Republikanska stranka na putu je da od Demokratske partije preuzme kontrolu na Predstavničkim domom američkog kongresa, pokazuju preliminarni rezultati izbora održanih u utorak.
Ali u borbi za gornji dom, Senat, vođstvo su preuzela demokrate, čiji kandidat Džon Feterman je proglasio pobedu nad republikancem Memetom Ozom, pa je trenutni odnos snaga 48-47.
U ovom trenutku teško je prognozirati rezultate u mnogim državama poput Džordžije, Arizone i Nevade.
Glasači u Americi birali su svih 435 poslanika donjeg, Kongresa i 35 od 100 članova Senata.
Prema izlaznim anketama Edisona i Rojtersa, trenutno u Kongresu republikanci imaju 197 mesta, a demokrate 173. Za većinu u ovom domu je potrebno 218 mandata.
Biraju se i guverneri 36 od 50 saveznih država, i veliki broj zvaničnika saveznih država i nižih nivoa vlasti.
- Izbori za američki Kongres: Sve što treba da znate
- Zašto su ovo najvažniji izbori za američki Kongres
- Izbori za američki Kongres: Šta je Bajden postigao do sada i šta ga još čeka
- Čemu se Donald Tramp nada na izborima za američki Kongres
Megi Hasan, kandidatkinja Demokratska stranke, zabeležila je tesnu pobedu u državi Nju Hempšir u trci za Senat, dok je Džej Di Vans, republikanac, trijumfovao u trci u Ohaju.
Republikanac Brajan Kemp porazio je Stejsi Abrams iz Demokratske stranke u veoma neizvesnom okršaju za guvernersku poziciju u Džordžiji.
Ipak, u nadmetanju za senatorsko mesto u ovoj saveznoj državi, veoma je mala razlika u glasovima koje su dobili demokrata Rafael Vornok i republikanac Heršek Voker.
Od značajnih trka za izbor guvernera – na Floridi, prema projekcijama rezultata, Ron de Santis ide ka pobedi, kao i demokrata Džon Šapiro u Pensilvaniji.
Konačni rezultati trke za Kongres neće biti poznati uskoro.
Više od 46 miliona Amerikanaca i Amerikanki glasalo je dan uoči izbora, lično ili elektronskom poštom, pa će nadležnima biti potrebno vreme za brojanje i obradu listića.
Kako trenutno stoje stvari
Sara Smit, urednica za Severnu Ameriku
Još nemamo celokupnu sliku rezultata izbora, ali možemo da izvučemo prve zaključke.
„Crveni talas“ koji su republikanci predviđali više izgleda kao talasanje.
Ne deluje da će to biti težak poraz kao što su demokrate strahovale.
Zadržali su veliki broj mandata tamo gde su delovali ranjivo.
Pobeda u trci za senatorsko mesto u Pensilvaniji je veoma značajna.
Izlazne ankete ukazuju da su privrda i inflacija bile glavna pitanja za birače, od čega su koristi imali republikanci.
Kampanja demokrata bila je usredsređena na pitanja abortusa i upozorenja da je američka demokratija u opasnosti.
Republikanci su krivili Bajdenovu administraciju za rast cena i troškova života.
Iako će demokrate verovatno izgubiti kontrolu nad Predstavničkim domom, a i trka za Senat je tesna, osetiće neku vrstu olakšanja.
Partija na vlasti u Vašingtonu obično izgubi mandate na izborima za Kongres, ali deluje da će Bajden doživeti lakši poraz nego njegovi Barak Obama i Donald Tramp, njegovi prethodnici na mestu predsednika.
Ipak, republikanska većina u oba doma Kongresa značiće da će moći da blokira svaki zakon koji Bajden predloži.
Šta su „izbori sredine mandata“ i ko se bira?
Ovo su izbori za Kongres, koji se sastoji iz dva dela – Predstavničkog doma i Senata.
Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.
Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju.
Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.
Svaka savezna država ima po dva senatora, koji služe šestogodišnje mandate.
Predstavnici služe dve godine i zastupaju manje distrikte.
*Ovaj tekst će biti ažuriran
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
