Amerika i izbori: Republikanci na putu da preuzmu Kongres, tesna borba za Senat

Republikanska stranka na putu je da od Demokratske partije preuzme kontorolu na Predstavničkim domom američkog kongresa, pokazuju preliminarni rezultati izbora održanih u utorak.

Ali bitka za gornji dom, Senat, i dalje je veoma neizvesna jer je još uvek teško prognozirati rezultate u mnogim državama poput Gruzije, Pensilvanije, Arizone i Nevade.

Glasači u Americi birali su svih 435 poslanika donjeg, Kongresa i 35 od 100 članova Senata.

Prema izlaznim anketama Edisona i Rojtersa, trenutno u Kongresu republikanci imaju 190 mesta, a demokrate 165. Za većinu u ovom domu je potrebno 218 mandata.

U Senatu je, prema istom izvoru, trenutni odnos snaga 46-46.

Biraju se i guverneri 36 od 50 saveznih država, i veliki broj zvaničnika saveznih država i nižih nivoa vlasti.

• Izbori za američki Kongres: Sve što treba da znate
• Zašto su ovo najvažniji izbori za američki Kongres
• Izbori za američki Kongres: Šta je Bajden postigao do sada i šta ga još čeka
• Čemu se Donald Tramp nada na izborima za američki Kongres

Megi Hasan, kandidatkinja Demokratska stranke, zabeležila je tesnu pobedu u državi Nju Hempšir u trci za Senat, dok je Džej Di Vans, republikanac, trijumfovao u trci u Ohaju.

Republikanac Brajan Kemp porazio je Stejsi Abrams iz Demokratske stranke u veoma neizvesnom okršaju za guvernersku poziciju u Džordžiji.

Ipak, u nadmetanju za senatorsko mesto u ovoj saveznoj državi, veoma je mala razlika u glasovima koje su dobili demokrata Rafael Vornok i republikanac Heršek Voker.

Od značajnih trka za izbor guvernera – na Floridi, prema projekcijama rezultata, Ron de Santis ide ka pobedi, kao i demokrata Džon Šapiro u Pensilvaniji.

Konačni rezultati trke za Kongres neće biti poznati uskoro.

Više od 46 miliona Amerikanaca i Amerikanki glasalo je dan uoči izbora, lično ili elektronskom poštom, pa će nadležnima biti potrebno vreme za brojanje i obradu listića.

Šta su „izbori sredine mandata“ i ko se bira?

Ovo su izbori za Kongres, koji se sastoji iz dva dela – Predstavničkog doma i Senata.

Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.

Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju.

Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.

Svaka savezna država ima po dva senatora, koji služe šestogodišnje mandate.

Predstavnici služe dve godine i zastupaju manje distrikte.

*Ovaj tekst će biti ažuriran

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]