Dok se novoizabrani predsednik Amerike Džo Bajden sprema da preuzme funkciju, odlazeći šef države Donald Tramp i njegova administracija donose odluke koje bi mogle da izazovu brojne reakcije u SAD i inostranstvu.
U poslednjem obraćanju u svojstvu predsednika Amerike, Tramp je rekao da je u prethodne četiri godine uradio ono za šta je bio izabran i poželeo uspeh Bajdenovoj adminstracija.
Istog dana, u jednoj od poslednjih predsedničkih naredbi, Tramp je pokušao da ukine zabranu putovanja za posetioce iz Brazila i većeg dela Evrope.
Bajdenova portparolka je rekla da sada nije trenutak za ublažavanje tih mera.
Da poslednji dan ne prođe bez velikih odluka potrudio se i državni sekretar Majk Pompeo koji je saopštio je da je Kina počinila „genocid i zločine protiv čovečnosti“ protiv Ujgura i drugih etničkih manjina u severozapadnoj oblasti Sinkjang.
- Osam ključnih tačaka Bajdenovog plana
- Tramp i Bajden: Kako se predaje dužnost na najmoćnijem poslu na svetu
- Tramp ušao u istoriju – drugi put opozvan, on poziva na mir
Iako Džo Bajden na dužnost stupa u sredu – 20. januara oko podneva, pažnju javnosti skreću poslednji potezi Donalda Trampa, a posebno moguća nova pomilovanja.
Zbog napada Trampovih pristalica na zgradu Kongresa 6. januara, uoči ceremonije inauguracije, stepen pripravnosti svih bezbednosnih snaga podignut je na najviši nivo.
Tajna služba preuzela je komandu nad bezbednosnim planovima, uz podršku oko 25.000 pripadnika Nacionalne garde, i hiljade policajaca.
FBI je ranije upozorio na moguće proteste desničarskih ekstremista širom zemlje.
Dolazak Džoa Bajdena i njegova supruga Džil iz Vilmingtona, država Delaver, u Vašington, očekuje se u utorak.
Šta je rekao Tramp na oproštaju?
Tramp je u oproštajnom obraćanju govorio o „teški borbama i izborima“ koje je morao da donosi kao predsednik.
„Uradili smo ono zbog čega smo došli ovde, pa i mnogo više od toga“.
„Vodio sam najteže borbe zato što ste me vi izabrali da to radim“, poručio je Tramp u obraćanju naciji iz Bele kuće.
Video snimak govora objavljen je na profilima Vlade na društvenim mrežama, jer su Trampovi ukinuti.
Tramp je upozorio na „najveću opasnost“ za Ameriku – gubitak vere u veličinu te nacije.
Odlazeći američki predsednik ocenio je da je tokom mandata „postigao niz istorijskih mirovnih sporazuma na Bliskom Istoku“ i da se „usprotivio Kini kao niko pre njega“.
„Posebno sam ponosan što sam, posle nekoliko decenija, bio prvi predsednik koji nije započeo nijedan novi rat“.
Govoreći o neredima u Kapitolu u kojima je 6. januara stradalo petoro ljudi, rekao je:
„Svi Amerikanci bili su užasnuti napadom na Kapitol i to se nikada neće tolerisati“.
„Želim da znate da je pokret koji smo stvorili tek početak“, poručio je Tramp.
Istakao je i da će se „moliti da nova administracija sačuva Amerikance i njihov prosperitet“.
Šta je rekao Pompeo?
„Verujem da genocid i dalje traje i da smo svedoci sistematskih pokušaja kineske države da uništi Ujgure“, navodi se u Pompeovom saopštenju.
Kineska vlada se već našla na meti kritika zbog navodnog korišćenja visoke tehnologije za praćenje i špijuniranje Ujgura, etničke grupe uglavnom muslimanske veroispovesti.
Brojne organizacije za ljudska prava prethodnih godina su optužile kinesku vladu da drži prinudne radne logore u kojima se ujgurska deca nasilno odvajaju od roditelja.
Peking je odgovorio da se radi o dobrovoljnim kampovima za trening i obrazovanje.
Novi predsednik Bajden najavio je da će po preuzimanju funkcije jedan od prioriteta njegove administracije biti optužbe na račun Kine i kršenja ljudskih prava.
Šta znači Trampova uredba?
Amerika je uvela ograničenje putovanja iz Evrope u martu, dok je zabrana ulaska iz Brazila uvedena u Maju.
Međutim, uredba Bele Kuće od ponedeljka nalaže da zabrana prestaje da važi od 26. januara, šest dana posle Bajdenovog stupanja na mesto predsednika.
Nedugo potom na Tviteru se oglasila Bajdenova portparolka – Džen Psaki.
„Po savetu našeg medicinskog tima, administracija ne namerava da ukine ova ograničenja 26. januara.
„U stvari planiramo da ojačamo mere javne zdravstvene zaštite oko međunarodnih putovanja kako bi smanjili širenje Kovida-19″, napisala je Psaki.
Dodala je da sa „zaraznijim sojevima virusa koji se pojavljuju širom sveta, nije vreme za ukidanje ograničenja za međunarodna putovanja.
Šta bi Tramp još mogao da radi tokom poslednjeg dana?
Pošto mu je ukinut nalog na Tviteru posle nereda u Kapitolu, odlazeći predsednik je bio nekarakteristično odsutan iz javnog života prethodnih dana.
Postoji nekoliko stvari koje bi mogao da uradi tokom poslednjeg dana na funkciji.
U saopštenju Bele kuće navodi se:
„Predsednik Tramp će raditi od ranih jutarnjih časova do kasno uveče, obaviće veliki broj telefonskih razgovora, a imaće i brojne sastanke“.
Tramp nije pozvao budućeg predsedika Džoa Bajdena na tradicionalni sastanak uoči inauguracije.
Odlazeći predsednik i dalje osporava rezultate predsedničkih izbora, iako se na kraju obavezao na primopredaju funkcije.
- Beba Tramp našla trajni dom – Muzej Londona
- Osam ključnih tačaka Bajdenovog plana
- Jedan uđe, drugi izađe: Kako Bela kuća menja stanara
U centru pažnje poslednjeg dana biće predsednička pomilovanja, a američki mediji navode da se na spisku koji Tramp razmatra nalazi oko 100 ljudi.
List Njujork Tajms tvrdi da se na spisku imena nalaze uzbunjivači Edvard Snouden i Džulijan Asanž, kao i Trampov bivši savetnik Stiv Benon.
Prijatelji Džoija Egzotika, zvezde dokumantarne Netfliks serije Kralj Tigrova, koji služi zatvorsku kaznu takođe se nadaju da bi on mogao da dobije pomilovanje
A tu je, naravno, i Donald Tramp.
Da li predsednik može da izda pomilovanje za samog sebe?
Nije još jasno da li to zaista planira da uradi, kao ni da li je to pravno moguće.
Iako je Tramp već imao nekoliko kontroverznih odluka o pomilovanjima, uglavnom bivših političkih saradnika, generalno ih je doneo manje nego neki drugi predsednici u prošlosti.
Bil Klinton je izazvao brojne reakcije javnosti kada je poslednjeg dana na funkciji, 2001. godine doneo veliki broj odluka o pomilovanjima.
U ponedeljak se Melanija Tramp, prva dama Amerike, video porukom oprostila od stanovništva i pozvala ih da budu primer kako „brinemo jedni za druge“.
Ali televizija CNN je objavila da prva dama neće, kao što je tradicija do sada nalagala, provesti Džil Bajden, suprugu budućeg predsednika kroz Belu kuću.
Poslednja istraživanja u Americi ukazuju da je Trampovu vladavinu kao pozitivnu ocenilo samo 34 odsto ispitanika.
Čak 59 odsto njih smatra da bi trebalo da mu bude zabranjeno da u budućnosti obavlja javnu fuknkciju.
Šta kažu republikanci?
Mič Mekonel, lider republikanaca u Senatu, direktno je optužio Trampa za nerede u Kapitolu.
„Masa je bila hranjena lažima iza kojih su stajali Tramp i drugi moćni ljudi“, rekao je Mekonel na prvoj sednici Senata posle incidenata u Vašingtonu.
On još nije rešio da li će glasati tokom procesa opoziva Trampa.
Ako se Mekonel bude odlučio za takav potez, njegovim stopama bi mogli da krenu i neki drugi republikanci.
Mič Mekonel, lider republikanaca u Senatu, direktno je optužio Trampa za nerede 6. januara u Kapitolu.
„Masa je bila hranjena lažima iza kojih su stajali Tramp i drugi moćni ljudi“, rekao je Mekonel na prvoj sednici Senata posle incidenata u Vašingtonu.
On još nije rešio da li će glasati tokom procesa opoziva Trampa.
Ako se Mekonel bude odlučio za takav potez, njegovim stopama bi mogli da krenu i neki drugi republikanci.
Šta se dešava u Senatu?
Članovi Senata danas su se sastali prvi put od nerede u Vašingtonu 6. januara kako bi potvrdili izbor članova Bajdenovog kabineta:
Dženet Jelen – ministarstvo finansija – prva žena na toj funkciji
Avril Hejns – direktorka Nacionalane obaveštajne službe, takođe prva žena na toj funkciji.
Alehandro Majorkas – sekretar za unutrašnju bezbednost, prvi član američke latino zajednice na toj funkciji
Entoni Blinken – državni sekretar
Lojd Ostin – ministar odbrane, prvi Afroamerikanac na toj poziciji.
Na poziciju pomoćnika ministra zdravlja trebalo bi da bude izabrana Rejčel Levin, prva transrodna žena na toj funkciji.
Šta je inauguracija?
Inauguracija je događaj kad izabrani američki predsednik i potpredsednik polažu zakletvu.
„Svečano se zaklinjem da ću verno služiti funkciji Predsednika Sjedinjenih Država i da ću najbolje što mogu očuvati, štititi i braniti Ustav Sjedinjenih Država.“
Jednom kad izgovori ove reči, ovekovečene u osnivačkom dokumentu Amerike, Bajden će preuzeti dužnost 46. predsednika i inauguracija će biti završena (ali to nije sve – obično posle sledi slavlje).
Vašington je već u vanrednom stanju.
Agent Met Miler, koji je na čelu bezbednosnog protokola, rekao je novinarima u petak da planiranje događaja traje više od godinu dana.
Bajden je insistirao na polaganju zakletve na otvorenom, po tradiciji, ali će broj ljudi koji će prisustvovati inauguraciji biti značajno smanjen.
Kad novi predsednik preuzima dužnost?
Prema slovu zakona, dan inauguracije je 20. januar.
Džo Bajden i potpredsednica Kamala Haris će položiti zakletvu u podne toga dana u Vašingtonu.
Uvodne reči su tradicionalno zakazane za oko 11:30 po istočnoameričkom računanju vremena (16:30 po Griniču).
Jednom kad Bajden preuzme dužnost, predsednička ovlašćenja su njegova.
Useliće se u Belu kuću kasnije istog dana – i ona će mu biti dom naredne četiri godine.
- Bajdenov plan pomoći tokom pandemije – 1.400 dolara svakom Amerikancu
- Ko je Kamala Haris, prva žena potpredsednica Amerike
Da li će i Tramp biti tamo?
Postalo je uobičajeno da odlazeći predsednik bude na polaganju zakletve svog naslednika, što ponekad može da učini stvari neprijatnim.
Ove godine biće druga vrsta neprijatnosti – odlazeći predsednik se neće pojaviti.
„Svima onima koji su me pitali – neću ići na inauguraciju 20. januara“, rekao je Tramp 8. januara.
Očekuje se da tog dana već biti u svojoj rezidencije na Floridi.
Neke od njegovih pristalica kažu da planiraju virtuelnu „drugu inauguraciju“ za Trampa istog dana i u isto vreme kada Bajden bude preuzeo dužnost.
Više od 70.000 ljudi napisalo je na Fejsbuku da će prisustvovati virtuelnom događaju kako bi pokazali podršku Trampu.
Kada je Tramp polagao predsedničku zakletvu, Hilari Klinton je došla na njegovu inauguraciju zajedno sa mužem, bivšim predsednikom Bilom Klintonom – samo dva meseca posle njenog izbornog poraza i ogorčene kampanje protiv Trampa.
Samo tri predsednika – Džon Adams, Džon Kvinsi Adams i Endrju Džonson – aktivno su odlučili da ne dođu na inauguraciju svog naslednika, a nijedan u prošlom veku.
Potpredsednik Majk Pens, bliski Trampov saradnik je, međutim, rekao da će prisustvovati Bajdenovoj inauguraciji.
Bajden je rekao da se nada da će njegov prethodnik biti prisutan da bi dao pozitivan primer za mirnu smenu vlasti.
Ali Trampovo prisustvo nije na „top 10 listi prioriteta“ izabranog predsednika, rekla je dolazeća sekretarka za štampu Džen Psaki ovog meseca.
- Trampovi poslednji predsednički dani: „U njegovoj glavi, on nije izgubio“
- Čime bi Tramp mogao da se bavi kad napusti Belu kuću
- Pet tvrdnji o izbornoj krađi u Americi – šta kažu činjenice
Kako je Kovid-19 uticao na ovogodišnju inauguraciju?
U normalnim okolnostima, u Vašingtonu se reka ljudi okupi ispred ispred Nacionalnog mola, a svi hoteli su rasprodati.
Procenjuje se da je dva miliona došlo kada je Barak Obama 2009. godine položio zakletvu za prvi mandat.
Ali ove godine, veličina proslave biće „značajno ograničena“, saopštio je Bajdenov tim.
Ujedno je pozvao Amerikance da izbegavaju dolazak u glavni grad, a lokalne vlasti su ponovile poziv posle napada na Kongres 6. januara.
Sjedinjene Američke Države imaju najveći broj smrtnih slučajeva u svetu od korona virusa i ujedno najveći broj zaraženih.
Jedna tradicija koja će se sačuvati je da će Bajden i Kamala Haris položiti zakletvu na otvorenom, pred američkim Kapitolom.
Prvi predsednik koji je preuzeo dužnost na otvorenom bio je Ronald Regan 1981.
Sa njima će sedeti oko 200 ljudi, fizički distanciranih, preneo je Vašington Post.
Svi će morati da nose zaštitne maske, a oni koji budu na bini biće testirani nekoliko dana pre događaja.
- Kakvu Ameriku ostavlja Tramp posle smrtonosnih nereda
- Ko je upao u američki Kongres i šta je Kjuanon
- Šta Trampov poraz znači za „čvrste momke“ koji su ga voleli i sledili
Kako se dobijaju ulaznice za inauguraciju?
Ukoliko želite da prisustvuje ceremoniji inauguracije, morate prvo da pričate sa svojom lokalnim predstavnikom
Senatori i članovi Kongresa su čuvari ključeva, takoreći.
Svaki ima određeni broj karata na raspolaganju koje može da podeli.
Ali ove godine, dok zaraza od Kovida-19 i dalje bukti širom SAD-a, stvari će biti malo drugačije.
Na raspolaganju će biti svega 1.000 karata, dok je u prošlosti za zvaničnu ceremoniju bilo dostupno i do 200.000.
Ove godine se to svodi na svakog predstavnika plus jednog gosta.
Pogledajte video: Kako je izgledao Bajdenov put do Bele kuće
Zašto je inauguracija u januaru?
Inauguracija se nije uvek održavala u januaru – Ustav je prvobitno zacrtao 4. mart kao dan polaganja zakletve novog lidera.
To pravilo imalo je smisla u doba kada je bilo potrebno mnogo više vremena da se glasački listići iz cele Amerike dopreme u Vašington.
Ali to je značilo da je period „ćopavog patka“ – vreme dok je odlazeći predsednik još na funkciji – bilo prilično dugo.
Na kraju, kako su moderni napreci olakšali prebrojavanje i obelodanjivanje glasova, ovaj dugi vremenski okvir je promenjen.
Prema 20. amandmanu, ratifikovanom 1933. godine, novi predsednik će uvek biti inaugurisan 20. januara.
- Bajden posle potvrđene pobede: „Okrećemo novi list“
- Šta Bajdenova pobeda znači za ostatak sveta
- Od agonije do ekstaze – kako je Amerika reagovala na Bajdenovu pobedu
- Ko je Kamala Haris, prva žena potpredsednica Amerike
Gde se održava inauguracija?
Bina je već postavljena ispred američkog Kapitola u Vašingtonu, koji gleda na Nacionalni mol.
Iako je scena mase ljudi među nacionalnim spomenicima možda danas uobičajen prizor, on je postao tradicionalan tek od predsednika Ronalda Regana 1981. godine.
Pre toga, predsednici su polagali zakletvu sa druge strane Kapitola, u odajama Kongresa, u Beloj kući ili negde drugde u zemlji (Džordž Vašington je zakletvu položio u Njujorku).
Posle polaganja zakletve, parada obično prolazi Avenijom Pensilvanija sve do Bele kuće.
Pogledajte video: Bajdenov put do Bele kuće
Ko nastupa?
Poslednjih godina, dolazeći predsednici uvrštavali su u dnevni program neke od najomiljenijih izvođača u zemlji.
Uprkos pandemiji, ova godina neće biti ništa drugačija.
Bajdenu i Kamali Haris će se na bini pridružiti pevačica Lejdi Gaga koja će pevati himnu, a Dženifer Lopez će pevati tokom muzičkog nastupa na ceremoniji.
Glumac Tom Henks će voditi 90-minutni TV program.
Najavljeno je da će u TV programu nastupiti muzičari i pevači Džon Bon Džovi, Demi Lovato i Džastin Timberlejk, a biće emitovan kroz sve glavne američke mreže i platforme za strimovanje – sa izuzetkom Fok Njuza, konzervativne TV mreže koja je podržavala Trampa tokom njegovog mandata.
Prvo inauguracijsko obraćanje Džordža V. Buša 2001. godine uključivalo je muziku vojnih orkestara, ali su se republikancu kasnije pridružili Riki Martin i Destiny’s Child – sa 19-godišnjom Bijonse Nouls – na samoj proslavi.
A 2005. godine, za drugu inauguracijsku proslavu predsednika Buša obezbeđeni su nastupi pevačica Hilari Daf i Glorije Estefan.
„Kraljica soula“ Areta Frenklin pojavila se 2009. godine za inauguraciju Baraka Obame, izvevši numeru „My Country ‘Tis of Thee„.
Bila je tu i Bijonse, koja je pevala „At Last“ prvom paru na Obaminom inauguracijskom balu.
Za svoju drugu inauguraciju 2013. godine, predsednik Obama je pozvao Keli Klarkson i Dženifer Hadson da mu učine čast.
Bijonse je ponovo bila tu, ovaj put da bi otpevala nacionalnu himnu.
Na prethodnoj inauguraciji, pre četiri godine, Donald Tramp je navodno imao više problema da pozove i zakaže izvođače.
Elton Džon je odbio da nastupi, a pričalo se da su isto učinili i Selin Dion, grupa Kiss i Gart Bruks.
Na kraju su se za Trampov dan pojavili Rockettes, kantri pevač Li Grinvud i bend 3 Doors Down.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
