Tokom pandemije, stotine kineskih migranata koji su izgubili posao preselili su se u zabiti grad u indijanskom rezervatu Navaho nacije u Novom Meksiku da bi obavljali ono što su mislili da je legalan zemljoradnički posao.
Umesto toga, oni i lokalna Navaho zajednica našli su se sučeljeni u bizarnoj priči o usponu proizvodnje kanabisa u SAD i njegovom uticaju na azijske migrantske radnike.
Kad je Sia (nije njeno pravo ime) prvi put čula za posao „orezivača cveća“, zamislila je ruže.
Detalji su bili oskudni, ali joj je cimerka rekla da se radi od desetodnevnom poslu za 200 dolara na dan, obuzbeđen smeštaj i hranu.
Nezaposlena u pandemiji i u nemogućnosti da šalje novac odrasloj deci u južnoj Kini, Sia je živela u jednom od krcatih pansiona, čestih u velikoj azijskoj imigrantskoj enklavi u dolini San Gabrijel u Los Anđelesu.
Posao je zvučao kao dobro privremeno rešenje.
Početkom oktobra, Sia i još pet žena vozile su se 11 sati do mesta nadomak Farmingtona, gradića ugneždenog u predivnoj ali retko naseljenoj pustinji severno od Novog Meksika.
Kad su stigle, njihov novi šef ih je smestio u ružičasti motel kraj puta po imenu Trevel In.
- Lečenje kanabisom u Srbiji: Pacijent ili diler – zakon ne pravi razliku
- Ulje kanabisa – dobre i loše strane
- CBD i industrijska konoplja: Da li je „biljka budućnosti“ neprihvatljiva u Srbiji
U nizu soba na prvom spratu, Sia i njene kolege sedeli su na stolicama oko gomile biljaka koje im je tokom noći dostavio iznajmljeni kombi, potkresujući „cveće“ s vrha.
To definitivno nisu bile ruže – biljke sa listovima u obliku lepeze podsećale su na aikao, ili srebrni pelin, koji Kinezi pale da bi odbijali komarce.
Gomile bilja mirisale su tako snažno da je miris visio nad motelom poput oblaka.
Ali Sia je na trenutak bila zadovoljna.
Ova srdačna sredovečna majka dvoje dece radila je razne poslove otkad je 2015. godine stigla u SAD – kao kućna pomoćnica, dadilja, maserka.
Ovo je bio mnogo manje usamljen posao.
„Bila sam srećna. Mogla sam da pričam sa drugima na poslu“, priseća se ona na mandarinskom.
„Mnogo mi se više sviđa da potkresujem cveće.“
Pogledajte video: Uzgoj konoplje u Srbiji
Posle samo tri dana rada, neko je pokucao na vrata.
Sia je pretpostavila da ih neko zove na večeru, dok nije ugledala ljude u uniformama sa značkama.
Isprva je komunikacija bila nemoguća, sve dok nije stigao policajac koji zna mandarinski.
Pitao je radnike da li znaju kakvu vrstu „cveća“ potkresuju.
Jedan po jedan su odmahnuli glavom.
„Nisam se plašila. Pomislila sam: ‘Nisam počinila nikakav zločin,'“, priseća se Sia.
„Kad su mi stavili lisice, shvatila sam da je ozbiljno.“
Dok je policijski konvoj odvozio radnike u zatvor, neko je pokušao da se našali: „Hej, imamo skoro 60 godina, a prvi put su nam stavili lisice i voze nas policijskim kolima!“.
Bez prevodilaca koji bi pomogli u komunikaciji sa predstavnicima reda i zakona ili advokatom po službenoj dužnosti, Sia kaže da je danima samo sedela na krevetu u ćeliji i plakala.
Pomislila je na najgore: da će zbog onoga što je uradila, šta god to bilo, završiti na robiji i da se nikad neće vratiti kući.
„Pomislila sam: ‘Moj život je gotov'“, kaže ona.
„Pomislila sam na sina i da nikad neće ni saznati ako umrem u Americi.“
Za to vreme, njena i policijska fotografija njenih kolega završile su u lokalnim vestima.
Optuženi su za višestruka krivična dela trafikinga, zavere i namere da se distribuiraju opojna sredstva: marihuana visokog kvaliteta.
Sia nije znala da je tog leta, na oko 30 minuta autoputem od ružičastog motela, pokrenuta masivna operacija uzgajanja marihuane u gradiću Šiproku u rezervatu Navaho nacije.
Stotine azijskih migranata poput nje okupili su se tu iz svih krajeva SAD da bi živeli i radili na farmama budući da su izgubili poslove zbog pandemije.
Bio je to deo skorašnjeg, iznenađujućeg širenja kinesko-američkih investicija u američkoj industriji kanabisa.
Investitori su želeli da nadoknade gubitke od zatvorenih restorana, kupališta i turističkih agencija uloživši milione u kanabis – sve uprkos činjenici da je marihuana u kineskoj imigrantskoj zajednici i dalje društveni tabu.
Iako ni u kom slučaju nije jedina manjinska zajednica zainteresovana za kanabis, u ruralnim delovima SAD-a azijska radna snaga se posebno isticala.
To je pripremilo teren za ogorčenu borbu sa meštanima Navaho nacije, gde su beskrupulozni preduzimači iskorišćavali složene i zbunjujuće zakone koji upravljaju industrijom i osudili farme na propast.
„Svako je u nekom trenutku bio za konoplju zato što su svi izgubili posao u pandemiji“, priseća se stanovnik Navaho nacije.
„A onda su se preko noći stvari promenile… Mislim da je ona zavadila ljude.“
Pogled s vrha imanja Bee Redfeder u Navaho naciji oduzima dah i surov je.
Na jugozapadu je Tsebitai, iliti glavno obeležje Šiproka, džinovska stena nalik katedrali koja se izdiže skoro 480 metara iznad pustinjske.
Redfeder, sićušna pedesetdevetogogodišnja računovotkinja i kujundžijka, živi ovde već skoro 30 godina.
„Ovde je bilo mirno“, kaže ona gledajući u horizont.
„Umirujuće.“
Sve se to promenilo početkom juna, kad je Redfeder ugledala ogroman kamion kako se trucka po uskom drumu koji odvaja njeno imanje od njenog suseda.
Iz vozila je izašla grupa ljudi i počela da istovaruje opremu na praznu njivu.
Redfeder je zapanjilo da u rezervatu, u kom je nova gradnja strogo kontrolisana plemenskom birokratijom, neko preko puta ulice gradi masivnu zemljoradničku operaciju, a da ona za to nije čula.
Navaho nacija je imala problema sa epidemijom korona virusa, jednom od najgorih u zemlji, i ulazak u rezervat i izlazak iz njega trebalo je da bude strogo kontrolisan.
Odlučila je da snimi telefonom sve što se dešava.
„Rekli su mi: ‘Šta vi tražite ovde?'“, priseća se ona.
„To nisu bili Indijanci. I zato sam im odmah odgovorila: ‘A šta vi tražite ovde? Vama nije dozvoljeno da budete tu.'“
Nedugo potom, Redfeder kaže da ju je posetio predsednik Plemenskog zemljoradničkog odbora reke San Huan Dineh Benali i želeo je da priča sa njom.
Ona kaže da ju je pitao kako mogu da razreše tu situaciju.
„Rekla sam: ‘Zaustaviće te i to što radiš.’ Mogli ste da mu vidite na licu da je bio ljut“, priseća se ona.
Pogledajte video: Država koja je prva dekriminalizovala drogu
Benali, bivši građevinski inženjer u Birou za indijanska pitanja i najstariji sin uglednog plemenskog političara, bio je dobro poznat po ambiciji da u rezervat uvede profitabilni uzgoj konoplje i marihuane.
Novi Meksiko je legalizovao medicinsku marihuanu 2007. godine, ali zakoni savezne države nemaju uticaja na indijansku teritoriju, kojom upravljaju federalni i plemenski zakoni.
Benali je 2017. godine žestoko lobirao za predlog zakona koji bi legalizovao medicinsku marihuanu u Navaho naciji.
Vlastite napore nazvao je „krstaškim pohodom“ u znak sećanja na majku, koja je umrla od raka gušterače.
„Poslednja četiri meseca života se napatila“, rekao je on plemenskom odboru, prema pisanju Navaho tajmsa.
„Nije imala medikamente koji bi joj život učinili podnošljivijim.“
Predlog zakona je, međutim, povučen pre nego što je došlo do glasanja.
Benali je pronašao nov način da uđe u posao posle izglasavanja Zakona o farmama iz 2014. i 2018. godine, koji su legalizovali uzgajanje industrijske konoplje.
Kao i marihuana, konoplja potiče od biljke kanabisa, ali ne sadrži gotovo nimalo THC-a, psihoaktivnog jedinjenja koji ima narkotičko dejstvo na korisnika.
Međutim, pre nego što konoplja može da se uzgoji, država prvo mora da uvede sistem za regulisanje proizvodnje, kao što je način da se testira koncentracija THC-a.
Benali je pokušao da ubedi vođstvo Navaho nacije da to učini kako bi pleme moglo da počne da generiše preko potrebne prihode od tekstila i proizvoda od CBD-ulja.
Ali odbor nikad nije pokazao preveliko interesovanje za to.
Iste godine kad je zaustavljeno glasanje o predlogu zakona o medicinskoj marihuani, Benali se bez rivala kandidovao za Zemljoradnički odbor reke San Huan, entitet sa ograničenim moćima nad dozvolama za zemljoradnju u rezervatu.
Ovaj novi položaj, Benali je očigledno verovao, davao mu je ovlašćenje da odobri vlastiti „pilotski projekat“ sa konopljom.
Preko advokata, Benali je odbio da bude intervjuisan za ovaj članak ili da da izjavu: međutim, pre toga je energično poricao bilo kakvo kršenje zakona.
„Navahosi – mi imamo zemlju i vodu.
„Potreban nam je entitet koji bi nam pomogao da potrčimo preko te zemlje“, rekao je on novinaru 2019. godine, hvališući se da na sopstvenom posedu od 100 jutara već uzgaja konoplju.
Negde u to vreme, Benalijev prijatelj upoznao ga je sa Irvingom Linom.
Ovaj nezaustavljivi sedamdesetogodišnjak, koji je imigrirao pre mnogo decenija sa Tajvana, obogatio se na kalifornijskim nekretninama, ali ga nije zanimala dokona penzija.
Njegov entuzijazam prema kineskim ulaganjima u marihuanu ometa jedino njegova supruga, za koju kaže da mu ne dozvoljava da zarađuje direktno od prodaje marihuane.
Umesto toga, on vodi edukativne seminare u Los Anđelesu – uglavnom za američke biznismene azijskog porekla koje privlači uzgoj marihuane kao način da udahnu život u svoje posustale poslovne portfolije.
„To je veoma dobar posao za nas Kineze“, kaže on.
„Mislim da će kanabis pre ili kasnije postati jedan od krupnih kineskih poslova.“
Lin se priseća kako je Benali objasnio da je Navaho nacija suverena zemlja i da može da „kontroliše njihovu odluku“.
Lin je počeo da se ponaša kao veza između polaznika njegovih seminara i Navaho vlasnika zemlje koje je zanimalo da je iznajme Kinezima.
To se na kraju svelo na milione dolara ulaganja.
Ovi novopečeni farmeri počeli su da se obraćaju sopstvenim mrežama porodica i prijatelja kako bi pronašli radnu snagu.
„Odjednom je jako mnogo ljudi počelo da odlazi tamo.
„Svakog dana su ljudi tražili kuću i zemlju u veoma kratkom vremenskom periodu.
„Za šest meseci, tamo je otišlo 1.000 ljudi.“
Bea Redfeder je viđala rezultate sveta toga na rođenom pragu.
U komšiluku je naizgled preko noći niklo dvadeset pet „staklenika“, jeftinih staklenih bašti napravljenih od čeličnih okvira sa otpornim plastičnim pokrivačem.
Neke farme koje su prethodno uzgajale tradicionalne sorte Navaho kukuruza sada su imale stotine staklenika, poslagane u uredne redove koji su se protezali u nedogled.
„Kukuruz je sveta biljka“, rekla je Redfeder za Serčlajt Nju Meksiko, prvi medij koji je uradio temeljno istraživanje o ovim farmama.
„Ne možete da jedete konoplju i marihuanu.“
Redfeder je postala opsednuta dokumentovanjem širenja farmi konoplje u Šiproku na Fejsbuk nalogu.
Na njenim snimcima vidi se kako njive obrađuje teška mašinerija, kako na kamionima pristižu kamp kućice i kako se kopaju septičke jame – što je ona vrsta masovnih građevinskih radova za koje su inače potrebne godine da bi bili odobreni.
Nije prošlo dugo vremena, a u vazduhu oko Šiproka počeo je svuda da se oseća miris marihuane.
Policija Navaho nacije takođe je bacila oko na Benalija.
Oni su sumnjali da je „konoplja“ koja se uzgaja na njegovoj zemlji zapravo marihuana.
Ali prema šefu policije Navaho nacije Filipu Fransisku, da bi ga zaustavili morali su da dokažu da je THC njegovih useva viši od 0,3 odsto.
Nemajući vlastite laboratorije za testiranje droge, policija Navahosa poslala je uzorke vanjskoj agenciji.
Dok je policija Navaho nacije čekala rezultate, izbila je pandemija.
„Pošto je krenuo Kovid, počeli smo da viđamo kako niče mnogo ovakvih farmi“, kaže Fransisko, koji je na raspolaganju imao samo 180 patrolnih policajaca za održavanje zdravstvene kontrole na 70.000 kvadratnih kilometara rezervata.
„Mislim da je on to iskoristio.“
Ova situacija bila je samo još jedan primer koliko složeno sprovođenje zakona na Indijanskoj zemlji ume da bude.
- Korak bliže legalizaciji kanabisa u Americi
- U Oregonu se za posedovanje teških droga više ne ide u zatvor
- Drevni Izraeliti „palili kanabis na bogosluženjima“
Benalijeve farme krenule posao zahvaljujući njegovom tumačenju zakona o konoplji.
Za to vreme, zbog toga što toliko radnika koji su počeli da se pojavljuju u Šiproku nisu bili Indijanci, plemenska policija nije imala ovlašćenje da ih tereti za bilo šta.
Slično tome, šerif okruga San Huan i Farmingtonska policija nisu imali ovlašćenje na rezervatu ili nad indijanskim radnicima.
Sledeći korak bio bi da se umešaju federalne vlasti poput Biroa za indijanska pitanja ili FBI – ali oni imaju ograničeno ljudstvo i ozloglašeni su po sporim reakcijama.
Farme su nastavila da se šire preko leta, sve dok nije postojalo ukupno 36 različitih operacija koje su radile sa konopljom.
„Nikad nisam video ništa slično u svojoj dvadesetdvogodišnjoj karijeri“, kaže šef policije Fransisko.
„Nikad nismo morali da se brinemo zbog ovoliko masovne operacije, i to pravo pred našim nosevima.“
Kad je policija Navaho nacije odgovorila na pritužbe građana, radnici su im rekli da imaju dozvolu vlasnika zemlje da rade – ispostavilo se da je 33 Navaho farmera potpisalo sporazum da iznajmi zemlju ljudima kao što su Benali i kineski investitori.
Kao i migrantski radnici, i mnogi Navahosi su pretrpeli velike gubitke tokom pandemije, a ovi neindijanski investitori plaćali su im u gotovini.
Farmeri su pokazali „provizorne dozvole za uzgoj kanabisa“ koje su delovale zvanično, a izdao ih je Benalijev odbor za zemljoradnju.
„Pristali smo na konoplju jer smo mislili da je legalna“, rekao je jedan zemljoposednik za BBC preko telefona pre nego što je prekinuo vezu.
Za Redfeder, kap koja je prelila čašu usledila je jednog jutra kad je radnik sa obližnje farme konoplje preteći uperio nešto što je izgledalo kao puška AK-47 u njenu majku, koja je samo sedela na tremu i pila kafu.
„Bila sam ljuta. Veoma, veoma, ljuta“, kaže ona.
Radi zaštite, i sama je kupila pušku.
Iskoristivši novostečeni kapital na društvenim mrežama, Redfeder je počela da organizuje proteste protiv farmi konoplje.
Nazvali su sebe Zaštitnici kejaha – ili zemlje.
Na prvom protestu, stotinak stanovnika Šiproka blokiralo je put kroz grad noseći transparente sa natpisima kao što su: „Ne trebaju nam Kinezi za zemljoradnju“ i „Konoplja ne priliči Navahosima“.
Mladić za mikrofonom vikao je: „Nismo željni invazije iz Azije!“.
„Ovo ni u kom slučaju nije rasno pitanje“, izjavio je jedan stanovnik za Navaho tajms, koji je prvi objavio mnoge od najranijih priča o tekućoj katastrofi.
„Oni iskorišćavaju sve naše resurse u okviru zajednice počev od zemlje, vode i ljudi… To nije u redu.“
Protesti su doveli do napetih konfrontacija između Navahosa koji su bili protiv konoplje i vlasnika farmi koji su iznajmili zemlju za njen uzgoj.
„Ti si izdajnik!“, vikali su demonstranti vlasniku farme preko ograde tokom jednog ostrašćenog protesta.
Na drugom snimku, Redfeder se sukobila licem u lice sa visokim, razbacanim mladićem u panciru i sa maskom sa nacrtanom lobanjom navučenom preko nosa i usta.
„Zar tvoj otac nije indijanski vrač?“, viče Redfeder na njega dok joj on blokira put ka farmi.
Mladiću – dvadesetpetogodišnjem Brendonu Biliju – ovi sukobi nisu posebno smetali.
Kao šefu obezbeđenja Dineha Benalija, Biliju se dopadalo uzbuđenje koje je osećao dok je terao lopove i vandale sa farmi.
Još važnije, bio je to stalan posao u vreme kad je vladala nestašica poslova.
„Angažovao je svakog ko je bio voljan da radi“, kaže Bili.
„Prihodi su inače bili slabi i tako to. Ali ovo je bilo nešto. Bio je to pravi posao.“
Kako su pretnje radnicima postale sve učestalije, Bili se uselio u kampersku kućicu pored azijskih radnika.
Komunicirao je s njima koristeći telefonske aplikacije za prevode i kaže da je organizovao kuvanje na otvorenom za sve njih.
Kinezi su pravili pikantne nudle i ispekli čitavu praseću glavu za Navaho radnike.
Navahosi su zauzvrat spremali indijanski hleb, ovčji paprikaš i plavu kukuruznu kašu.
Bili je počeo da sanja o tome kako će jednog dana posetiti rodne gradove novih prijatelja u Kini.
„Smatrao sam ih braćom i sestrama“, kaže on.
Ali posao je počeo da pravi probleme kod kuće.
Iako je njegov otac ispočetka podržao posao sa konopljom, taj stav je postao neodrživ kako se javno mnjenje okrenulo protiv farmi.
Kad je Bili porodici saopštio da je uložio previše u farme da bi sad odustao od njih, njegov otac je prestao da priča sa njim.
Hladnog jutra 9. novembra, Bili je upravo skuvao sebi kafu i spremio se da se vrati u kamp kućicu kad je čuo glasan udarac.
Okrenuo se i video policijska vozila kako poskakuju preko malog peščanog brda jureći prema kampu.
On kaže da su policajci iskočili sa puškama AR-15 i uperili ih u njega, vezali ga lisicama i ubacili ga pozadi u kola drumske patrole.
Ista dramatična scena odvijala se na farmama svuda po Šiproku.
Posle više nedelja planiranja, masovna operativna grupa konačno je bila mobilisana, među kojima desetine policajaca iz rezervatske, državne i lokalne policije, baš kao i agente iz FBI-ja, Uprave za suzbijanje narkotika, Domovinske bezbednosti i Agencije za zaštitu životne sredine.
U roku od tri dana, „Operacija zlato Navaha“ upala je na farme i zaplenila useve.
Brzo su dokazali ono što su svi već znali: farme su bile prepune marihuane, a ne konoplje.
Agenti su na 21 farmi i u dva privatna doma zaplenili 2.700 kilograma marihuane.
U jednom stakleniku, pronašli su 450 kilograma potpuno obrađene marihuane već spakovane u kesice za pojedinačnu prodaju.
Bili i desetine radnika prebačeni su u fiskulturnu salu srednje škole u Šiproku.
U istoj prostoriji u kojoj mu je direktor uručio njegovu srednjoškolsku diplomu, Bilija je ispitivao agent FBI-ja o tome šta zna o Benalijevoj operaciji.
Za razliku od radnika iz Trevel Ina, tada niko nije bio uhapšen.
Radnike je srelo nekoliko mandarinskih prevodilaca iz FBI-ja i Lin Sančez iz Operativne grupe Nju Meksika za trefiking.
Njen posao bio je da pomogne radnicima sada kada su njihovi domovi i radna mesta postali aktivna mesta zločina.
„Delovali su veoma uplašeno“, kaže Sančez.
„Sećam se kako sam bacila pogled na jednog starijeg čoveka, sigurno je imao 65 godina ili više. Imao je suze u očima koje su odbijale da poteku.“
Operativna grupa i još jedna organizacija po imenu Lajf link uspeli su da obezbede sredstva za putovanje i obeštećenje za izgubljene plate za nekoliko desetina radnika.
Drugi su naprosto nestali.
Šef policije Fransisko kaže da je u prvim danima posle racije slušao izveštaje o tome kako su azijski radnici pokušavali da stopiraju i spavali su na otvorenom.
Sančez kaže da su uslovi koje je videla na farmi, gde su neki spavali na otvorenom ili na drvenim paletama, bez pristupa redovnim sanitarnim uslovima ili medicinskoj pomoći, bili jasni znaci trafikinga radnika.
Međutim, primeniti etiketu „trafiking“ je komplikovano, i u pravnom smislu i za same radnike, bez obzira na to koliko su im bili teški uslovi za rad.
„U sivoj ekonomiji, to bi moglo da bude potpuna eksploatacija, što ne znači da neko to nije svesno odabrao“, kaže Erin Olbrajt, osnivačica Nju Frejmvorks, organizacije koja se bori protiv trafikinga.
„On samo nije imao drugih opcija.“
Sančez je otkrila da neki radnici ne priznaju da su „žrtve“ i odbijaju njenu pomoć.
„Bio je to uzajamni pristanak“, rekao je jedan tridesetšestogodišnji radnik za Inišijum mediju, hongkongški digitalni časopis koji je intervjuisao mnoge kineske radnike u Šiproku.
„Niko me nije prisilio ni na šta.“
Javni pravobranilac takođe je saopštio Sančez i njenoj organizaciji da je 17 radnika iz motela Trevel In i dalje negde u Farmingtonu.
Pronašli su Siju i njenih pet prijateljica kako dele drugu jeftinu motelsku sobu.
Pošto su puštene iz zatvora, sudija je orezivačicama cveća poručio da ne napuštaju Novi Meksiko.
Boravile su zatvorene u sobi 10 dana, ne znajući šta da rade, živeći samo na običnoj pirinčanoj kaši.
U toj fazi je, međutim, okružni tužilac već postao uveren da ove žene nisu svesno bile sastavni deo narko kartela.
Odustao je od optužbi protiv njih.
Koristeći sredstva iz Sančezine operativne grupe za borbu protiv trafikinga, Sia i njene prijateljice vratile su se preko planina u Kaliforniju.
Kad su je deca iz Kine pitala zašto im se toliko dugo nije javljala, Sia je slagala.
„Rekla sam im da mi se pokvario mobilni telefon.
„Da znaju istinu, zabrinuli bi se“, kaže ona.
„Kad se svega setim“, kaže ona, „deluje mi kao noćna mora.“
Vrativši se u stari pansion, Sia je imala nekoliko nedelja da se odmori.
Ali i dalje nije bilo posla, a broj slučajeva korona virusa opet je počeo da raste u Los Anđelesu.
Od prijateljica je čula da su neki radnici otišli direktno sa farmi u Šiproku na farme u Oklahomi – najnovije žarište zlatne groznice za marihuanom.
Prijateljica je rekla Siji da može da dobije posao sa njom u salonu za masažu, a posle toga će možda moći da se vrate zemljoradničkom poslu.
„Svi poslovi su teški“, seća se kako je zaključila.
„I dalje moram da istrajem, da zaradim za život i izdržavam porodicu.“
I tako, Sia je još jednom spakovala stvari i odvezla se u nepoznato.
Azijska četvrt u Oklahoma Sitiju otprilike je deset ćoškova kineskih piljarnica, čajdžinica i restorana, načičkanih s obe strane prometnog puta sa četiri trake.
Blizu njenog centra je Fuđensko udruženje iz Oklahome, koje je vrata otvorilo krajem 2020. godine.
U prostoriji ukrašenoj kineskim i američkim zastavama, ljudi igraju madžong na dva stola, dok drugi stoje okolo i gledaju.
Vazduh je ispunjen duvanskim dimom, zvukom zveckanja pločica madžonga i povremenim salvom smeha ili psovki.
Obučenih u majice, farmerke i patike, godišta muškaraca variraju od tridesetih do šezdesetih.
Jedan od njih kaže da su uglavnom vlasnici restorana koji su se preselili u Oklahomu da bi učestvovali u procvaloj industriji proizvodnje marihuane.
Prema Irvingu Linu, najmanje desetak kineskih investitora koje poznaje prebacili su radnu snagu i ono malo što su uspeli da spasu sa farmi u Novom Meksiku pravo u Oklahomu.
„Zaustavili ste me u Novom Meksiku. Odmah sam prešao u Oklahomu“, kaže Lin.
„I šta sad? Sledeći!“.
Drugi nisu bili te sreće.
Jedna kalifornijska ulagačica rekla je za BBC da je izgubila svu ušteđevinu i kuću koja je stavila u zalog.
Neki od srećnijih investitora bili su u Fuđenskom udruženju, ali niko od njih nije želeo da govori o iskustvima iz Novog Meksika.
Kad ih je BBC direktno pitao za to, nekolicina se samo ljubazno nasmešila i zavrtela glavom.
„Šta je kanabis?“, pitao je jedan od igrača vragolasto se smeškajući. „Niko od nas ne zna ništa o njemu!“.
Na kraju u klub stiže čovek sofisticiranog izgleda u vunenom kaputu, dok mu iz jednog uva visi Erpod.
On kaže da se zove Majkl i, iako nije učestvovao u projektu u Šiproku, i te kako je svestan njegovog debakla.
Pokazuje na tri muškarca koji puše za jednim od stolova i kaže da zna da su oni tamo izgubili investicije.
„Možete da probate“, kaže on tiho na mandarinskom, „ali mislim da neće želeti da pričaju o Novom Meksiku.“
Kasnije, u telefonskom razgovoru, Majkl objašnjava da je investitore koji su učestvovali poslu u Šiproku sramota zato što su nesvesno prekršili zakon i pretrpeli finansijske gubitke.
Osim toga, mnogi u kineskoj zajednici i dalje smatraju marihuanu opasnim narkotikom i ljudi nisu voljni o tome da govore sa novinarima.
Na početku pandemije, Majkl, koji je u pedesetim, video je da se spremaju ekonomske nedaće i prodao je svoja tri salona za akupunkturu na Istočnoj obali.
Došao je u Oklahomu u junu, nakon što je ubedio nekoliko prijatelja iz Fuđena da zajedno sakupe novac.
Kaže da su oni sada vlasnici nekoliko legalnih kompanija koje rade sa kanabisom, među kojima i farmu i prodavnicu poljoprivredne opreme, mada kaže da nikad nije čak ni probao da puši marihuanu.
Majkl kaže da su većina njegovih radnika fuđenski restoranski radnici koji su stigli iz svih delova zemlje, i završili – neverovatno – u samom središtu Biblijskog pojasa, u državi poznatijoj po kaubojskoj istoriji i izrazito republikanskoj politici.
„Da nije pandemije“, kaže Majkl, „nikad ne bih došao ovamo.“
Otkako je medicinska marihuana legalizovana 2018. godine, ova društveno konzervativna savezna država ubrzano je postala najprometnije tržište trave u zemlji zbog regulatornog pristupa nemešanja u posao.
Cena nabavke dozvole za kanabis u Oklahomi iznosi svega 2.500 dolara, za razliku od desetine hiljada dolara koliko je u drugim državama.
Država takođe nije uvela ograničenje na to koliko dozvola sme da se izda.
Kao posledica toga, ona se trenutno nalazi usred „zelene zlatne groznice“, kaže Met Stejsi, advokat iz Oklahoma Sitija koji pomaže klijentima da obezbede dozvole za uzgoj.
On procenjuje da trenutno ima oko 300 kineskih klijenata.
„Nisam to očekivao“, kaže on.
„Sve je naraslo veoma brzo.“
Iako je cena ulaska u posao niska u Oklahomi, biznis sa kanabisom je po prirodi izuzetno skup i zahteva težak rad.
Kineska imigrantska zajednica u SAD ima oba resursa, i to na veliko.
Regrutovanje se često obavlja od usta do usta, preko kanabis-grupe na kineskoj aplikaciji za poruke Vičet ili ponekad preko domaćih udruženja kao što je Fuđenski društveni klub.
Postoje i agencije za zapošljavanje u kineskim četvrtima širom SAD-a, koje spajaju kineske kompanije sa imigrantskim radnicima voljnim da rade za nisku nadnicu.
U državi u kojoj azijska populacija iznosi oko dva odsto, pridošlice ne prolaze nezapaženo.
Džejn i Vik Grisom su 2018. godine nabavili jednu od prvih dozvola za uzgoj u Oklahomi i vode malu, agilnu prodavnicu marihuane nadomak Oklahoma Sitija.
U avgustu prošle godine, kad je grupa Kineza kupila plac od 80 jutara i izgradila ogromni farmerski kompleks preko puta njihovog doma, njih dvoje su bili iznenađeni.
„Oklahoma nije država poznata po diverzitetu“, objašnjava Džejn.
„Kad je počelo da dolazi toliko mnogo Kineza, naročito tu gde smo mi, u veoma ruralnoj oblasti, za mene je to bilo veoma bizarno.“
Bračni par – koji uzgaja tri brodska kontejnera „kraft kanabisa“ sa imenima kao što su „66 kolačića“, „OK bumer“, „Spajsi Beri“ – brine se da će ovi novi uzgajivači na veliko prezasititi tržište proizvodom ili početi da ga šalju ilegalno preko državnih granica za prodaju.
Legalno je uzgajati marihuanu za konzumaciju samo u Oklahomi.
„Ovde je divlji, divlji zapad“, kaže Vik.
„To je zlatna groznica ili prokletstvo za Oklahomu, ne znam šta od ta dva.“
Vlasnik farme, Amerikanac kineskog porekla, traži da ga zovemo „Aron“, jer ne želi da otkrije svoje pravo ime, ali zato rado otvara svoja vrata posetiocima.
U japankama i trenerci, sa cigaretom uvek među usnama ili između prstiju, Aron ponosno pokazuje svoje imperiju trave.
Za čoveka koji samo nekoliko meseci ranije nije imao nikakvog iskustva u uzgoju marihuane, ova narastajuća operacija zapanjujućeg je obima.
Farma sadrži nekoliko građevina nalik skladištima ispunjenim sa bezbroj biljaka kanabisa.
To je kao botanička bašta, ali sa ambijentom fabričke pokretne trake.
Desetak kineskih radnika sedi na malim klupama među žbunjem, pažljivo orezujući mlado bilje.
Aronovi zaposleni žive u kući na kraju puta, sa parom razigranih štenaca u dvorištu.
Tog poslepodneva pripremali su ogroman kotlić riblje čorbe od ribe koju su upecali u jezercetu iza imanja.
Aron takođe potiče iz Fuđena.
On je prokrijumčaren u SAD na brodu kao tinejdžer pre više decenija, kad je ilegalna emigracije iz Fuđena bila široko rasprostranjena.
Život je prvih godina bio težak.
Aron je obavljao težačke poslove u surovim životnim uslovima dok je radio u restoranima širom zemlje, na mestima kao što su Mejn i Ohajo.
I dalje se živo seća očaja koji je osećao, kad bi stizao u neobične nove gradove sa svim što ima u ruksaku na leđima i nemajući pojma gde se nalazi.
„Moja jedina opcija bila je da istrpim sve nedaće i da se ne žalim“, kaže Aron na mandarinskom.
„Da sam izgubio posao, ne bih znao kuda da idem.“
Engleski je naučio na ulici, na kraju obezbedivši zelenu kartu, a prvo bogatstvo je stekao u restoranskom biznisu na Floridi.
On tvrdi da je u jednom trenutku tamo posedovao više od 30 restorana.
Aron sada upošljava radnike sa sličnom prošlošću kao Sia, koji su relativno novi u Americi i spremni da prihvate teške poslove kako bi preživeli.
Ali Aron misli da su stvari mnogo bolje nego kada je on prvi put stigao u SAD, sa mobilnim telefonima preko kojih možete da se čujete sa porodicom kod kuće, razrađenijom mrežom azijskih imigranata u SAD i, stoga, većom moći za pregovaranje sa poslodavcima.
„Ophodim se prema njima kao prema mojoj baki i deki“, kaže on sa velikim osmehom na licu.
„Kineski narod je veoma prilagodljiv. Pronalazimo načine da preživimo u svakakvim situacijama.“
To ne znači da je život u Oklahomi za skorašnje pridošlice bio lak.
„Kad policija vidi azijsko lice u kolima sa registarskom tablicom druge savezne države, zaustaviće vas“, kaže Majkl, tvrdeći da su ga u Oklahomi do sada triput zaustavljali policajci.
„Pregledali su svaki kutak mojih kola.“
Prema federalnim i državnim zakonima, policajci smeju da zaplene gotovinu na osnovu sumnje da je zarađena na osnovu zločina ili iskorišćena za njegovo činjenje.
Majkl kaže da je to veliki problem za imigrantsku zajednicu naviknutu da sve radi sa gotovinom – on, na primer, kaže da nikad nije posedovao kreditnu ili platnu karticu tokom prethodnih 30 godina života u Americi.
Met Stejsi, advokat za kanabis, svake nedelje preuzima nekoliko slučajeva zaplenjene gotovine, u nekim slučajevima čak desetine hiljade dolara.
„Moramo iznova i iznova da dokazujemo da je novac koji neko zakonski nosi sa sobom zapravo njegov.“
On smatra da ova praksa ima neproporcionalan uticaj na njegove azijske imigrantske klijente, od kojih mnogi ne govore dobro engleski.
„Činjenica je da je ovo industrija koja nije ušla u banke“, kaže Stejsi – budući da marihuana federalno još nije dekriminalizovana, bankovne opcije su ograničene za preduzetnika sa kanabisom.
Posle debakla u Novom Meksiku, farmere iz Oklahome još više brine pretpostavka meštana i službi za sprovođenje reda i zakona da njihove operacije nisu legalne.
A već su se pojavili i prvi znaci nevolje.
Krajem aprila, Biro za narkotike u Oklahomi upao je na farmu kanabisa, koja ima legalnu dozvolu za medicinsku marihuanu, ali je navodno prodavala velike količine proizvoda na crnom tržištu.
Pritvoreno je jedanaestoro ljudi, koji su, kaže policija, potencijalni vlasnici i radnici sa Tajvana i iz Kine, i ne govore engleski.
Predlog zakona koji od korisnika dozvola traži da navedu bilo kakav „strani finansijski interes“ u poslovima sa marihuanom trenutno prolazi kroz državno zakonodavstvo.
Ipak, Irvin Lin insistira da se većina azijskih farmera pridržava zakona u Oklahomi.
„Oni su dobri ljudi“, kaže Lin.
„Ne rade ništa loše. Oni moraju da se staraju o porodicama.“
I dok Lin i dalje vidi blistavu budućnost u kanabisu u Oklahomi, zajednica u Šiproku je u rasulu.
Farme sada zvrje prazne.
U napuštenim kamp kućicama i kolibama od šperploča, sadržaji svakog ormarića, fioke i plakara rasuti su po podu, vrlo verovatno delo policajaca u potrazi za dokazima.
Vazduh miriše na kanalizaciju i istrulelu hranu.
Odeća i dalje visi po plakarima.
Četkice za zube ostavljene su pored lavaboa.
Ispred, prazne flaše i paklice kineskih cigareta kotrljaju se preko neobrađenih njiva.
„Vidimo samo plastiku. Vidimo smeće. Vidimo mrtve fabrike marihuane“, kaže Bea Redfeder.
„To su nam ostavili.“
Na izborima u novembru 2020. godine, Redfeder se kandidovala za predsednicu Farmerskog odbora San Huana i pobedila, svrgavši Benalija sa tog položaja.
Ona se drži obećanja iz kampanje da će 33 Navaho zemljoposednika ostati bez dozvole za zemljoradnju i da će pokušati da osmisli kako da započne ogromno čišćenje.
Državno tužilaštvo Navaho nacije takođe je tužilo ove zemljoposednike.
Sedamnaestoro tih farmera udružilo se kako bi formiralo novo farmersko udruženje za uzgoj konoplje, tvrdeći da „nisu znali za namere glavnog organizatora posla sa konopljom Dineha Benalija da uzgaja ilegalne useve“.
Advokat koji predstavlja grupu kaže da bi mogli čak i da tuže državu zbog onoga što tvrde da je bila preterana reakcija službi reda i zakona koja je uključivala uperivanje oružja u starije Navaho zemljoposednike.
Benali je sada napustio Širok, gde se tereti za zaveru, nanošenje teških telesnih povreda i ometanje sudskog postupka.
Zato što je istraga DEA i FBI još otvorena, ne zna se koliko je tačno migrantskih radnika bilo u Šiproku ili da li se razmišlja o podizanju optužbi protiv bilo kog od farmera ili investitora.
Prema Sančez, gradi se zamajac za istragu o trafikingu radnika, zahvaljujući saradnji radnika iz Trevel Ina.
Brendon Bili takođe se ne oseća više dobrodošlim u Navaho naciji.
On danas radi u zdravstvenom sektoru u obližnjem mestu, radeći duge, noćne smene.
Tokom dana, spava pozadi u svom oronulom SUV-u na parkingu.
Ima stan blizu Šiproka, ali se drži podalje zarad vlastite i bezbednosti porodice.
„Šiprok se mnogo promenio“, kaže on.
„Više se tamo ne osećam dobrodošlim.“
Nestali su i snovi o putovanju u Kinu.
Kaže da je pokušao da ostane u kontaktu sa omiljenim radnicima, ali su jedan po jedan prestali da mu odgovaraju.
Sijino iskustvo sa Oklahomom takođe je bilo kratko i razočaravajuće.
Posao sa orezivanjem cveća nikad se nije realizovao i ona je na kraju opet završila kao maserka.
Prijateljice koje su stigle do farmi rekle su joj da ih se kloni.
„Sneg je neprohodan i obiman“, upozorili su je.
Odlučila je da konsoliduje gubitke i da se vrati u Los Anđeles.
U martu 2021. godine napadač je u ubilačkom napadu u Atlanti u Džordžiji ubio osmoro ljudi – šestoro azijskih žena.
Ubica je uzeo na zub maserske salone slične onima u kojima je Sia radila nedeljama, a među žrtvama su bile korejski i kineski imigranti koji su, poput nje, putovali svuda po zemlji u potrazi za poslom.
Ubistva su usledila posle više nedelja povećanog broja zločina iz mržnje i nasilnih napada na Amerikance azijskog porekla, naročito žene, širom SAD-a.
- Osam žena ubijeno u pucnjavi u spa centrima u Atlanti
- Sinofobija: Kako je korona virus pojačao rasizam protiv Kineza
Kao posledica toga, Sia više ne želi da radi u kupalištima, dodatno sužavajući ionako oskudne prilike za posao.
Iako nije zaradila onu količinu novca za koji se nadala da će poslati kući porodici, nije sigurna koliko će još dugo ostati u SAD.
„Često slušam priče o pretučenim Kinezima. Podsećamo jedni drugi da budemo oprezni“, kaže ona.
„Veoma je strašno, kao da živimo pod terorom.“
Posle svega kroz šta je prošla, Sia kaže da je i dalje najsrećnija među biljkama sa listovima nalik lepezama na farmama kanabisa.
Nekoliko meseci po povratku u Kaliforniju, našla je posao u rasadniku na otvorenom gde se rade duge smene, a sunce joj prži leđa.
Posao je sezonski i sporadičan, ali kad god joj se ukaže prilika, Sia kaže da će se vratiti na farmu.
„Ako vam ne smeta težak posao i umor“, kaže ona, „dan na farmi prođe brzo.“
Dodatno izveštavanje i fotografije: Sinjan Ju; ilustracija: Kejti Horvič
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
