Ejmi Sui – ili lovkinja na pitone, kako je još zovu – proučava drumove i travnate obode Južne Floride.
Ona traži legendarnog šest metara dugog invazivnog burmanskog pitona, dok gamiže kroz travu u potrazi za plenom koji će zadaviti i proždrati.
„Nikad ne znate kad će ta devojka krenuti da prelazi put, tako da je bolje da budete spremni“, kaže ona.
- Američki lovci na zmije bore se sa pitonima koji mogu da progutaju aligatore
- Kapitalni ulov: Na Floridi uhvaćen najveći piton do sada pronađen u toj državi
- Piton „huligan“ i brze ruke deke-superheroja iz Subotice
Zimi Sui lovi invazivne pitone danju.
Ali tokom vlažnog, sparnog leta u Južnoj Floridi, ona ih lovi i noću, zgurena pozadi u svom ogromnom kamionetu, sa zaštitnim naočarima protiv buba, očiju vešto prikovanih za obode puta, u nadi da će spaziti indikativni blesak krljušti dok gamižu preko puta, prelazeći iz šuma u kanale.
Za Siv, suština ovog opasnog posla nije samo u uzbuđenju potere – tu je i spasavanje ekosistema.
Veruje su da su burmanski pitoni stigli na Floridu kao kućni ljubimci sredinom devedesetih.
Od 1996. do 2006, oko 99.000 pitona dopremljeno je u SAD da bi bili prodati kao ljubimci.
Kad su neki od njih pobegli u divljinu, pronašli su pitonski raj bogat plenom kao što su miševi, veverice i ptice – ali i krupnim životinjama kao što su jeleni ili čak aligatori.
Veruje se da pitoni love uz pomoć čula mirisa da bi identifikovali tragove koje za sobom ostavlja njihov plen, potom se krijući u blizini da bi ih uhvatili u zasedu, stegnuli ih do smrti i potom cele progutali.
Sui ume da ga spazi dok putuje brzinom od 72 kilometra na sat.
„Oni provode 85 odsto vremena ne pomerajući se, a ako se vrate međ rastinje nemoguće ih je naći zato što se jako dobro kriju. I zato ne smete da oklevate.“
Kad spazi nekog od njih, Sui skače sa kamioneta i odmah se baca na zmiju, hvatajući je za glavu.
Lovci rade u paru i zato će njen partner zalepiti zmijina usta trakom.
Veliki pitoni, poput vrste koju hvata Sui, imaju velike, oštre zube koji mogu da izazovu duboke rane – mada nisu otrovni.
Uprkos opasnosti, Sui je strastvena po pitanju vlastitog posla: „Znam da svaka zmija koju uhvatim puno znači.“
Lovci na nagrade
Četiri godine je Sui radila kao agentkinja za uklanjanje pitona za Vodoprivredni distrikt Južne Floride.
Bila je plaćena po satu – između 13 i 18 dolara, u zavisnosti od toga gde je izašla da lovi, i po do 10 sati – i nagradu za svakog pitona kog uhvati.
Po pedeset dolara za svakog pitona kraćeg od 1,2 metra.
I još po 25 dolara na svaku dodatnu trećinu metra.
I po 200 dolara bonusa za pronalaženje aktivnog pitonskog gnezda.
Pošto su pitoni regulisana vrsta, oni ne mogu da se transportuju živi.
Floridski agenti za pitone obučeni su da ubijaju pitone pištoljima sa ekserima.
Tokom programa, koji je pokrenut 2017. godine, do sada je uhvaćeno i uspavano 7.330 pitona.
Većina je bila kraća od 1.2 metra, mada je uhvaćeno njih 17 koji su bili dugi između 4,8 i 5,2 metra.
„Morate da shvatite metod delovanja pitona. To je kao partija šaha“, kaže Dona Kalil.
Sa strane, Sui bi zarađivala dodatni novac derući pitone da bi pravila aksesoare od zmijske kože – što je gnusna, krvava rabota.
Na kraju je otkrila da može da zaradi mnogo više ako povede turiste u lov na pitone.
I tako se osamostalila.
Suina karijera mogla bi da deluje kao neobičan izbor, ali ona je jedna od šačice ljudi koji zarađuju za život loveći invazivne pitone na Floridi.
- Džinovski piton mesecima lutao Teksasom i plašio ljude, ali sada je Sneško ponovo sa vlasnikom
- Kad se zmija zavuče u kolevku za bebe i u saksiju na terasi
- Piton progutao ženu u Indoneziji
Uništavanje ekosistema
Veruje se da je burmanski piton doveden na Everglejds na Floridi preko trgovine egzotičnim divljim životinjama; oni su nekada bili vrlo traženi kućni ljubimci.
Džinovski konstriktori za koje je otkriveno da na Floridi narastu i do 5,5 metara, cvetali su u ekosistemu Everglejdsa.
Imaju nezajažljiv apetit i na raspolaganju im je obilje plena.
„Uništili su naš ekosistem“, kaže Majk Kirklend, viši biolog za invazivne životinje pri Vodoprivrednom distriktu Južne Floride, koji je osmislio program uklanjanja pitona.
Kirklend kaže da je došlo do smanjenja od 90-95 odsto krznenih životinja u Nacionalnom parku Everglejds otkako su se pitoni pojavili krajem devedesetih.
Jedna studija pokazala je smanjenje broja rakuna od 99 odsto, smanjenje broja oposuma od 99 odsto i potpuno odsustvo zečeva.
„Pre dvadeset godina, ovo mesto je vrvelo od divljih životinja. Sad samo probajte da pronađete jednog jedinog jelena, oposuma ili vevericu.
„Desetkovali su naše domaće carstvo divljih životinja“, kaže Kirklend.
Kirklend govori o danas ozloglašenom videu snimljenom 2017. godine u Nacionalnom rezervatu Big sajpres na Južnoj Floridi na kom se vidi piton kako drži aligatora pod vodom dok se ovaj ne udavi.
Radikalan pristup
U vreme njegovog nastanka, Kirklendov program bio je radikalan pristup složenom problemu kako iskoreniti invazivnu vrstu.
Lovci na pitone – „živopisni likovi“, kako ih Kirklend opisuje – dobili su neprikosnoveni pristup zemljištu vodoprivrednog distrikta.
To je trebalo da bude tromesečni pilot program, a Kirklend nije očekivao da će uzeti maha.
Program je sada u osmoj godini i udvostručio je zaposlene.
Trenutno postoji 50 plaćenih izvođača radova koji rade za agenciju, pokrivajući devet okruga – u koje spadaju državna, federalna i okružna zemljišta.
Dona Kalil je jedna od „originalnih 25″ izvođača radova koje je angažovao vodoprivredni distrikt 2017. godine.
Do danas je Kalil uhvatila više od 850 pitona.
„Zato što su invazivna vrsta, neprestano se sele i menjaju životnu sredinu“, objašnjava Kalil.
„A vi morate da nastavite da učite, da pokušate da razumete njihov metod delovanja.
„Svaka lokacija je drugačija, svaka životna sredina u kojoj su je drugačija. To je kao partija šaha.“
Od pokretanja programa, agencija je uklonila 8.565 pitona širom države.
Ali lov na pitone neće sam po sebi biti dovoljan, kaže Kirklend.
On kaže da će biti potreban višestruki pristup da se ekosistem očisti od ove invazivne vrste – preko obrazovanja, politike i inovativne nauke.
Već je bilo promena politike u pokušaju da se reši ovaj problem.
Piton je 2021. godine dodat na listu zabranjenih vrsta na Floridi, zbog čega je protivzakonito kupovati, prodavati ili transportovati burmanske pitone, i svako ko je u posedu ove vrste kao kućnog ljubimca mora da ih registruje i mikročipuje.
Uz to, Kirklend i njegov tim neprestano razvijaju nove tehnologije za praćenje i lov pitona.
Jedan projekat koristi radio telemetriju – implantiranje pitona predajnicima.
Podaci iz ovih predajnika koriste se u dva različita programa.
Jedan obuhvata praćenje ponašanja pitona i navike u parenju.
Drugi je „izviđački“ program.
Tagovani pitoni, poznati kao izviđačke zmije, koriste se za predvođenje lovaca na nagrade do ženki pitona – sposobnih da izlegu i do 100 jaja u sezoni – ili još bolje, do čitavog gnezda.
Telemetrijski projekti omogućuju lovcima na pitone da uđu u divljinu Everglejdsa; ekosistem je 1,5 miliona jutara močvara, šuma mangrova, prerija i borovih šuma.
Vodoprivredni distrikt takođe sarađuje sa Komisijom za očuvanje riba i divljih životinja Floride kako bi razvili sistem kamera koji koristi veštačku inteligenciju i infracrvene talase za otkrivanje pitona, skoro kao nalazač riba na bordu, objašnjava Kirklend.
Algoritam veštačke inteligencije mora da se obuči da raspoznaje burmanskog pitona među svim drugim zmijama na Floridi i u mnoštvu raznovrsnog okoliša.
Pogledajte video: Kad ljubav prema zmijama preraste u biznis
‘Piton izazov’ na Floridi
Mnogo je urađeno na obrazovanju javnosti o opasnostima koje ove zmije predstavljaju po ekosistem.
Vodoprivredni distrikt i dalje organizuje godišnji ‘Pitonski izazov Floride’, u partnerstvu sa Sistemom riba i divljih životinja Floride.
Desetodnevni maraton održava se svakog avgusta i privlači takmičare iz čitavog sveta koji se nadmeću i za do 30.000 dolara nagradnog fonda.
Jednostavno je: ko uhvati najdužeg pitona, pobeđuje.
To je jedina prilika kad javnost može biti isplaćena za hvatanje zmija.
Mimo ovog takmičenja samo državni preduzimači dobijaju novac za lov na pitone – mada to nije sprečilo stanovnike Floride i turiste da se i sami upuste u lov.
„Ljudi su lovili po Africi, širom sveta, i sada žele da dođu na Floridu da love pitone“, kaže Sui, koja ima više posla nego ikad.
Sui su angažovali i meštani koji žele da nauče kako se love zmije.
Kirklend želi da odvrati ljude od lova na pitone iz sporta.
„Mi podstičemo ljude da humano eliminišu pitone, ali možete da izađete sa bilo kojim od naših preduzimača besplatno“, kaže on.
„Izuzetno mi je važno da se na pitonima vrši humana eutanazija. To su živa bića koja nisu ovde svojim krivicom. Služimo se strogim smernicama.“
I Sui i Kalil su ljubitelji zmija.
„Najteže mi pada njihova eutanazija“, kaže Kalil.
„To je apsolutno najgori deo.“
Ali, dodaje ona, ona zna da je njen rad važan.
„Morate da ubijete jednu životinju da biste spasli hiljade.“
„Kao dete bih viđao zečeve svuda, sve vreme. Kao odrastao, nisam video zeca nigde na Everglejdsu. Ni oposuma, ni sisare uopšte.
„Ali i dalje pronalazimo pitone – sada samo umesto toga jedu ptice i aligatore.“
Nakon što lovci na nagrade ulove zmiju, moraju da se jave Kirklendovom timu i izmere pitona dok su na video pozivu sa osobljem vodoprivrednog distrikta.
Lovci potom mogu da se reše lešine pitona kako žele – ili da iskoriste njihovu kožu u druge svrhe.
„To je jedinstven program, ali radi se o veoma jedinstvenom problemu“, kaže Kirklend.
I, ako vas pomisao na rvanje sa zmijom od 5,5 metara usred noći u močvari ne odbija – Kirklend će vas rado zaposliti.
Pogledajte i ovaj video: Podrum pun zmija
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
