amerike je preinačio nekoliko Trampovih odluka o izlascima SAD iz međunarodnih sporazuma i organizacija.
Započeo je proces ponovnog pridruživanja Pariskom klimatskom sporazumu i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
Na mesto šefa američke delegacije pri SZO postavio je čuvenog stručnjaka za zarazne bolesti Entonija Faučija.
Šta je bilo u Bajdenovim planovima?
Saniranje posledica pandemije korona virusa
Korona virus je ubio više od 400.000 ljudi u SAD – a pandemija i njene dalekosežne posledice biće glavni prioritet nove administracije.
Bajden je to nazvao „jednom od najvažnijih bitaka sa kojima će se suočiti naša administracija“ i zarekao se da će smesta sprovesti strategiju za Kovid-19.
Jedan od njegovih prvih poteza biće izvršna naredba koja će zahtevati fizičko distanciranje i nošenje maski na federalnom posedima širom zemlje i među federalnim zaposlenima i preduzimačima.
Ipak, i dalje nema garancija da će se guverneri saveznih država koji su se do sada protivili propisima u vezi sa maskama odjednom predomisliti – čini se da ne postoji pravni autoritet koji predsedniku daje moć da uvede pravilo o maskama u čitavoj zemlji.
Bajden je izgleda i sam to priznao, jer kaže da će se lično potruditi da ubedi guvernere da promene mišljenje.
Ukoliko ne budu bili predusretljivi, obećao je da će početi redom da zove gradonačelnike i opštinske zvaničnike da ih pridobije za tu ideju.
Takođe, još uvek se ne pominje tačno na koji način će ovaj propis biti sproveden u delo.
100 miliona doza vakcina za 100 dana
Bajden želi da ubrza tempo vakcinacije sa krajnjim ciljem vakcinisanja 100 miliona ljudi najmanje prvom dozom vakcine protiv Kovida-19 u prvih 100 dana na vlasti.
Jedan deo plana ubrzanja jeste da u promet pusti sve raspoložive doze vakcina umesto da neke čuva u rezervi za neophodnu drugu dozu.
Od njega se očekuje i da izda izvršne naredbe za razvoj i primenu brzog testiranja, kao i da razradi nacionalni lanac snabdevanja za opremu, lekove i ličnu zaštitnu opremu.
Ponovni ulazak u SZO
Na dnevnom redu nalazi se i obećanje da će preinačiti odluku o izlasku SAD iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Tramp je tokom leta najavio planove da ova zemlja istupi i SZO, optuživši je za pogrešan pristup pošto se korona virus pojavio u Kini i rekavši da ona nije uspela da „sprovede preko potrebne reforme“.
Ekonomske mere
Pomoć za stanare i stanodavce
Bajdenov tim je izjavio da on ima hitne planove za proširivanje moratorijuma na prinudna iseljenja i oduzimanje imovine – od kojih su oba pauzirana u ranoj fazi epidemije.
Planira i produženje važeće pauze u plaćanju federalnih studentskih kredita i kamata.
Bajdenov tranzicioni tim rekao je da on planira da naloži agencijama iz kabineta „da preduzmu hitne korake za pružanje ekonomske pomoći radnim porodicama“, mada nije izložio više detalja o tome.
1,9 biliona dolara za američku ekonomiju poharanu korona virusom
Bajden je prošle nedelje najavio paket stimulacija u visini od 1,9 biliona dolara za američku ekonomiju poharanu korona virusom, rekavši da je „kriza duboke ljudske patnje očigledna i da nema vremena za gubljenje“.
Ako ga odobri Kongres, on će podrazumevati direktne isplate u visini od po 1.400 dolara svim Amerikancima.
Podrazumevaće i sredstva za pomoć školama da se ponovo bezbedno otvore, što on želi da se desi u prvih 100 dana.
To sve ide uz dugo očekivani paket stimulacije od 900 milijardi dolara koji je Kongres odobrio u decembru, a koji je Bajden nazvao „predujmom“ za mnogo veći predloženi paket.
Republikanski poslanici će se verovatno protiviti delovima predloga ovog zakona, koji će dodati još dugova na ono što je SAD već potrošila u borbi protiv pandemije – a Bajdenu će biti potrebna podrška obe stranke za taj plan.
Demokrate trenutno kontrolišu oba doma Kongresa, ali imaju tesnu većinu.
Okončanje Trampovog smanjenja poreza
Pomoć oko korona virusa nije jedini prioritet među ekonomskim planovima novog predsednika.
On se zarekao i da će se ratosiljati Trampovog slavnog smanjenja poreza čim bude preuzeo dužnost.
Tramp je uveo smanjenje poreza 2017. godine, još u ranoj fazi svog mandata, a Bajden kaže da ono nagrađuje najbogatije Amerikance i favorizuje korporacije u odnosu na mala preduzeća.
Bajden je rekao i da će ubrzano udvostručiti porez koji američke firme moraju da plaćaju na dobit iz inostranstva.
To je u sklopu njegove inicijative pod nazivom „Napravljeno u Americi“ – što ide uz povećanje korporativnih taksi.
Njegovi zakoni o poreskoj politici moraće da budu odobreni u Kongresu.
Životna sredina i klimatske promene
Ponovo deo Pariskog sporazuma
Još jedan potez jeste povratak u Pariski klimatski sporazum, svetski sporazum čiji je jedan od ciljeva da se temperatura spusti dva stepena Celzijusa ispod one iz pred-industrijskih vremena, i „obavezivanje da je još više ograniči“, na 1,5 stepen.
Njegov prethodnik je izveo SAD iz sporazuma iz 2015, učinivši je prvom zemljom na svetu koja je to uradila.
SAD će zvanično ponovo postati deo tog sporazuma u roku od 30 dana.
Bajden se zarekao i da će „podići uloge“ i težiti višim standardima kad su u pitanju mere ublažavanje klimatskih promena, kao i da će sazvati svetski samit o klimi u roku od prvih 100 dana otkako bude stupio na dužnost.
Bajden je rekao da ove godine želi da sarađuje sa Kongresom na usvajanju zakona koji će omogućiti SAD da se postigne nula neto emisija gasova do 2050.
Ukidanje naftovoda Kistoun XL
Potezom koji je već izazvao zabrinutost Kanade, Bajden navodno planira da momentalno povuče prekograničnu dozvolu za kontroverzni naftovod Kistoun XL.
To je planirani projekat koji se proteže od naftnih polja kanadske pokrajine Alberta, preko Montane i Južne Dakote, sve do spajanja sa postojećim naftovodom u Teksasu.
Smanjenje emisije štetnih gasova
Još jedna tačka na dnevnom redu je zaokret u odnosu na veći deo Trampvog nasleđa po pitanju klimatske i energetske deregulacije, kao što je popuštanje ciljeva za gasne emisije vozila.
Bajden je rekao da će se založiti za rigorozna nova ograničenja emisija za automobile i teška vozila.
Time će, tvrdi, sačuvati 30 odsto američkog zemljišta i voda do 2030, uvesti zabranu na nova bušenja na javnom zemljištu, i zatvoriti Arktički nacionalni rezervat za životinje za iskorišćavanje.
Nova administracija kaže da ima planove i da uvede „agresivna“ ograničenja na zagađenje metanom naftnim i gasnim kompanijama i zabrani nova izdavanja u zakup nafte i gasa sa javnih zemljišta i voda.
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
- U fotografijama: Inauguracija Džoa Bajdena i odlazak Trampa
Imigrantska politika
Ukidanje zabrane putovanja
Zabrana putovanja, koju je Tramp potpisao svega sedam dana otkako je stupio na dužnost u januaru 2017. godine, biće jedna od prvih odbačenih mera.
Zabrana se prvo odnosila na ljude iz sedam zemalja sa većinski muslimanskim stanovništvom, ali je lista modifikovana posle niza osporavanja na sudu.
Ona sada ograničava građane Irana, Libije, Somalije, Sirije, Jemena, Venecuele i Severne Koreje.
Put do državljanstva
U sklopu još jednog velikog obećanja, Bajden je rekao da će po hitnom postupku poslati predlog zakona Kongresu koji će utabati stazu do sticanja državljanstva za više od 11 miliona nedokumentovanih imigranata.
„I svi ‘Sanjari’, sva ta deca iz programa Daka [program Odložene akcije za pridošle u detinjstvu], biće odmah ponovo sertifikovani kako bi mogli da ostanu u ovoj zemlji i budu usmereni na put do državljanstva“, rekao je krajem oktobra.
U poznoj fazi kampanje, Bajden je najavio da će oformiti radnu grupu za ponovno ujedinjene 545 migrantske dece odvojene od roditelja na američkoj južnoj granici.
U decembru je Bajdenov tim priznao da će mu trebati više vremena da preinače jednu od Trampovih odluka, Protokole zaštite migranata, koji prisiljavaju hiljade azilanata da čekaju u Meksiku na sudska saslušanja.
Za ovo nekadašnje obećanje od „Prvog dana“ zvaničnici sada tvrde da će možda biti potrebno i do šest meseci.
Obustavljanje podizanje zida na granici
Bajden je obećao da će obustaviti izgradnju projekta koji je sinonim za Trampov predsednički mandat – zid na granici SAD sa Meksikom.
Njegova kampanja je to nazvala „bacanjem novca“ koje „odvraća kritične resurse od pravih pretnji“.
Administracija kaže da će umesto toga federalna sredstva preusmeriti ka inicijativama kao što su nove mere provera na granici.
Rasno pitanje i reforma krivičnog prava
Nacionalno razračunavanje sa rasnim pitanjem četvrta je kriza – uz Kovid-19, ekonomiju i klimu – za koju Bajden kaže da će morati brzo da je reši.
Neke od ovih politika – kao što je rešavanje rasnih neravnopravnosti u stanovanju i zdravstvu – preklapaju se sa njegovim drugim planovima.
Bajden će potpisati izvršno naređenje o rasnoj ravnopravnosti i pozvati sve američke agencije da sastave plan za uklanjanje bilo kakve barijere koja stoji na putu ravnopravnim mogućnostima.
Ona će poništiti i Trampovo izvršno naređenje za ograničavanje sposobnosti agencija iz federalne vlade da sprovedu obuku o diverzitetu i inkluziji.
Bajden je obećao da će osnovati nacionalno telo za nadzor policije koje će pomoći u reformi policijskih službi tokom prvih 100 dana provedenih na dužnosti, iako su detalji tog plana još oskudni.
Rekao je i da želi da Kongres brzo usvoji „Zakon bezbedne pravde“, koji podrazumeva mere za reformisanje obavezne minimalne kazne i povećanje sredstava za policiju baziranu u zajednicama.
- Bajdenov plan pomoći tokom pandemije – 1.400 dolara svakom Amerikancu
- Ućutkivanje Trampa na društvenim mrežama
Zaštita LGBT zajednice
Obavezao se i LGBT zajednici da će usmeravati resurse na pomaganje sprečavanja nasilja nad transrodnim osobama.
Govorio je i o okončanju zabrane transrodnim osobama da služe vojsku, kao i vraćanju smernica za transrodne učenike u školama.
Još jedan prioritet je usvajanje Zakona o ravnopravnosti, koji bi dodao seksualnu orijentaciju i rodni identitet u postojeće zakone o federalnim građanskim pravima.
Ostaje nejasno koliko brzo može da se usvoji taj zakon.
Umirivanje američkih saveznika
Novi predsednik tvrdi da planira da se brzo obrati američkim saveznicima kako bi izgladio sve nesuglasice i obećao im da im „Amerika čuva leđa“.
Rekao je da SAD moraju da „dokažu svetu da su ponovo spremne da predvode – ne samo primerom naše snage već i snagom našeg primera“.
Dodao je da će se prvog dana u Ovalnoj sobi obratiti saveznicima iz NATO-a porukom „da smo se vratili i da ponovo možete da računate na nas“.
Iako Tramp nije prvi predsednik koji je vršio pritisak na druge članice NATO da više troše na odbranu, on je povremeno pretio i da će se povući iz saveza koji je Bajden nazvao „bedemom liberalnih demokratskih ideala“.
Pogledajte video kako je Džo Bajden položio zakletvu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
