Amerika i špijunaža: Robert Henson – lažno radno mesto preko kog je uhvaćen agent FBI koji je radio za Rusiju

Robert Hensen je bio jedan od najdestruktivnijih špijuna u istoriji američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).

Bivši američki agent, koji je pre nekoliko dana umro u zatvoru, prosleđivao je strogo poverljive tajne Moskvi skoro 20 godina – izdaje koje su, kako tvrdi agencija, koštale živote.

Bilo je potrebno 300 agenata da konačno bude uhvaćen.

Dvojica koja su odigrala ključnu ulogu u hapšenju ispričala su nam kako su to uradila.

U decembru 2000. godine, agent FBI-ja Ričard Garsija imao je neobičnu posetu od kolege koji je vodio ruski desk.

„Pitao me je: ‘Da li znaš čoveka po imenu Robert Hensen?'“, priseća se Garsija.

„Rekao sam: ‘Ne’.“

Zvaničnik je odgovorio: „Odlično. Pošto ćeš ga sad upoznati.“

Nekoliko meseci kasnije, delom zahvaljujući Garsijinoj tajnoj operaciji, upoznaće ga i čitava zemlja.

• Čovek koji je špijunirao za Rusiju pronađen mrtav u američkom zatvoru
• Putin i Štazi: Pronađena članska karta
• „Priče o utvarama”: Najveća špijunska afera u novijoj istoriji
• Kao na filmu: Američki bračni par optužen za neuspeli pokušaj izdaje

Hensenovo hapšenje 2001. godine uzdrmalo je obaveštajnu zajednicu, a razmere njegovog dvostrukog života eksplodirale su na naslovnim stranama štampe.

Više od dve decenije kasnije, u ponedeljak ove nedelje, vlasti su saopštile da je pronađen nepomičan u svojoj ćeliji u maksimalno obezbeđenom zatvoru u Koloradu gde je služio doživotnu zatvorsku kaznu.

Imao je 79 godina i veruje se da je umro prirodnom smrću.

Garsija, koji danas ima 70 godina i penzionisao se iz FBI, koncizno je reagovao na vest.

„I neka smo ga se rešili“, rekao je.

Smrtonosni čin izdaje

Henson je studirao ruski na koledžu i počeo da radi za FBI 1976. godine.

U roku od jedne decenije, već je radio iza leđa birou.

Počev od 1985. godine, Hensen je radio kao destruktivna „krtica“ u okviru američke vlade, prodajući strogo poverljive dokumente Sovjetskom Savezu i Rusiji, i kompromitujući identitete špijuna na tajnom zadatku na terenu.

Prema pisanoj izjavi na 100 strana u kojoj se navode svi njegovi zločini, Hensenova špijunska aktivnost rezultirala je hapšenjem i zatvaranjem tri američka izvora i pogubljenjem još dva.

Neki od strogo poverljivih dokumenata koje je Hensen prosledio uključivali su procenu američke obaveštajne službe o sovjetskim pokušajima da sakupe obaveštajne podatke o američkim nuklearnim programima.

Hensen je prosleđivao informacija ruskoj tajnog policiji KGB, a kasnije njegovoj post-sovjetskoj inkarnaciji SVR-u.

Za njegovu izdaju, Rusi su Hensonu platili 1,4 miliona dolara – 600.000 u gotovini i dijamantima i još 800.000 dolara uplaćenih na njegov bankovni račun.

Hensen je operisao neotkriven toliko dugo zbog njegovih špijunskih metoda stare škole.

On se oslanjao na „mrtvu poštu“, metod ostavljanja fizičkog materijala na tajnim lokacijama koje bi kasnije pokupili njegovi „rukovaoci“, operativci zaduženi za kontakte sa njim.

On je birao banalne lokacije širom prigradskih nasilja u saveznoj državi Virdžiniji oko Vašingtona da bi isporučivao ukradene obaveštajne podatke.

Njegovi rukovaoci u Moskvi nisu znali za njegov identitet.

Koristio je pseudonim „Ramon Garsija“, što nije ni u kakvom srodstvu sa Robertom Garsijom, koji veruje da je koincidencija verovatno iznervirala Hensena kad su se upoznali.

Njegove aktivnosti nastavile su se dugo posle pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a.

On je pokušavao da komunicira sa Rusima sve do samog trenutka njegovog hapšenja.

Ali niz obaveštajnih otkrića na kraju su navela FBI i američku obaveštajnu aparaturu na njegov trag.

• „Države i carstva dolaze i prolaze, ali špijunaža ostaje“
• „OZNA sve dozna“: Koje su danas službe bezbednosti na Balkanu
• Šta rade srpske službe bezbednosti
• Prisluškivanje: Afere koje su potresle Balkan

Identifikacija „krtice“

Američki obaveštajci sumnjali su da imaju špijuna u vlastitim redovima još od devedesetih, ali im je trebalo nekoliko godina da bi osumnjičene suzili na Hensena.

Tada se ruski izvor koji je radio za SAD dokopao ruskog dosijea o njihovom čoveku u Virdžiniji.

U njemu su američki obaveštajci pronašli snimak telefonskog razgovora između Hensena i njegovih rukovalaca, kao i otiske prstiju ostavljene na kesama za smeće korišćenim za ostavljanje „mrtve pošte“.

U novembru 2000. godine, pronašli su svog čoveka.

Ali sada su to morali i da dokažu.

FBI je osmislio plan da stavi Hensena pod prismotru prebacivši ga iz Stejt departmenta gde je radio i izmislivši lažno radno mesto u Birou specijalno za njega gde bi operativci mogli da ga nadziru.

„Želeli smo da sakupimo dovoljno dokaza da možemo da ga osudimo, a krajnji cilj je bio da ga uhvatimo na delu“, prisetila se Debra Evans Smit, bivša zamenica pomoćnika direktora Kontraobaveštajne službe, u FBI-jevom sažetku slučaja.

Tu je na scenu stupio Garsija.

Osmog decembra 2000. godine, šef odeljenja u FBI-jevom ruskom desku svratio je da ga informiše o Hensenovom subverzivnom radu.

Garsija, iskusni operativac za tajne zadatke, trebalo je da bude Hensenov lažni nadređeni, veoma birokratski nastrojeni šef.

„Mrzeo me je, hajde da to tako kažemo“, prisetio se Garsija.

„Morao sam praktično da ga usporim, a da to ne bude suviše očigledno.“

Samo je nekoliko službenika FBI-ja znalo za postojanje špijuna u vlastitim redovima.

• „Sviraj to još jednom, Sem“: Beograd, Kazablanka, Beč i drugi „špijunski gradovi“
• „Na pola puta do superheroja“: Mustafa Golubić, tajni agent između mita i istine
• Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi

Ključni Palm pilot

Garsija je regrutovao Erika O’Nila, dvadesetšestogodišnjeg operativca na tajnom zadatku sa hakerskim veštinama, da se predstavlja kao Hensenov administrativni saradnik.

„Bio je to jedan od najvažnijih trenutaka u mom životu, odlazak na tajni zadatak kao relativno mlad čovek da bih se borio protiv najdestruktivnijeg špijuna u američkoj istoriji“, rekao je O’Nil za BBC.

U narednih nekoliko nedelja, njih dvojica su se dobro upoznala – iako je jedan u tajnosti istraživao drugog.

U jednom trenutku, O’Nil je čak išao u društvu Hensenove porodice u crkvu.

O’Nil je opisao svoju metu kao narcisa sa ogromnim egom.

„Želeo je da bude mentor. Želeo je da prenese sve svoje znanje nekome.“

Tokom trajanja istrage, Garsija bi vodio Hensona (kog je opisao kao „zaluđenika za oružje“) u streljanu, dok su agenti vršili pretrese, uključujući njegovog automobila, gde su agenti pronašli strogo poverljive dokumente.

Jednog dana ga je izmamio iz kancelarije na strelište dok je O’Nil mahnito kopirao sadržaj njegovog palm pilota – preteče blekberija i pametnih telefona.

Prema O’Nilovim rečima, zamenio je uređaj neposredno pre nego što se Hensen vratio.

Ako vam sve ovo zvuči kao nešto iz holivudskog filma, to je zato što jedan takav i postoji – O’Nilova priča pretvorena je u špijunski triler iz 2007. godine pod naslovom Pukotina (Breach), sa Rajanom Filipom, Krisom Kuperom i Lorom Lini u glavnim ulogama.

Bivši američki marinac osuđen u Rusiji zbog špijunažePoljaci tvrde: Razbili smo rusku špijunsku mrežu, uhapšeno devetoro

Hvatanje i presuda

U februaru 2001. godine, na slučaju je već radilo 300 agenata, prema tvrdnjama FBI-ja.

Oni su strpljivo čekali da Henson pokuša ostavljanje još jedne „mrtve pošte“ i on na kraju to i jeste učinio.

Hensen je uhapšen u februaru 2001. godine u Fokstoun Parku u Virdžiniji i optužen za špijunažu.

Izjasnio se krivim po 15 tačaka optužnice i osuđen je na doživotnu zatvorsku kaznu bez mogućnosti puštanja na uslovnu slobodu.

Direktor FBI-ja Luis Fri nazvao je Hensenovu izdaju „najpodlijim delima protiv jedne zemlje koja se rukovodi vladavinom zakona“.

Ovaj slučaj zahladneo je odnose sa hladnoratovskim rivalom, a predsednik Džordž V. Buš proterao je iz zemlje veliki broj ruskih diplomata.

Henson je poslat u zatvor u Florensu, u Koloradu, gde je ostao više od dve decenije, sve do smrti ove nedelje.

Istorijski slučaj izmenio je živote svih koji su u njemu učestvovali.

O’Nil je napisao knjigu o slučaju, Sivi dan, i sada je „glavni govornik/lovac na špijune“, prema njegovoj internet stranici.

On je godinama pokušavao da intervjuiše Hensena za svoju knjigu, ali bezuspešno.

Nakon što je proveo nedelje i nedelje zatočen u maloj birokratskoj kancelariji sa Hensenom ranih 2000-tih, zatvorski zvaničnici odbili su da mu dozvole da provede čak i trenutak u špijunovoj ćeliji.

Kad je čuo da je Hensen umro, O’Nil je rekao da žali što nije više insistirao na tome.

„Pitao bih ga, zašto si to uradio?“

Garsija ima vlastitu teoriju zašto je Hensen izdao svoju zemlju – zbog ega.

„Osećao se kao bog i da može da kontroliše i Sjedinjene Američke Države i Rusiju.“

On Hensena smatra najdestruktivnijim špijunom u američkoj istoriji.

„Zbog štete koju je naneo i SAD-u i Rusiji, zbog ljudi koji su stradali kao posledica informacija koje je prosledio. Zato što je to radio toliko dugo. Neverovatno je da se sve desilo baš tako kako se desilo.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]