Amerika i životinje: Lovci na zmije bore se sa pitonima koji mogu da progutaju aligatore

U deceniji otkako je Florida prvi put pokrenula javno takmičenje u ubijanju burmanskih pitona, hiljade ljudi iz SAD-a i čitavog sveta sjatilo se da ubije što više ovih ogromnih zmija.

Džejk Valeri (22) ima samo jedan veliki plan za letnji raspust na Univerzitetu u Ohaju: lov na zmije.

Rodom iz Nejplsa, na Floridi, on kaže da je oduvek znao za problem sa burmanskim pitonima, invazivnom vrstom koja je zaposela Everglejds i pravi haos u prirodnom okruženju Floride.

Zainteresovao se za lov na pitone nakon što je gledao profesionalne lovce na televiziji i počeo i sam da ih lovi pre dve godine.

Prošle godine se prijavio na Pitonski izazov Floride – godišnje takmičenje u lovu na pitone u ovoj saveznoj državi, ali je odustao jer je bio suviše nisko rangiran kao takmičar.

„Ove godine želim da pobedim“, kaže on.

• Kapitalni ulov: Na Floridi uhvaćen najveći piton do sada pronađen u toj državi
• Kad se zmija zavuče u kolevku za bebe i u saksiju na terasi
• Piton progutao ženu u Indoneziji
• Odmetnuti piton uplašio Zagrepčane, stručnjaci smiruju – „kao kad pobegne kanarinac“

Pitonski izazov Floride svake godine privuče stotine učesnika sa tako dalekih mesta kao što su Kanada, Belgija i Letonija, omađijane mogućnošću da steknu bogatstvo i slavu, uključujući i do 30.000 dolara iz nagradnog fonda.

Skorašnji pobednici Izazova, među kojima gluvog srednjoškolskog profesora koji je uspeo da uhvati skoro pet metara dugu zmiju golim rukama, tandem oca i sina koji su rapidno likvidirali 41 zmiju i devetnaestogodišnjak koji je rekao da bi iskoristio 10.000 dolara od nagrade da kupi bolja svetla za otkrivanje zmija za svoj kamionet.

Valeri i njegov rođak – koji nazivaju sebe Glejd Bojsima – planiraju da love zmije svake noći čim takmičenje započne u avgustu.

On kaže da će spakovati dovoljno zaliha energetskih pića za desetodnevno maratonsko takmičenje i „mnogo spreja protiv buba – to je jako važno“.

Nosiće i ribolovačke čizme do grudi u slučaju da mora da uđe u vodu, kotur samolepljive trake da zapečati pitonova usta pre nego što ga ubije i štap za zmije da bi sklonio domaće otrovnice sa puta kako ih ne bi zgazili automobili.

„Ako niste opušteni u društvu zmija, osećaćete se veoma veoma neobično kad budete pokušali da je uhvatite za glavu“, kaže on.

„Kad oklevate – onda vam se ruka nađe ispred glave te zmije i ona će vas ugristi.“

Lokalni konzervacionisti kažu da je takmičenje neophodno da bi se zauzdala pošast koju burmanski piton predstavlja po nacionalni park Everglejdse na Floridi.

Everglejds ima najveći suptropsku divljinu u SAD, kao i najveći ekosistem mangrova na zapadnoj hemisferi.

Južni rog Floride Unesko je opisao kao „reku trave koja teče besprekorno od zaleđa sve do mora“, i podržava ogroman diverzitet flore i faune.

Ali burmanski pitoni, koji su prvi put dovedeni na Južnu Floridu iz Azije preko trgovine egzotičnim kućnim ljubimcima krajem Dvadesetog veka, postali su najveća pretnja po domaće vrste u regionu.

Ispitivanja procenjuju da su ovi reptili, koji mogu biti i do šest metara dugi, teški više od 90 kilograma i narastu tako da budu širi od telefonske bandere, potpuno eliminisali ili ubili više od 90 odsto nekih od domaćih životinjskih vrsta, kao što su rakuni, močvarski zečevi i oposumi.

Zmije se kriju u travi, močvarama i na drveću, a plen su im reptili, ptice, jeleni, pa čak i aligatori.

Nemaju vlastite lokalne grabljivce koji ih jedu dovoljno često da zauzdaju njihovu populaciju.

Ovi kolosalni grabljivci, koji su takođe dobri plivači i mogu da ostanu pod vodom 30 minuta, nadmašuju druge grabljivce poput ugroženog floridskog pantera kad su u pitanju izvori hrane.

Štetni paraziti koje nose takođe su otkriveni u plućima 13 vrsta domaćih zmija.

Godine 2012, godinu dana pre prvog Pitonskog izazova Floride, federalni zvaničnici su zabranili uvoženje burmanskog pitona, ali je šteta već bila načinjena.

Sada je otvorena sezona lova na pitone, što znači da smeju da se ubiju u bilo koje doba godine, bez neophodne dozvole i bez ograničenja koliko njih sme da se ubije.

Takmičenje se našlo na meti kritika nekih grupa za zaštitu životinja, između ostalih i Ljudi za etičko postupanje prema životinjama (PETA), koji kažu da treba da postoji regulativa koja traži da životinje budu ubijene humano i da to ne smeju da rade lovci amateri.

„Mi smo svesni da nešto mora da se preduzme da bi se popravila greška trgovine egzotičnim kućnim ljubimcima, ali pravi test civilizacije je da li može da rešava svoje probleme humano“, rekla je organizacija u saopštenju iz 2019. godine.

Mesec dana pre nego što je počelo ovogodišnje takmičenje, Valeri je jurio pitone kroz močvaru sa prijateljima sa univerziteta koji su došli u goste iz gradova u Ohaju i Ilinoju, i koji nisu imali iskustva u hvatanju divljih zmija.

Ali novajlije su se brzo bacile na posao kad su se susrele sa šest metara dugim pitonom u nacionalnom rezervatu Big Sajpres.

„Mislio sam da ću se odlučiti za normalno hvatanje za glavu, a onda je sve postalo apsolutno nenormalno“, kaže Valeri, objašnjavajući da je neophodno kontrolisati glavu da bi se sprečio ujed zmije i početak stezanja.

„Čim je ispuzala na drum, video sam koliko je ogromna i shvatio da ulazimo u malo žešću bitku nego što sam isprva mislio“, kaže on.

Nakon što su je uhvatili, zmija je proglašena najvećom u istoriji savezne države.

Pogledajte video:

‘Mislio sam da je drvo’

Brendon Kol, gluvi srednjoškolski profesor biologije koji je odrastao sa zmijama i reptilima kućnim ljubimcima, odneo je kući glavnu nagradu za najveću zmiju koju je uhvatio neki amater tokom Izazova iz 2021. godine, osvojivši 1.500 dolara.

Ove godine će se takmičiti treći put.

Kol, koji koristi američki znakovni jezik za komunikaciju, kaže da je bio „vezan lisicama“ dok se rvao sa zmijom toliko velikom da je greškom pomislio da je oboreno drvo.

Dok su mu ruke bile zauzete, nije mogao da kaže zatečenom prijatelju kako da mu pomogne tokom borbe.

„Bio sam više usredsređen na borbu sa zmijom nego na to da zatražim pomoć“. rekao je on BBC njuzu preko tumača.

Ove godine planira da lovi sa timom gluvih srednjoškolskih profesora.

On kaže da mu gluvoća pojačava osećaj za vizuelno, što mu olakšava da primeti kamuflirane zmije.

Neke zmije koje ubije donosi u školu da bi ih pokazao radoznalim đacima, koji su takođe gluvi.

Ponekad ih viviseciraju u okviru školskog projekta.

„Moji đaci su uvek stvarno uzbuđeni kad to radim.“

Kap u moru

Ne zna se kakav uticaj ima ova ubilačka manija u organizaciji države na ekosistem Everglejdsa zato što eksperti kažu da je nemoguće znati koliko ih ukupno ima.

„Mi na to gledamo ovako: svaki burmanski piton koji je uklonjen iz ekosistema Evergledjsa predstavlja pobedu i to je jedna od tih zmija manje koja će loviti naše domaće ptice, sisare i druge reptile“, kaže Karli Segelson koja pomaže u organizaciji događaja u ime državnog Sekretarijata za očuvanje staništa i vrsta.

„I zato, znate, svaki koji je uklonjen pomaže u našoj borbi.“

Skretanje pažnje na štetu koju pravi ova invazivna vrsta najveći je prioritet takmičenja.

„To je događaj čiji je cilj ukazivanje na problem“, kaže Melisa Miler, stručnjakinja za invazivne vrste koja istražuje problem sa pitonima na Univerzitetu u Floridi.

„Ogromna zmija privlači mnogo pažnje.“

Pitone je teško uhvatiti u zamku, kaže ona, što lov na njih čini još neophodnijim.

Prema njenim procenama, pitoni provode oko 80 odsto vremena potpuno nepomično – retko se uopšte krećući sem ukoliko hrana slučajno ne prolazi blizu njih pa mogu da je stegnu u zagrljaj do smrti.

Oni su takođe „stručnjaci za bekstvo“ i izuzetno ih je teško spaziti.

„Kad bite imali, na primer, 100 pitona u nekoj oblasti, i poslali nekoga da ih traži, verovatno bi našao samo jednog.“

Otkako je započelo uklanjanje pitona sa Floride, eliminisano je do sada njih ukupno 17.000.

Samo je mali broj ubijen tokom samog takmičenja, koje je postalo godišnja tradicija pod guvernerom Ronom De Santisom.

Uz to, Komisija Floride za očuvanje riba i divljih životinja takođe vodi Program za eliminaciju pitona, koja plaća „agenta za uklanjanje pitona“ da ih ubija i nedavno je obučila pse da ih nanjuše.

Još jedan program u kom učestvuje doktorka Miler hirurški ubacuje radio odašiljače u mužjake pitona, pretvarajući ih u „izviđače“ koji putuju okolo u potrazi za ženkom za parenje.

Većina zmija pronađena je blizu drumova i brana – mesta gde ljudi mogu lako da dopru do njih.

Ona ta mesta opisuje kao „obode“ njihovog staništa, dodajući da lovci „ne uspevaju da dođu do pitona u unutrašnjosti“.

Zato što je 97 odsto Everglejdsa nepristupačno bez specijalizovane opreme kao što su čamac sa ventilatorom i helikopter, vrlo je verovatno da su rezultati njihovog ubijanja vrlo simbolični.

• Džinovski piton mesecima lutao Teksasom i plašio ljude, ali sada je Sneško ponovo sa vlasnikom
• Oči u oči sa smrtonosnim zmijama Konga
• Misterija zmija pronađenih u jastučnici

Pravila lova

Takmičari moraju da plate 25 dolara i prođu tridesetominutni program obuke, koji je usredsređen na to kako pravilno identifikovati zmije i ubiti ih brzo i humano.

Zato što je ilegalno prevoziti žive pitone bez specijalne dozvole, većina lovaca na zmije moraju da ubiju svakog pitona koga sretnu na licu mesta pre nego što ih donesu do stanice za merenje.

Preporučeni metod zove se „dvostruka imobilizacija“, a obavlja se ubadanjem zmije u glavu da bi se presekla kičmena moždina a potom uvrtanjem iste alatke da bi se uništio mozak.

Vatrena oružja su takođe dozvoljena kad se love pitoni, ali samo u određenim oblastima gde su i inače dopuštena.

Pravilno identifikovanje zmija je ključno.

Ubijanje domaće zmije dovodi do momentalne diskvalifikacije, kaže Segelson, jedna od organizatorki takmičenja.

Radijski opremljene „izviđačke zmije“ treba da dovedu istraživačke do ženki koje svake godine mogu da polože oko 100 jaja, a takmičarima je zabranjeno da ih ubiju.

Lešine mogu da se zadrže ili prodaju.

Vlasti pozivaju ljude iz čitavog sveta da kupe pitonsku kožu sa Floride, ali ne savetuju lovce da ih jedu zbog visoke koncentracije žive.

Ali taj savet ne sprečava nekolicinu posvećenih lovaca da prave sve, od pitonskog sušenog mesa do kolača od zmijskih jaja.

Opremite se ako želite da pobedite

Marša Karlson Pek, poreklom iz Nove Engleske koja živi na Floridi poslednjih 40 godina, lovi pitone tokom čitave godine zato što smatra da je njena dužnost da štiti ugroženo stanište.

Pek, koja je upravlja konzervatorijem za cirkuske izvođače, kaže da izbegava lov na pitone dok je takmičenje u toku.

„Da želim gužvu, išla bih u Diznilend“, kaže ona.

Ali ona svim takmičarima želi sve najbolje i poručuje im da se bolje „opreme“ za ovo teško iskustvo u divljini i moli ih da ukazuju poštovanje prema drugim lovcima dok se takmiče da očiste Everglejds.

Malo je verovatno da će ljudi koje viđa da love zmije u japankama i majicama na biciklima usred dana uhvatiti mnogo njih, upozorava ona.

Kad je Pek prvi put počela da lovi, kaže da je bilo svega još nekoliko žena poput nje, ali da ih sada ima mnogo.

Zajedno sa prijateljicom i profesionalnom lovkinjom na zmije Donom Kalil, koja vodi lovačku grupu Osvetnički tim Everglejdsa, Pek se priključila nekolicini lovova u kojima su učestvovale isključivo žene.

U čast zmija i da bi iskoriste svaki deo onih koje ubiju, one žvaću sušeno meso pitona dok love.

Napravile su čak i kolačiće od pitonovih jaja, za koje kaže da sadrže više žumanca od kokošijeg jaja.

Pek kaže da je zahvalna zbog toga što lov na pitona ukazuje čitavom svetu na problem ove invazivne vrste i ugroženost floridskih močvara.

„Prosto više nije preostalo drugih divljih životinja. Idite tamo i pokušajte da nađete zeca ili rakuna ili tako nešto – oni prosto sve pojedu.“

„Oni jedu aligatore! Ulovili smo pitona od četiri i po metra koji je u stomaku imao aligatora od metar i po“, kaže ona.

Ozloglašeni u čitavoj zemlji

Sve veća popularnost Pitonskog izazova dospela je i u međunarodne vesti – i čak inspirisala TV seriju autora Parkova i rekreacije i Bruklina 99.

Sa Kregom Robinsonom i Klaudijom O’Doerti u glavnim ulogama, Killing It prati tim amaterskih lovaca na zmije koji se nadaju da će zaraditi dovoljno novca od nagrade da pokrenu šemu za brzo bogaćenje.

Neki posmatrači mogli bi „s pravom da budu užasnuti idejom takmičenja u ubijanju životinja u organizaciji države“, kaže Luk Del Trediči, koautor serije zajedno sa Denom Gorom.

Ali kad shvate koliku štetu životnoj sredini ovi pitoni nanose, kao i potrebu da se pruži otpor, to komplikuje emocije publike i čini mnogo složeniju humorističku priču.

On kaže da serija želi da se podsmeva Američkom snu istovremeno praveći satiru od sudbonosne bitke čovečanstva protiv klimatskih promena.

„To deluje kao savršeno odgovarajuća metafora. Uradite stvar koja je jako teška, a kad se sve sabere i oduzme, uticali ste vrlo malo na problem u celosti“, kaže Del Trediči govoreći za BBC njuz pre nego što je Holivud prestao sa radom zbog štrajka scenarista i glumaca.

„I to je zaista smešno – ili tragično – zavisi kako se odlučite da posmatrate čitavu stvar.“

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]