Libertarijanski autsajder Havijer Milei (53) ubedljivo je pobedio u drugom krugu argentinskih predsedničkih izbora, pošto je porazio ministra ekonomije Serhija Masu (51).

Donedavno relativno nepoznat, Milei je obećao radikalni pristup vođenju zemlje.

On je naveo da želi da „digne u vazduh“ centralnu banku i uvede američki dolar kao zvaničnu valutu zemlje da bi okončao podivljalu inflaciju, kao i da ukine pojedina ministarstva u vladi kao što je ministarstvo prosvete.

Ova vrsta retorike dovela je do poređenja sa dvojicom drugih poznatih političkih bukača sa kojima, kako je rekao u intervjuu iz 2021. godine, ima „skoro prirodnu srodnost“: bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom i bivšim brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom.

I Bolsonaro i Tramp su čestitali Mileiju na pobedi.

Ko je, dakle, Havijer Milei i koliko je sličan političkim prethodnicima iz Brazila i Amerike?

Ko je Havijer Milei?

Havijer Milei za govornicom — Milei je postao poznat javnosti kao ekonomski komentator u televizijskim i radio emisijama

Havijer Milei je rođen 22. oktobra 1970. godine u srednjeklasnoj porodici u naselju Vila Devoto u Buenos Ajresu.

Žalio se da ga je otac, dok je bio dete, fizički i psihički maltretirao, ali kaže da ga je to očvrsnulo i da se sada „ničega ne boji“.

Milei je bio strastveni fudbaler i muzičar, nastupajući kao golman za Čakarira juniors i pevajući u bendu koji je radio obrade Rolingstounsa Everest.

Studirao je ekonomiju na privatnom univerzitetu i radio nekoliko godina u Korporasion Amerika (u vlasništvu jednog od najbogatijih ljudi u Argentini Eduarda Eurnekijana).

Ali Milei je postao poznat javnosti pre svega zahvaljujući brojnim pojavljivanjima kao ekonomski komentator u televizijskim i radio emisijama.

Sebe opisuje kao anarho-kapitalistu koji želi da smanji veličinu državnog aparata i čak ukine čitava ministarstva.

Poznat po ekscentričnoj javnoj ličnosti, Milei ima mnogo nadimaka, među kojima su „Kralj“, „Lav“ i „Ludak“.

Autsajderi protiv „establišmenta“

Havijer Milei na novčanici dolara — Havijer Milei se predstavlja kao neko ko nije deo političkog establišmenta

Milei, Bolsonaro i Tramp su često opisivani kao populistički lideri iz globalnog pokreta „antipolitike“, izraza koji se koristi da opiše one koji se protive ili ne veruju tradicionalnoj politici.

Slogan Mileijeve izborne kampanje, na primer, glasio je: „Oni se plaše; kasta se plaši“, što je aluzija, prema njegovim rečima, na tradicionalne političare.

Argentinac se često služio još jednim izrazom u govorima: „Ponovo ćemo izgraditi Argentinu“, što podseća na Trampovu „Učinićemo Ameriku ponovo velikom“ ili Bolsonarovo „Brazil iznad svega, Bog iznad svakoga“.

„Njih trojica su slični po tome što su protiv sistema, ali svi oni vrlo dobro poznaju sistem.

„I koriste to znanje da kažu: ‘Poznajem sistem, korumpiran je i diskriminiše vas, čiste i iskrene ljude“, kaže Patrisio Navija, profesor liberalnih studija na Njujorškom univerzitetu.

Navija kaže da se ovaj narativ uklapa u način na koji su sva trojica predstavili sebe kao „spasitelje poslate sa neba“ da reše sve probleme u njihovim zemljama.

Ipak, Tramp, Bolsonaro i Milei su išli različitim stopama pre nego što su izabrani.

Milei, koji je bio ekonomista u jednoj od najvećih poslovnih grupa u Argentini, postao je slavan po eksplozivnim nastupima u TV emisijama.

U politici se prvi put pojavio tek 2021. godine, kad je osvojio mesto u argentinskom Kongresu.

Ni Tramp, koji je imao karijeru u porodičnom biznisu i na televiziji, nije imao prethodno iskustvo u politici kad je postao američki predsednik 2016. godine.

„Tramp je predstavio sebe kao autsajdera, govorio je glasačima da nije iz Vašingtona, da ide u Vašington da ga prodrma i promeni stvari“, kaže Tod Belt, profesor sa Univerziteta Džordž Vašington.

Bolsonaro je, međutim, bio član brazilskog parlamenta tri decenije pre nego što je položio zakletvu kao predsednik zemlje.

Društvene mreže i dezinformacije o izbornoj krađi

Drugi stvar koju njih trojica dele je upotreba društvenih medija.

Nikoga od njih isprva njihovi protivnici ili tradicionalni mediji nisu shvatali ozbiljno.

Oni su se na kraju okrenuli društvenim mrežama da bi se povezali sa biračima i njihove oštre, populističke opaske postajale su viralne, stekavši milione pregleda.

To je, opet, navelo tradicionalne medije da im posvećuju sve više i više prostora.

Belt, sa Univerziteta Džordž Vašington, veruje da je Trampova uspešna kampanja iz 2016. godine „poslužila kao model“ za druge lidere širom sveta.

„Niko nije uspeo da upotrebi društvene mreže da bi pojačao izveštavanje tradicionalnih medija kao Tramp“, kaže on.

Na sličan način, Milei, koji ima više od 1,5 miliona pratilaca na TikToku, uspeo je da stekne podršku mladih, iskoristivši njihovo nezadovoljstvo tradicionalnim političarima posle više decenija finansijskih nedaća.

Mileijev šef za društvene mreže Fernando Kerimedo bio je deo i Bolsonarovog pobedničkog tima iz 2018. godine.

Njih trojica su takođe koristila društvene mreže da istaknu neosnovane tvrdnje o izbornoj krađi.

I u SAD i u Brazilu, ove tvrdnje su Tramp i Bolsonaro upotrebili da izazovu nasilne napade na institucije vlade.

Šestog januara 2021. godine, masa Trampovih pristalica upala je u zgradu Kapitola u Vašingtonu, posle njegovog poraza na predsedničkim izborima 2020. godine.

Dve godine kasnije, 8. januara 2023. godine, Bolsonarove pristalice su na sličan način napale zgrade brazilske vlade.

Posle argentinskih izbora u prvom krugu, Milei je takođe tvrdio da je žrtva izborne krađe.

Međutim, nijedan od njih nije izneo dokaze koji bi potkrepili njihove tvrdnje.

„Iznevereni“ birači

Milei na političkom skupu — Milei je stekao podršku mladih, iskoristivši njihovo nezadovoljstvo tradicionalnim političarima

Trojica lidera su se povezala sa glasačima koji se osećaju „iznevereno“, kažu stručnjaci.

„Ovi glasači veruju da nema mesta za njih u politici, oni se osećaju kao da ih političari ne slušaju“, kaže Karlos Gustavo Pođo, profesor međunarodnih odnosa na američkom koledžu Berea.

Među onima koji su smatrali da nemaju vlastiti glas su konzervativni, religiozni glasači.

Da bi pridobili ovu grupu, sva trojica su počela javno da raspravljaju o određenim ključnim temama, na primer, abortusu.

Oni se protive abortusu, a Milei, uprkos tome što sebe naziva „libertarijancem“, obećao je da će organizovati referendum o zakonu iz 2021. godine koji omogućuje dobrovoljni prekid trudnoće u Argentini.

Međutim, Belt, sa Univerziteta Džordž Vašington, ističe da Trampov stav o abortusu nije bio njegovo „lično uverenje“ – bivši američki predsednik počeo je da kritikuje ovu praksu tek kad je shvatio da može da ima „političke koristi od toga“, kaže on.

„Tramp nikada nije bio protiv abortusa sve dok nije postao kandidat“, kaže.

Protiv Kine i protiv komunizma

Sva trojica lidera su javno osudila Kinu i komunizam, svako na sebi svojstven način.

Argentinac je, na primer, rekao da neće gajiti političke veze sa Kinom, niti jednom drugom komunističkom zemljom, prepustivši te odnose privatnom sektoru.

Međutim, iako Milei i Bolsonaro obično stavljaju Kinu i komunizam „u isti koš“, Trampovi napadi na Kinu nisu zbog „njene komunističke vladavine“, ističe Navija sa Njujorškog univerziteta.

„U Trampovom slučaju, to je više povezano sa činjenicom da mnoge njegove pristalice, koje su izgubile poslove u fabrikama, za to krive Kinu, a kandidat je video priliku podstakne nezadovoljne glasače.“

„Prva stvar koju je Tramp uradio kad je postao predsednik bilo je da uvede veće takse na uvoz određenih artikala iz Kine“, dodaje on.

I dok je novoizabrani argentinski predsednik uradio mnoge stvari da bi se istakao tokom predizborne kampanje – vitlao motornom testerom na mitingu, obukao se kao rok zvezda u kožnoj jakni i opisao papu kao „izaslanika zla na Zemlji“ – čini se da je preuzeo i neke istaknute primere iz scenarija populističkih političara koji su mu prethodili.

Pogledajte i ovaj video: