Arheologija i Egipat: Tutankamonova grobnica – misterija koja traje

Otkriće Tutankamonove grobnice u egipatskoj Dolini kraljeva 4. novembra 1922. godine jedno je od najspektakularnijih u istoriji arheologije.

„Oko 10 sati ujutro, ispod prve kućice [za egipatske graditelje, otkrivene ranije] oko koje smo iskopavali, otkrio sam prve tragove ulaza u grobnicu (Tut-ank-Amon)“, zapisao je u 4. novembra u svom dnevniku britanski arheolog Hauard Karter, koji je pronašao grobnicu.

„Nismo morali mnogo da kopamo da bi smo pronašli početak stepeništa usečenog u kamen, na oko četiri metra ispod ulaza u grobnicu Ramzesa VI […], dalje ne možemo ništa dok se ne raščisti“.

• Tajne drevnog Egipta: Otkriveni sarkofazi stari 2.500 godina
• Ko je bio Hajle Selasije – „crni Mesija“, Titov saigrač i prvi rastafarijanac
• Kad se digla kuka i motika: Timočka buna protiv vlasti Milana Obrenovića

Misterija Tutankamonove smrti već dugo muči naučnike, koji nisu saglasni oko uzroka.

Otkriće je postalo svetska senzacija – u Egipat su nagrnuli turisti, mumije su ušle u knjige i filmove – a lažne vesti o smrti članova ekspedicije obavile su Tutankamona novim velom misterije i učinili ga još popularnijim.

Zašto je otkriće Tutankamonove grobnice tako važno?

Tutankamonova grobnica je prva u istoriji moderne arheologije koja je pronađena zapečaćena.

Procenjeno je da stara oko 3.000 godina.

Bio je to prvi put da su arheolozi imali priliku da vide jednu staroegipatsku grobnicu u originalnom stanju, sa svim blagom kojim su drevni Egipćani ispraćali vladare.

Mnoge grobnice vladara u Dolini kraljeva, nekropoli zahvaljujući kojoj arheolozi imaju današnjih većinu saznanja o plemstvu Starog Egipta, opljačkane su pre nego što su savremeni arheolozi uopšte uspeli da ih pronađu.

Pronalazak Tutankamona bio je jedna od retkih dobrih vesti u tadašnjem svetu, koji se tek oporavljao od Prvog svetskog rata i pogibije oko četrdeset miliona ljudi i epidemije španskog gripa, tokom koje se razbolela trećina ukupne populacije.

Karterovo otkriće je snažno odjeknulo, a Tutankamon je u decenijama koje su usledile ostavio dubok trag u globalnoj pop kulturi.

Šta znamo o Tutankamonu?

• Vladao je Egiptom od oko 1.336 do 1.327 godine pre nove ere;
• Postao je faraon kada je imao između osam i 10 godina;
• Smatra se da je bio sin Ehnatona, koji je bio poznat i kao „kralj jeretik“ jer je ukinuo mnogoboštvo i uveo kult jednog boga, Atona i obožavanje Sunčevog kruga;
• Tutankamon je važan zato što je preokrenuo mnoge očeve odluke – ponovo je dozvolio Egipćanima da obožavaju stare bogove i obnovio oštećene hramove;
• Bio je oženjen polusestrom Anksenamon;
• Pretpostavlja se da je imao 17 ili 18 godina kada je umro;
• Naučnici i dalje ne mogu da se usaglase oko uzroka Tutankamonove smrti – jedni misle da je ubijen, drugi da je podlegao povredi noge koju je zadobio kada je u lovu pao sa dvokolice.
• Prema jednoj od teorija moguće je da je umro od malarije.

Izvor: BBC History & National Geographic

Kako je grobnica otkrivena?

Britanski arheolog Hauard Karter, piše u dnevniku, zaputio se krajem oktobra 1922. za Luksor, u Dolinu kraljeva, u potrazi za grobom kralja Tutankamona, za kojeg se znalo iz prethodno pronađenih hijeroglifskih zapisa.

Jašući na magaretu, Karter je stigao na mesto gde je sumnjao da se nalazi grobnica, ali nije ni slutio da će je pronaći u originalnom stanju.

Na nalazištu su radile stotine lokalnih meštana – muškaraca, dečaka i devojčica.

Iskopavanja su počela 1. novembra, a za samo tri dana, Karter je uspeo da pronađe grobnicu.

Do prostorije sa sarkofagom stigli su tek 27. novembra, nakon skoro mesec dana.

„Prizor koji nas je dočekao nismo mogli da vidimo ni da zamislimo“, zapisao je Karter.

„To nije bilo nalik bilo čemu što smo je iko od nas do tada video, o tome nismo mogli ni da sanjamo. Zapanjila nas je lepota predmeta, koja je prevazišla sve što smo mogli da zamislimo – bili smo preplavljeni utiskom“.

Među 5.000 pronađenih predmeta bile su vladareva zlatna maska, kočije, krevet, nakit, društvene igre, ostaci hrane i brojne figurice.

Neke od tih predmeta možete da vidite u ovoj BBC galeriji.

„Tutankamonova kletva“- istina ili mit

Međutim, sjajno raspoloženje zbog ovakvog otkrića uskoro se pokvarilo – preminuo je britanski lord Džordž Herbert od Karnarvona, koji je finansirao ekspediciju.

Priča je pumpana kroz novinske naslove, a podatak, iako netačan, da su preminula 22 člana ekspedicije, pokrenuo je teoriju da je Tutankamonova kletva sustiže one koji su narušili spokoj faraona.

Istina je, piše National Geographic, da je lord Karnarvon umro od sepse, a samo šest od 26 prisutnih prilikom otvaranja grobnice je umrlo u sledećih deset godina.

Kako su naučnici kasnije utvrdili, prilikom otvaranja su mogle da se oslobode bakterije i toksini, ali ne u smrtonosnim količinama.

Karter je preminuo je 1939. godine. Imao je 64 godine.

Kako je groznica Tutankamona potresla svet

Ubrzo posle otkrića, Tutankamon je postao svetska senzacija, koja je promenila turizam, modu, film i muziku.

Razlog možda leži u tome da se pojavilo u pravom trenutku – pronalazak tela jednog staroegipatskog vladara-dečaka, u trenutku kada mnogi još nisu imali nikakve vesti o voljenima koji su nestali tokom Prvog svetskog rata, dala je ljudima nadu, razmišlja Patriša Klevin u tekstu za BBC.

Ubrzo su u Dolinu Kraljeva počele da pristižu hiljade turista.

Umetnost i korona virus: Traži se maska više sa motivima Narodnog muzeja

Turističke agencije počele su da prodaju aranžmane za Egipat, a u ponudi su se našli i „plesovi sa Tutankamonovog dvora“, a potom su da se izdavale i ploče sa egipatskom muzikom.

U modu je ušla odeća sa staroegipatskim motivima. Tu modu ponela je i čuvena pevačica i plesačica Džozefina Bejker, koja je dobila nadimak Džez Kleopatra.

Već 1932. izašla je prva verzija filma „Mumija“.

Posle smrti lorda od Karnarvona, za priču se zainteresovao i autor serijala o Šerloku Holmsu, ser Artur Konan Dojl, koji je napisao tekst o mogućim uzrocima.

Kolika je to bila senzacija govori i podatak da je američki predsednik Herbert Huver psu dao ime Kralj Tut.

Egipatska Dolina kraljeva i danas je popularna turistička destinacija, iako većina grobnica nije otvorena za posetioce, jer iskopavanja na ovom lokalitetu i dalje traju.

Iako je pandemija korona virusa tokom prehodnih meseci zatvorila brojne lokalitete, oni su u septembru ponovo otvoreni uz ograničenje broja posetilaca i druge mere zaštite.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]