Postoji svetski poznata knjiga koju jedni vole, a druge preziru – u zavisnosti od boje kože.

Čiča Tomina koliba je američki roman iz 19. veka za koji se smatra da je izuzetno doprineo borbi protiv ropstva, navodi se u enciklopediji Britanika.

Ipak, mišljenja oko glavnog junaka – dobrodušnog, ljubaznog i uvek poslušnog Čiča Tome, podeljena su i 170 godina kasnije od prvog izdanja.

„Belci ga vole, a crnci preziru“, kaže profesorka Šeril Tompson, stručnjakinja za crnačku kulturu i nasleđe i docentkinja na kanadskom Univerzitetu Rajerson, za BBC na srpskom.

„Afro-Amerikanci ni danas nisu do kraja slobodni da urade i kažu ono što mogu belci, već su primorani da budu u ulozi Čiča Tome – to je nasleđe i tragedija ovog junaka“, smatra.

• Klodet Kolvin – tinejdžerska hrabrost u borbi protiv rasista u Americi
• Len Džonson – bokserski as kojem je rasizam zadao najteži udarac
• Kako se raspravljati sa rasistom: Pet oborenih mitova

Roman se prvi put pojavio kao feljton 1851. godine, kada je u nastavcima izlazio u američkom časopisu National Era, štampanom u Vašingtonu.

Kao celina, Čiča Tomina koliba je prvi put objavljen 20. marta 1852, pre tačno 170 godina.

Zašto je ovaj roman važan?

Krajem 19. veka kada se pojavio, roman Čiča Tomina koliba je bio revolucionaran zato što je pozitivno i sa empatijom prikazao crnog roba Čiča Tomu i njegovu porodicu, i to vreme kada je robovlasništvo postojalo u delovima Amerike.

Nastao je iz pera bele spisateljice Harijet Bičer Stou i postao jedna od najprodavanijih knjiga 19. veka.

„U to vreme, o porobljenim ljudima koji su bežali od robovlasnika mislilo se da su zli, divlji i loši“, objašnjava profesorka Tompson.

Kako dodaje, za robove koji su ostajali verni gospodarima smatralo se da su „bogobojažljivi, pouzdani i verne sluge“.

„Čiča Toma se uklapa u drugi opis – odan je, potčinjava se gospodaru u svakoj situaciji i odbija da pobegne čak i kada za to ima priliku“, kaže profesorka.

Za jednim malko klimavim stolom, postavljenim pred kamin i pokrivenim čaršavom, sedeo je čiča Toma, mister Šelbijev najbolji radnik, visok čovek širokih ramena, čije su prave afričke crte lica pokazivale izraz dobrote srca i mirne razboritosti.

Tomina spoljašnjost odavala je nešto dostojanstveno, ispunjeno samopoštovanjem, sa čime se ipak spajala skromna jednostavnost.

On je bio zaposlen polaganim i pažljivim slikanjem slova na jednoj tabli od škriljca koja je pred njim ležala, pri čemu ga je nadzirao mladi mister Džordž Šelbi, lep trinaestogodišnji dečko.

– Ne tako, čiča Tomo, ne tako! – reče Džordž kad je Toma na protivnu stranu izvukao rep jednog F. Vidiš, to ti ispada slovo N.

– Je li to zbilja tako? – uzdahnu Toma i pogleda zadivljeno, dok je njegov mladi učitelj lako po tabli škrabao bezbrojna slova F i N.

Tada opet uze pisaljku u svoje teške prste i poče strpljivo iznova.

Odlomak iz Čiča Tomine kolibe

Roman je zasnovan na stvarnim događajima o kojima se govori u autobiografskoj knjizi Život Džošue Hensona, nekada roba, a danas stanovnika Kanade iz 1849. godine.

Spisateljica je ovu knjigu pomenula u listi izvora koje je koristila tokom rada na romanu.

Ko je bio Džošua Henson?

Rodio se kao rob u američkoj državi Merilend, a živeo je od 1789. do 1883. godine, piše Britanika.

Još kao mali je iskusio brutalnost robovlasnika, kada je njegov otac kažnjen odsecanjem uveta i 100 udaraca bičem pošto je pokušao da zaštiti dečakovu majku.

Pobegao je u Kanadu 1830. godine gde je osnovao zajednicu bivših robova koja je postala uzor mnogim sličnim kolonijama koje su kasnije nastale.

Henson je 1983. godine postao prvi crnac kojem je u Kanadi posvećena poštanska marka.

Šta se dešava u Americi u vreme objavljivanja knjige?

Amerika je podeljena na Sever i Jug, koji čine federaciju.

„Na Severu cveta industrijalizacija, a afro-američka populacija živi slobodno“, kaže profesorka Tompson.

Kako dodaje „neki su pobegli sa Juga ili su oslobođeni, drugi nikada nisu bili u ropstvu“.

Na Jugu i dalje postoji robovlasnički sistem.

„Afro-Amerikanci žive na plantažama kao robovi, a [krajem 19. veka] uslovi postaju sve lošiji zato što neke od plantaža zapadaju u finansijske probleme i vlasnici gube novac“, objašnjava Tompson.

Između Juga i Severa stvaraju se tenzije koje će kroz nekoliko godina eskalirati u građanski rat.

Čiča Tomina koliba stiče ogromnu popularnost na Severu.

Američke noviine Boston Morning Post su 3. maja 1852. godine objavile da se radi o knjizi koju su svi „već pročitali, čitaju ili će tek pročitati“, piše magazin Smitsonijan.

Međutim, na Jugu su je zabranili, pa je bilo opasno čitati ili imati ovu knjigu.

• Dečak u kavezu: Zašto je američkom zoološkom vrtu trebalo 114 godina da se izvini
• Čuveni indijanski poglavica Bik Koji Sedi ima živog potomka

Profesorka Tompson podseća da je 1850. godine na federalnom nivou donet zakon prema kojem je „svaki Afro-Amerikanac mogao biti odveden na Jug u ropstvo“.

„Zato Afroamerikanci organizuju mrežu pomoći porobljenima da pobegnu u Kanadu, koja je ukinula ropstvo između 1833. i 1834. godine“, dodaje.

Politička nestabilnost eskalirala je Američkim građanskim ratom koji je trajao od 1861. do 1865. godine.

Kao rezultat tog rata, između ostalog, postignut je dogovor između Severa i Juga o ukidanju ropstva.

Ko je bila Harijeta Bičer Stouv, autorka romana?

Američka spisateljica iz države Konektikat živela je od 1811. do 1846, navodi se u enciklopediji Britanika.

Zalagala se za ukidanje ropstva.

„Dokle god zakon smatra ljudska bića, sa živim bilom i srcima koja vole, samo kao stvari koje pripadaju jednome gospodaru, dok god ih nesreća ili smrt dobrog vlasnika može svakoga dana dovesti dotle da zamene život pun prijatne zaštite sa životom beznadežne bede – dotle je nemoguće da se čak i u najboljoj vrsti ropstva vidi nešto podnošljivo“, napisala je u Čiča Tominoj kolibi.

Britanika navodi da se spisateljica rodila u „jednoj od najistaknutijih“ američkih porodica 19. veka.

Otac i brat, Lajman i Henri Bičer, bili su poznati crkveni propovednici, sestra Ketrin Bičer bila je istaknuta borkinja za obrazovanje žena i osnivačica škola, a polusestra Izabela Bičer Huker sifražetkinja i aktivistkinja za ženska prava.

Pohađala je katoličku školu koju je u gradu Hartford osnovala njena starija sestra Ketrin, gde se kasnije zaposlila kao nastavnica.

Zatim je prešla u veći grad Sinsinati, da predaje u još jednoj školi koju je njena sestra osnovala.

Tako se našla u mestu gde ju je od dela zemlje gde je bilo puno robovlasnika delila samo reka Ohajo, preko koje su robovi bežali.

Imala je priliku da se susretne sa odbeglim robovima, a i sama je putovala preko reke kako bi se upoznala sa njihovim načinom života.

Zašto Čiča Tomu „belci vole, a crnci preziru“?

Šeril Tompson kaže da je lik Čiča Tome postao „etalon dobrog crnca, koji je uslužan, lojalan i pristojno se ponaša“.

„Postao je arhetipski junak, simbol crnca koji uvek poštuje belački autoritet“, navodi.

Kako dodaje, Afro-Amerikanci koji su se zalagali za sebe viđeni su kao „agresivni, opasni, a u najgorem slučaju i silovatelji“.

„Nasuprot mita o crnim silovateljima imamo bezazlenog Čiča Tomu, koji je tako blag da mu se može poveriti čuvanje bele dece“, navodi profesorka Tompson.

U romanu, Čiča Toma brine o deci različitih gospodara – dečaku Džordžu i devojčici Evi, sa kojima se zbližava i postaje prijatelj.

„Time je stvorena opasna situacija da imamo lik omiljen među većinskom belom publikom, koji otežava manjinskoj zajednici Afro-Amerikanaca da dovedu belački autoritet u pitanje“, kaže.

„Zato Afro-Amerikanci preziru Čiča Tomu“, tvrdi profesorka Tompson.

Video – Da li rasizam postoji u italijanskoj modi?

Zašto je ‘Čiča Tomina koliba’ i dalje aktuelna?

Istaknuti Afro-Amerikanci mogu se podeliti na one koji su prihvatili ulogu Čiča Tome i one koji na to nisu pristali, smatra profesorka Tompson.

„Oni koji su odbili da povlađuju belcima, kao što su Martin Luter King i Muhamed Ali su ubijeni ili su završili u zatvoru“, kaže.

Martin Luter King je bio vođa pokreta za ljudska prava sredinom prošlog veka u Americi, a Muhamed Ali je jedan od najboljih boksera svih vremena.

Oni koji su prihvatili ulogu naišli su na „odobravanje bele zajednice“ i postali su „uzorni građani“.

„To su bili Bil Kozbi, pre nego što je optužen za seksualno zlostavljanje, Klerens Tomas i Orental Džejms Simpson.“

Tomas je aktuelni sudija Vrhovnog suda, najviše pravne instance u Americi, a Simpson je slavni igrač američkog fudbala.

• Da li je Martin Luter King predvideo svoju smrt
• Grad uklanja uličnu tablu sa imenom Martina Lutera Kinga

Nejednak tretman i policijska brutalnost prema Afro-Amerikancima u Americi su pre nekoliko godina podstakli osnivanje pokreta „Životi crnaca su važni“.

Poznat je širom sveta, a sve zbog protesta iz 2020. koji su pod ovim sloganom počeli u Americi, a onda se prošili na Veliku Britaniju, Francusku i druge evropske zemlje.

Pokrenula ih je smrt Džordža Flojda, Afro-Amerikanca ubijenog tokom hapšenja, a snimak brutalnog ophođenja postao je viralan na internetu.

Bila je to kap koja je prelila čašu nezadovoljstva aktivista zbog, kako tvrde, nejednakog odnosa prema crnoj zajednici u Americi.

„Zapad kao da nikada nije potpuno prihvatio mogućnost postojanja emancipovanog crnca, to ostaje zastrašujuća ideja“, smatra profesorka Tompson.

„Zato Afro-Amerikanci ni danas nisu do kraja slobodni da urade i kažu ono što mogu belci, već su primorani da budu u ulozi Čiča Tome – to je nasleđe i tragedija ovog junaka“.

Džordž Flojd: Zašto su spomenici i statue važni?

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]