Andrej Josifovski Pijanista: Zlatni cvet za čišćenje grada

Beogradu je potrebno sveobuhvatno čišćenje, složiće se mnogi stanovnici srpske prestonice.

Ali, odakle početi?

Arhitekta i strit artist Andrej Josifovski, poznat kao Pijanista, krenuo je iz svog kraja.

Na Bežanijskoj kosi podigao je skulpturu Zlatni cvet, visoku osam metara, koja, kako kaže, „neodoljivo podseća na jedan upotrebni predmet koji svi imamo u domovima“.

Cvet je okrenut ka gradu, ka mestu gde je do skoro stajao Pobednik.

• TKV i Jana Adamović o umetnosti, aktivizmu i viteškom ordenu
• U slikama: Benksi u Parizu
• Moskva uvela nova pravila za crtanje grafita

Andrej u šali kaže da „živimo u Zlatnom dobu, pa nam je potrebno da se dobro očistimo i očetkamo“.

Ovu intervenciju opisuje kao spoj čuvenog strit artista Benksija i provokativnog savremenog umetnika Džefa Kunsa.

Skulptura je postavljena na dan zatvaranja izložbe Čistač Marine Abramović.

„Kako imaš zlatnu decu“

Sto malih cvetova istovremeno je postavljeno širom Beograda na „strateški izabranim mestima“.

Skulpture su nastale od kocki, građevinskog otpada „sa silnih radova koji su zadesili prestonicu“.

„Cveće je zasađeno na mestima koja su važna poput Trga Republike, Kalemegdana, gradske skupštine, parlamenta, Pravnog fakulteta“, kaže Andrej Josifovski.

Mali cvetovi su deca velike skulpture sa Bežanije, a prvi primerak ove skulpture je u vlasništvu glumca Srđana Timarova.

Mali zlatni cvet stajao je na pozornici tokom poslednjeg izvođenja predstave Brod plovi za Beograd, koja se svake godine organizuje u decembru u Ateljeu 212.

Glumci su se oduševili, prepričava Andrej, pa je „cvet je bio i u čuvenom bifeu Ateljea“.

Gerilski rad

Za postavljanje ove skulpture potrebna je dozvola, koju Andrej nema, pa se šali da je mislio da ga umesto novinara zove policija.

Iako postoje ljudi koji mu pomažu, većinu radova izvodi sam.

„Sve je to moja inicijativa, aktivizam, moj novac i energija. To ne bi moglo drugačije,“ tvrdi on.

Pored arhitekture, bavi se crtanjem murala.

Prošle godine je proslavio pet godina rada u toj oblasti, a dosadašnje radove prikazao je na izložbi u Studentskom kulturnom centru Pijanista – pet godina na ulici, zid i delo i u monografiji objavljenoj tim povodom.

Smatra da u ljudi Srbiji ne razlikuju grafite to jest uličnu umetnost od škrabotina na zidu.

Već pet godina organizuje festival Runaway na Bežanijskoj kosi, u drugoj nedelji septembra.

U okviru festivala niče Urbani distrikt, gde će umetnici moći da dođu da rade i ostave svoja dela zajednici.

To ga je učinilo prepoznatljivim u kraju u kom živi.

„Deci se to sviđa, oni odrastaju s tom kulutrom. Stari stanari me zovu da im spasim prazne površine,“ kaže on.

Sa udruženjem Donji Dorćol, Pijanista je oslikao je 1.200 metara kvadratnih, napravio tri velika murala.

Na jednom je gostovao meksički umetnik Farid Rueda, a na drugom je sarađivao Artez „zbog koga sam počeo da crtam“, kaže Pijanista.

Između ova dva rada stoji mural Ja sam Akiko, inspirisan istoimenom knjigom Stefana Tićmija.

Ponekad sarađuje i sa velikim kompanijama, ali tvrdi da je „rad je interpretacija te njihove želje“.

„Postoje stvari koje odbijam, kad vidim da sam ja njima samo štampač,“ kaže Andrej Josifovski.

Život u gradu ga inspiriše i čini mu se da mnogi shvataju šta treba da predstavlja cvet.

Međutim, ističe da situacija ne nudi razloge za preterani optimizam.

„Sve je zatrovano s ciljem da bude tako, a ljudi koji treba to da shvate, neće shvatiti“, zaključuje on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]