Antifašizam i Srbija: „Crni ovan”, novosadsko „ostrvo slobode”, odoleva sve češćim napadima

Pesma mračnijih tonova, u skladu sa apokaliptičnim nebom koje se nadvilo nad Novim Sadom, širi se prostorom od desetak kvadrata sa čijeg plafona vise ploče, dok zidovi pozivaju u antifašističku borbu, na koncerte i solidarnost sa ugroženima.

Na šanku je tegla za dobrotvorni prilog i kafe aparat izlepljen muzičkim i aktivističkim nalepnicama a iznad njega, šal Fudbalskog kluba Vojvodina.

U kafiću ima mesta za svega nekoliko visokih stolova na kojima su između vaza sa cvećem poslagani brojni pamfleti i časopisi različitih političkih grupacija, humanitarnih organizacija i aktivističkih grupa.

Za nešto više od pola decenije postojanja, kafe „Crni ovan“ stekao je neslavnu titulu „najčešće vandalizovanog“ lokala u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji – samo u protekle dve godine, zabeleženo je više od 10 napada.

„Neću da lažem da se ne bojim, ali ne želim da me taj strah sputa da živim normalno.

„Moja moralna i ljudska obaveza mi ne dozvoljava da napustim i Bojana, jer mi je prijatelj, i čitav ovaj sistem vrednosti koji baštini Crni ovan“, odlučan je Nenad Lančuški, šanker i konobar „Crnog ovna“.

• Šodroš i gradnja mosta u Novom Sadu: Šta znamo do sada o protestima na spornom gradilištu
• Spomenik nevinim žrtvama u Novom Sadu: „Relativizacija zločina“ ili „civilizacijsko dostignuće”
• Ima li LGBT+ aktivizma van Beograda i koliko

Iz Policijske uprave u Novom Sadu kažu za BBC na srpskom da njihovi službenici, „u okviru patrolne delatnosti, pojačano kontrolišu okruženje lokala“.

Policajci su, dodaju, reagovali po svim prijavama i rasvetlili tri od četiri slučaja prijavljena tokom ove godine.

Aktivistički bar gde se sluša pank i ne puši

„Crni ovan“ je „aktivistički bar“ u kojem je razgovor često važniji od šoljice kafe i krigle piva.

Otvoren je sredinom 2018. kada je njegov prethodnik, klub kulture „Crna ovca“, bivao sve manje aktivan.

„Samo mesto je fizički izdiktiralo kako će koncept izgledati. Da smo našli veći prostor, bilo bi drugačije – nije ga formirala materijalna dobit, već je to bio živ proces“, govori Bojan Šovljanski, vlasnik kafića, za BBC na srpskom.

I po stavkama u karti pića, „Crni ovan“ je drugačiji – u ponudi su i čajevi od sastojaka nabranih na obroncima Fruške gore, zanatska piva proizvedena u Vojvodini i mnogi domaći proizvodi prijatelja kafića.

Koncept uzajamne pomoći važi i za druge predmete koji se prodaju, poput ploča regionalnih pank grupa poslaganih na policama pored šanka, i majica ukrašenih raznim društvenim i političkim motivima.

„Podržavamo supkulturu, nezavisnu umetničku i muzičku scenu, a i pružamo prostor ljudima koji ne mogu da ga imaju u mejnstrimu, koji nisu prepoznati i podržani od institucija u gradu i državi“, objašnjava Šovljanski.

Zato se ovde organizuju tribine, predavanja, promocije, kao i solidarni događaji za druge organizacije čiji su članovi neretko i radnici ovog kafića.

• Slobodan Tišma za BBC: „Ne smemo da postavljamo nikakve granice u umetnosti, ako nešto radimo, onda idemo do daske”
• Igor Todorović Zgro i njegova Engleska – kada ljubav prema fudbalu (i panku) pretočiš u knjigu
• Dimitrije Banjac: Panker u sakou starom koji je postao vlasnik AFK Vimbldona

Na stolovima nema piksli, a pušenje je potpuno zabranjeno, što je još retkost u Srbiji.

„Mislim da je to dosta odgovorno što se tiče drugih ljudi i životinja, ako neko želi da puši može ispred lokala, kao u svakoj evropskoj državi“, dodaje Šovljanski.

Iako je pušač, i Nenad Lančuški kaže da „više prija da radim i boravim u prostoru u kojem nema duvanskog dima“.

‘Svi su dobrodošli, osim onih koji vide problem u različitosti’

Cigaretama nema mesta u „Crnom ovnu“, ali je i više nego otvoren za ljude svih nacionalnosti, rasa, seksualnog i verskog opredeljenja, kaže Lančuški.

Za principe i vrednosti na kojima se temelji postojanje kafea – slobodu, jednakost, zajedništvo i solidarnost – „vredi se boriti, bez obzira kako tmurno danas izgleda situacija u društvu“, kaže Šovljanski.

„Zbog toga postojimo i zato nismo otišli iz ove zemlje, iako smo lako mogli jer imamo dovoljno kontakata da uradimo ono što je većina naših vršnjaka sličnih interesovanja učinilo.

„Ali mi ne želimo, baš iz tih razloga, i dokle god bude ljudi i podrške, mi ćemo ostati i boriti se“, objašnjava.

Lančuški kaže da su „svi dobrodošli, osim onih koji vide problem u različitosti“.

Dobrodošle su i životinje, po čemu je kafić prepoznatljiv.

„Jednako nam je bitna i životinjska i ljudska sloboda, ne isključujemo jednu borbu za oslobođenje od druge, kao i probleme sa ekologijom i zaštitom životne sredine“, dodaje Šovljanski.

Na meti

„Crni ovan“ zastupa nedvosmislen antifašistički stav, što je, smatraju aktivisti, glavni razlog čestih napada na ovaj lokal.

Razbijanje izloga, cepanje reklamnih slika, grebanje logotipa, lepljenje neonacističkih nalepnica, lomnjenje i bacanje inventara, ali i nasrtaji na goste, radnike i vlasnika lokala, samo su neke od metoda kojima su se služili napadači.

Šovljanski kaže da ne zna koji je događaj pokrenuo učestale napade, ali veruje da do njih dolazi usled jačanja ekstremno desničarskih grupa u Novom Sadu i stasavanja novih generacija njihovih pristalica.

Na meti su neretko i simpatizeri, prijatelji i radnici koji nose neko od obeležja „Crnog ovna“.

Tako je nedavno na obeležavanju godišnjice oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu 23. oktobra, grupa maskiranih mlađih ljudi pratila Bojanovog prijatelja sa ženom i detetom zbog majice sa crnim ovnom koju je nosio.

Najozbiljnijem napadu na „Crnog ovna“ 15. januara 2023, prisustvovala je Milena Brkljačić.

Sasvim obično veče prekinula su trojica momaka sa kapuljačama, koje je Šovljanski dočekao na ulazu, pozivajući ih u kafić.

„Kada je to rekao, mislila sam da je sve u redu, međutim, krenuo je haos, izgledalo je užasno“, seća se Brkljačić.

Šovljanski kaže da su napadači imali štanglu, nož, kao i bokser kojim je njegov prijatelj sa kim je branio lokal „iskasapaljen“, dok je on zadobio udarce po rebrima.

„Spasila su nas vrata koja smo držali, nismo ušli u direktan konflikt, zauzeli smo defanzivan stav i zvali policiju“, opisuje on.

Milena je stajala ispred sa drugaricom i kaže da napadačima nije „videla lica sve dok se jedan u odlasku nije okrenuo prema našem prijatelju.“

„Ne mogu da opišem tu mržnju u očima, bukvalno da ti se preseku noge“, govori Brkljačić za BBC na srpskom.

• „Novi Sad na vodi“: Ideja javna, investitor privatan, a čija će biti obala
• Kako izgleda polusatni let voza „Soko“ od Beograda do Novog Sada
• Vodič kroz studentske restorane u Srbiji – sanjaju li studenti veću šniclu u menzi

Za napad su okrivljeni 22-godišnjak i 21-godišnjak kojima je sud u septembru izrekao uslovnu kaznu zatvora od dvanaest meseci.

Po zakonu, to znači da će ići u zatvor ako u naredne tri godine ponove ovo krivično delo.

Zabranjeno im je da prilaze objektu i komuniciraju sa oštećenima tri godine od dana pravnosnažnosti presude, rekli su iz novosadskog Osnovnog javnog tužilaštva za BBC na srpskom.

Tužilaštvo se žalilo na prvostepenu presudu, tražeći da budu oštrije kažnjeni i taj postupak je u toku.

Incident na Dan pobede nad fašizmom 9. maja, kada je više ljudi vandalizovalo bašte kafića i položilo zastavu Vojvodine na oboreni sto je Tužilaštvo, međutim, ocenilo kao prekršaj iz Zakona o javnom redu i miru.

Poslednja dva napada, tvrde aktivisti, samostalno je izveo jedan od članova desničarskih grupa – u junu je, odeven u majicu sa neonacističkim simbolima, gađao goste lokala limenkom, a zatim u oktobru udarao nogama u vrata i pokušao da poruši inventar.

„To su mali ljudi koji su zatvorenog uma i ne mogu da pređu u 21. vek sa ostalima, tako ja na to gledam“, smatra Pavel Rogala, 34-godišnji Poljak koji već 14 godina živi u Novom Sadu.

Ovaj softverski arhitekta, rođen u poljskoj prestonici Varšavi, kaže da nije politički orijentisan, ali da su mu izuzetno važne vrednosti koje neguje kafić, budući da su mu i roditelji humanitarni radnici.

Novi Sad je 2022. bio Evropska prestonica kulture i mnogi ga upravo tako doživljavaju – kao mirnu, otvorenu sredinu, gde komšije različitih nacionalnosti žive u slozi.

„Mislim da je to godinama unazad samo jedna fasada iza koje se krije nešto sasvim drugačije“, kaže Ana Pajvančić Cizelj, sociološkinja i profesorka sa novosadskog Filozofskog fakulteta, za BBC na srpskom.

Takve „kulture i multikulturalnosti“ u Novom Sadu je sve manje, smatra ona, što se vidi i na napadima na prostor okupljanja mladih ljudi „angažovanih u lokalnoj zajednici, koji se bave različitim vrstama volonterskog rada“.

„Najneposredniji motiv“ za napade je činjenica da se u „Crnom ovnu“ okupljaju ljudi koji gaje „antifašističke vrednosti i javno ih ispoljavaju“, kaže Pajvančić Cizelj.

Razloge, međutim, „u širem smislu“ treba tražiti u „generalnoj atmosferi netrpeljivosti koja postoji u našem društvu za bilo šta što je drugačije i gaji se godinama“.

„Ako pogledamo političku situaciju na nacionalnom nivou, gde nemamo dijalog, a vređanje i omalovažavanje neistomišljenika je zauzelo čitav javni prostor, onda se to preliva i reflektuje u ovakvim situacijama na mikronivou“,objašnjava ona.

Kao jedno od mogućih rešenja, Pajvančić Cizelj predlaže da „mi kao društvo iskažemo veću solidarnost sa napadnutim mladim ljudima“, kao i miran građanski protest u znak podrške.

Muzika, posebno pank i srodni pravci, jedno je od obeležja ovog kafića.

„Darkvejv je moj izbor kad je oblačno vreme, ali nekad on zavisi i od toga ko je u lokalu.

„Ako vidim da su seli neki klinci koji slušaju metal, pustim im to, ili ako sednu strejteri ide Gorilla Biscuits„, ističe Lančuški.

Strejterima se kolokvijalno nazivaju pristalice strejt-edž supkulture nastale unutar hardkor pank scene u Americi pre više od četiri decenije, čija je glavna odlika apstinencija od poroka – droge, duvana i alkohola.

Ikonografija ovog pokreta je vidljiva i na enterijeru kafića, a neki od članova kolektiva su i sami njegovi pripadnici.

Za Milenu Brkljačić, „Crni ovan“ predstavlja „ostrvo slobode gde može da obuče majicu koju želi i stavi kapu, kačket ili bedž“.

„Ovo je prostor koji potpuno odgovara mom senzibilitetu i ovde se osećam sigurno, što nije slučaj uvek i na svakom mestu“, dodaje Novosađanka.

Tu je i „literatura za čitanje, magazin Pas, aktivistički strip, feminističke knjige, veganske kuvarice“.

Kao volonterki lokalnog udruženja za zaštitu životinja SPANS, koje je nedavno ovde proslavilo 13. rođendan, izuzetno joj je važno što je prostor otvoren za kućne ljubimce.

„Ekipa i atmosfera su super, kao i muzika, a mnogo volim i pse, pa dođem da blejim i sa mojima koje sam udomio iz azila“, kaže Rogala.

Gosti su otvoreniji ljudi sa kojima „može da ima zanimljive razgovore“ o različitim društvenim temama i zato su mu napadi na ovaj lokal nedopustivi, dodaje.

Posledice i podrška

Mnogi redovni gosti „Crnog ovna“ su posle incidenta u januaru prestali da dolaze, strahujući za sopstvenu sigurnost.

„U redu je da se ljudi boje, nisu oni krivi, već sistem i država jer se ne osećamo sigurno u svom gradu i zemlji“, ističe Šovljanski.

Kaže da je „navikao na stanje straha u životu“ i „normalizovao ga da bi mogao da funkcioniše“.

„U januaru i februaru sam na dnevnom nivou dobijao pretnje smrću putem poruka na društvenim mrežama i telefonu, da ću biti bačen u Tisu, da će mi delovi tela biti okačeni po banderama u Novom Sadu…

„I sada kada hodam ulicom dobacuju mi da će me ubiti, zgaziti, čak i u Beogradu“, govori smireno Šovljanski.

Milena Brkljačić kaže da je posle januarskog napada isprva bilo „zategnuto“, ali da je nije pokolebalo da i dalje dolazi u kafić.

„Znam za ljude koji ne dolaze jer se plaše i razumem ih, ali nisam ni u jednom trenutku pomišljala na to jer oni (napadači) to žele“, dodaje.

Solidarnost i podrška mnogih pojedinaca i organizacija iz Novog Sada i drugih gradova Srbije nije izostala.

U kafić su počeli da dolaze i oni koji do tada nisu znali da postoji, a osnovan je i takozvani „crni sindikat“, grupa od dvadesetak prijatelja koji su pritekli u pomoć „Crnom ovnu“.

Posetile su ga i pojedine inostrane diplomate, ali ne i gradski, pokrajinski i republički čelnici, iako su neki od njih, poput novosadskog gradonačelnika Milana Đurića i Brankice Janković, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, osudili napad.

Šovljanski smatra da „nema odlučnog stava države da se uhvati u koštac sa problemom desnog ekstremizma“ i eventualno zabrani takve grupe.

„Šta čekamo, šta je rešenje? Da li treba neko od naših omladinaca ili nas da strada ili umre i onda da reaguje država?“, pita se vlasnik „Crnog ovna“.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]