Izbori za oba doma američkog Kongresa su vrlo tesni i neizvesni, pokazuju preliminarni rezultati izbora održanih u utorak.
Republikanska stranka ima prednost u Predstavničkom domu, a rezultati za Senat neće biti poznati pre nego što u Džordžiji, južnoj američkoj državi, ne bude održan drugi krug, jer su oba kandidata poravnata.
Prema trenutnim rezultatima za Predstavnički dom, republikanci imaju 211, a demokrate 193 mesta.
Da bi neka stranka imala kontrolu u tom domu, treba da osvoji najmanje 218 mesta od ukupno 435.
Što se tiče Senata, republikanci imaju mesto prednosti: 49-48.
Sve oči sada su uprte u tri države koje će odlučiti da li će demokrate zadržati kontrolu nad gornjim domom Kongresa.
U Arizoni, demokrata Mark Keli ima blagu prednost nad Blejkom Mastersom;
U Nevadi, republikanac Adam Laksalt je u prednosti nad protivkandidatkinjom iz Demokratske stranke Ketrin Kortez Masto.
Ali tamo će se, u najvećem okrugu, glasovi brojati do nedelje.
Najveća nepoznanica ostaje Džordžija, gde će 6. decembra biti održan drugi krug, zvanično je saopšteno u toj južnoj američkoj državi.
Republikanski kandidat Heršel Voker i demokrata Rafael Vornok su poravnati – 49 odsto, a u Džordžiji kandidat mora da obezbedi više od 50 odsto glasova da bi pobedio u prvom krugu glasanja.
- Izbori za američki Kongres: Sve što treba da znate
- Zašto su ovo najvažniji izbori za američki Kongres
- Izbori za američki Kongres: Šta je Bajden postigao do sada i šta ga još čeka
- Čemu se Donald Tramp nada na izborima za američki Kongres
Na izborima nisu zabeležene značajnije napravilnosti, ali je bivši predsednik Donald Tramp opet pokušao da da dovede u sumnju integritet glasanja.
Očekuje se da će ovi izbori poslužiti Trampu kao odskočna daska za povratak u Belu kuću 2024.
Predstavnički dom
Ovaj dom ima 435 mesta.
Stranka mora da osvoji najmanje 218 mesta u donjem domu Kongresa da bi imala kontrolu.
Postoji 31 mesto koje još nije određeno, od kojih se 18 smatra „bojnim poljem“.
U nekim državama na zapadu, poput Kalifornije, još se broje glasovi.
Republikanci trenutno imaju 211 mesta, dakle potrebno im je još sedam za kontrolu doma.
Šta su „izbori sredine mandata“ i ko se bira?
Ovo su izbori za Kongres, koji se sastoji iz dva dela – Predstavničkog doma i Senata.
Ovi izbori održavaju se svake dve godine, a kad padnu na polovinu predsednikovog četvorogodišnjeg mandata, nazivaju se izborima sredine mandata.
Kongres usvaja zakone za čitavu zemlju.
Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsednikova naimenovanja i, mnogo ređe, povede bilo kakve istrage o njemu.
Svaka savezna država ima po dva senatora, koji služe šestogodišnje mandate.
Predstavnici služe dve godine i zastupaju manje distrikte.
Bajdenu laknulo
Džozef Bajden, predsednik Amerike, rekao je da je osetio olakšanje pošto su demokrate uspele da se „odbrane“ od naleta republikanaca.
„Mislim da je ovo bio dobar dan za demokratiju“, rekao je Bajden novinarima u Beloj kući
Podsetio je da su brojni mediji predviđali težak poraz demokrata.
Bajden je rekao i da planira da se ponovo kandiduje za predsednika na izborima 2024.
„Naša namera je da se opet kandidujem“, naveo je Bajden koji ovog meseca puni 80 godina.
On je kazao da je spreman da sarađuje sa republikancima i najavio da će sledeće nedelje biti domaćin razgovora predstavnika dve stranke.
Ali Bajden je dodao i da veruje da bi američki narod svaku istragu u Kongresu, koje su najavljivali republikanci, video „skoro kao komediju“.
Tramp proglasio „veoma veliku pobedu prkos nekim razočaranjima“
Tokom poslednjih nekoliko nedelja, Tramp je obilazio zemlju podržavajući različite kandidate – od kojih je nekoliko izgubilo u izbornim trkama.
Tramp je zvanično podržao 174 od 430 kandidata.
„Iako su izbori na određeni način bili donekle razočaravajući, sa mog ličnog stanovišta to je bila veoma velika pobeda – 219 trijumfa i 16 poraza, ukupno gledano. Pa, ko je ikada napravio bolji rezultat?!“, napisao je on na njegovoj društvenoj mreži Istina.
Izmešani izborni rezultati
Entoni Zurčer, dopisnik iz Vašingtona
Ovo su bili čudni međuizbori.
Demokrate tvrde da su pobedile iako deluje da će izgubiti većinu u Predstavničkom domu.
Republikanci se međusobno prepucavaju, što je obično odlika stranke koja je doživela izborni poraz.
Sve se vrti oko očekivanja.
Republikanci su, gledajući noviju istoriju, negativan rejting Džozefa Bajdena u javnosti i američku privredu u teškom stanju, očekivali da će stići do velike pobede u Kongresu.
Demokrate, koje su se prisećale rezultata međuizbora za vreme njihova poslednja dva predsednika, spremale su se za najgore.
Umesto toga, svedoci smo promenljivih rezultata.
Republikanci moraju da budu oduševljeni rezultatom stranke na Floridi, gde je Ron Desantis ponovo izabran i osvojili su tri nova mesta u Predstavničkom domu.
Iako nisu napravili iznenađenje u trci za guvernera Njujorka, izgleda da imaju dobre šanse u borbi za nekoliko mandata u toj tradicionalnoj levičarskoj državi.
Ali demokrate mogu da budu zadovoljne zbog pobeda u nekoliko neizvesnih trka za mesta u Predstavničkom domu širom zemlje.
Posebno su oduševljeni pobedama u Pensilvaniji, ne samo u trci za Senat i guvernera, već i za zakonodavno telo države.
Proći će dosta dana dok se prašina potpuno ne slegne, ali mnoge nade i očekivanja već su srušene.
Kako trenutno stoje stvari
Sara Smit, urednica za Severnu Ameriku
Još nemamo celokupnu sliku rezultata izbora, ali možemo da izvučemo prve zaključke.
„Crveni talas“ – crveno je boja republikanaca, a plava demokrata – koji su republikanci predviđali više izgleda kao talasanje.
Ne deluje da će to biti težak poraz kao što su demokrate strahovale.
Zadržali su veliki broj mandata tamo gde su delovali ranjivo.
Pobeda u trci za senatorsko mesto u Pensilvaniji je veoma značajna.
Izlazne ankete ukazuju da su privreda i inflacija bile glavna pitanja za birače, od čega su koristi imali republikanci.
Kampanja demokrata bila je usredsređena na pitanja abortusa i upozorenja da je američka demokratija u opasnosti.
Republikanci su krivili Bajdenovu administraciju za rast cena i troškova života.
Iako će demokrate verovatno izgubiti kontrolu nad Predstavničkim domom, a i trka za Senat je tesna, osetiće neku vrstu olakšanja.
Partija na vlasti u Vašingtonu obično izgubi mandate na izborima za Kongres, ali deluje da će Bajden doživeti lakši poraz nego njegovi Barak Obama i Donald Tramp, njegovi prethodnici na mestu predsednika.
Ipak, republikanska većina u oba doma Kongresa značiće da će moći da blokira svaki zakon koji Bajden predloži.
Tramp upozorio rivala Desantisa
Donald Tramp je upozorio reizabranog guvernera Floride Rona Desantisa da se ne kandiduje za predsednika Amerike 2024, rekavši da bi to naškodilo Republikanskoj stranci.
„Mislim da bi napravio grešku. Mislim da se bazi to ne bi dopalo“, rekao je bivši predsednik za Foks njuz.
On je takođe zapretio da će objaviti neprijatne informacije o 44-godišnjaku, ne navodeći detalje.
Mediji već nedeljama spekulišu da će uskoro obojica objaviti predsedničke kandidature i postati protivnici u trci za najvažniju političku funkciju u Americi.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
