Slovenački diplomata Anžej Frangeš naredne godine obeležiće punoletstvo bavljenja komplikovanim odnosima na Balkanu.

Slovenački specijalni izaslanik za Zapadni Balkan postao je u avgustu 2022, u vremenu kada odnose Srbije i Kosova s jedne strane karakteriše visoka tenzija zbog registarskih tablica, ali s druge strane i intenzivna debata o mogućem istorijskom sporazumu o međusobnim odnosima.

„Kad se nešto pokaže da je moguće, tada se povećaju i napetosti.

„Nadam se da je uzrok nervoze oko Kosova blizina mogućnosti da bude pomaka u dijalogu, a ne da se nešto zaista dešava sa tablicama ili slično“, kaže Frangeš u razgovoru za BBC na srpskom.

Javnosti nepoznati francusko-nemački predlog za rešavanje odnosa Srbije i Kosova, iza koga je stala Evropska unija (EU), za Frangeša dolazi u trenutku dobro sklopljenih okolnosti.

„Mi smo u situaciji u kojoj, možda prvi put otkad je počeo dijalog, sa jedne i sa druge strane imamo lidere koji su dovoljno jaki u njihovim okruženjima i među biračima da mogu da donesu i primene teške odluke.

„Takođe, u narednih godinu i po ili dve nije neophodno da bude izbora, a i veće evropske i zapadne zemlje imaju stabilne vlade.“

• Nova slovenačka predsednica Pirc Musar za BBC: „Slovenija može da bude posrednik u sukobima na Balkanu“
• Manuel Zaracin: „Pitanje je za Srbiju šta će biti sa njom ako ostane na pogrešnoj strani“ oko uvođenja sankcija Rusiji
• Izaslanik britanskog premijera za Zapadni Balkan ser Stjuart Pič: „Moja uloga je da podržavam dijalog Srbije i Kosova“

Anžej Frangeš je dugogodišnji slovenački diplomata koji se sa različitih funkcija bavio balkanskim odnosima, ponajviše onima na relaciji Beograd-Priština.

Danas je jedan od specijalnih predstavnika za Zapadni Balkan, pored Miroslava Lajčaka (EU), Gabrijela Eskobara (Sjedinjene Države), Manuela Zaracina (Nemačka), nemačko-francuskog dvojca Jens Pletner – Emanuel Bone i Stjuarta Piča (Velika Britanija).

Kosovo: Od ‘zone sumraka’ do prilike za dogovor

Još početkom 2004. godine, Anžej Frangeš je u autorskom tekstu za slovenački list Finance pisao o Kosovu kao ‘zoni sumraka’, nabrajajući pre svega ekonomske neuspehe i teškoće u prvim godinama posle uspostavljanja međunarodnog upravljanja Kosovom.

Nepune dve decenije kasnije, a gotovo 15 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, stvari vidi nešto drugačijim.

„Ne mislim da je to zona sumraka, svakako vidim svetlo i to svetlo treba da bude evropska perspektiva, ali mi iz Evrope moramo da pružimo to svetlo.

„Da je sve rešeno, to niko ne može da tvrdi – ostalo je mnogo toga da se uradi.“

Prethodne godine obeležavali su i brojni pregovori, pre svega oni briselski, koji su rezultirali uglavnom malim pomacima u odnosima Beograda i Prištine.

I sam Frangeš bio je učesnik nekih od razgovora, poput rešenja pitanja telekomunikacija, pozivnog broja za Kosovo, iz 2015. godine – jednog od onih koji u praksi najbolje funkcionišu.

„Ja sam tada mislio da će se do ovog vremena sve završiti i, možda sam bio naivan, da ćemo sa Srbijom doći u završnu fazu pregovora o članstvu u EU.

„Gde se izgubila magija – ne znam, ali svakako mislim da je mnogo više reč o političkoj volji.“

Najviši pregovarači sada se javno muče oko pitanja registarskih tablica, dok daleko od očiju javnosti pregovaraju o mnogo ambicioznijim temama.

O nemačko-francuskom predlogu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova govori se već nekoliko meseci, ali osim zvanične potvrde da predlog postoji, detalji u javnosti nisu poznati.

Predlog je u međuvremenu postao evropski, ali zvaničnik jedne od članica EU ostaje veran tajnoj diplomatiji koja za sada obeležava ovaj proces pa kaže da neće da odgovori ni na pitanje kada je, kao ni da li je uopšte video nemačko-francuski predlog.

BBC: „Kad ste videli nemačko-francuski, odnosno evropski predlog za rešenje odnosa Srbije i Kosova?“.

Frangeš: „Mislim da su to neke stvari koje za sada treba da ostanu u domenu tihe diplomatije.“

BBC: „Je li to nemačko-francuska inicijativa ili inicijativa EU?“.

Frangeš: „Poruka koju svima dajemo je da je to proces koji vodi EU i za to ima pregovarača, a mi radimo štagod možemo da imamo koordinisane stavove i pomognemo Miroslavu Lajčaku.“

Koliko Beograd i Priština imaju vremena da približe stavove, za Anžeja Frangeša nije pitanje jasnih rokova.

„Ne mora se nešto uraditi sutra ili prekosutra, ali jasno je da vreme nije neograničeno.

„Ne znam da postoji direktan pritisak vremena, ali postoji neki vremenski prostor koji nije večit – mada nisam siguran da stvari mogu da budu gotove za nekoliko meseci.“

Dok čekaju da otkriju o čemu Beograd i Priština zapravo razgovaraju, građani Kosova ostaju jedini na Zapadnom Balkanu koji u zemlje Šengenske zone ne mogu putovati bez viza.

Anžej Frangeš smatra da je važno da bude doneta politička odluka da će bezvizni režim biti omogućen, a da je onda tehničko pitanje kada će biti primenjena.

Na pitanje da li se i ovo pitanje koristi u pregovorima Srbije i Kosova kao vid pritiska na Prištinu, Frangeš odgovara:

„Ne mislim da postoji direktna veza, ali postoji atmosfera u kojoj se vidi da li je neko kooperativan, pa države koje odlučuju mogu lakše da donesu odluku.

„Nisam bio prisutan u razgovorima gde neko kaže ako uradiš jedno, dobićeš nešto, ali jasno je da je nekome lakše da učini pozitivan gest kada takvi gestovi dolaze i sa druge strane.“

Srbija i sankcije Rusiji

Agresija Rusije na Ukrajinu, od čijeg početka je proteklo devet meseci, unela je novo pitanje u diplomatske odnose na Balkanu.

Prilagođavanje spoljnoj politici Evropske unije, što je obaveza zemalja koje žele u EU, dobilo je nove obrise: uvođenje sankcija Rusiji postao je novi kriterijum po kome se ocenjuje bliskost sa Evropom.

Srbija odbija da uvede sankcije objašnjavajući odluku odbranom principa međunarodnog prava, sopstvenog lošeg iskustva sa sankcijama, ali i energetskom povezanošću sa Rusijom.

„Svi mi želimo da taj rat prestane što pre, a jedan od načina za to su i sankcije.

„Nije sve samo u tome šta su naši interesi, uvek moramo da imamo pred očima i naše vrednosti.“

Ipak, kada srpski šef diplomatije Ivica Dačić kaže da bi Srbija uvođenjem sankcija Rusiji izgubila podršku Moskve po pitanju Kosova u međunarodnim forumima, a da Zapad ne nudi alternativu, Frangeš kaže:

„To jeste jedan od mogućih pogleda na to pitanje, ali ne mogu sasvim da se saglasim, ne mora sve da bude nešto za nešto.

„Ponekad moraš u životu nešto da uradiš, pa da vidiš šta će iz toga da bude, a ono u šta sam duboko uveren je da je mesto Srbije u Evropskoj uniji.“

BiH: ‘Direktno uslovljavanje – relativno neuspešno’

Zvanična Ljubljana jedna je od najglasnijih zagovornica hitnog davanja statusa kandidata za članstvo u EU Bosni i Hercegovini (BiH).

„Bilo bi nefer reći da u Bosni i Hercegovini nije napravljeno ništa u pogledu reformi, ali svakako ima još mnogo posla. Mi se u svakom slučaju zalažemo da EU donese geostratešku odluku koja bi promenila narativ u toj zemlji.

„Direktno uslovljavanje, koje smo do sad koristili kao EU, pokazalo se kao relativno neuspešno“, smatra Frangeš.

Svestan je slovenački diplomata da se time u proces proširenja Unije jasno uvode politički kriterijumi, ali da oni neće postati jedini.

„Mislimo da u procesu proširenja određene odluke treba da budu političke, ali je jasno i da su svi ostali uslovi tu, neće nigde otići.

„U suprotnom, imali bismo zemlje koje treba da uđu u članstvo nespremne, a to bi bilo loše za samu EU.“

Šta je Slovenija Balkanu

Kada Anžej Frangeš opisuje situaciju na Zapadnom Balkanu, opisaće je kao nimalo jednostavnu niti laku, uz dodatak da se mnogo toga promenilo od početka ruske agresije na Ukrajinu.

„Ranijih godina, popustilo je interesovanje javnosti i političara na Zapadu za Balkan jer nije bilo ni velikog napretka u reformama, ali ni problema.

„Nove okolnosti jesu i prilika, pa su prijatelji Balkana rekli da, ako mogu Ukrajina i Moldavija, zašto recimo i Bosna i Hercegovina ne bi mogla da dobije status kandidata za članstvo u EU.“

U junu 2022, četiri meseca posle početka ruske agresije, Evropska unija dodelila je status kandidata za članstvo Ukrajini i Moldaviji.

Kada je Frangeš u avgustu postavljen za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan iz Slovenije, postao je prvi takav predstavnik iz jedne zemlje koja nije deo „kvinte“ (neformalne organizacije pet vodećih zemalja Zapada: SAD, Velika Britanija, Italija, Nemačka i Francuska).

„Mi imamo istorijsko iskustvo, geografski smo blizu i sve što se dešava ovde, utiče na nas, povezani smo privredom i kulturom.

„Imamo konkretne interese, a i ljudi pojedinačno imaju interese: najviše putuju na Balkanu, tu se osećaju kao kod kuće.“

Frangeš nema strah da bi jugoslovensko nasleđe opteretilo slovenačku ulogu, već nasuprot tome navodi doprinose Ljubljane na evropskom putu zemalja Zapadnog Balkana.

„Kada smo prvi put predsedavali EU, sklopili smo sa svima koji do tada nisu imali sporazume o stabilizaciji i pridruživanju, aktivno je rađeno na viznoj liberalizaciji, uložili smo mnogo vremena da bi Srbija nedavno otvorila jedan klaster u pregovorima o članstvu.

„Mislim da Slovenija na Balkanu ima reputaciju iskrenog partnera“, zaključuje Frangeš.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]