Zapanjujuća umetnička dela otkrivena su tokom najnovijih iskopavanja u Pompeji, drevnom rimskom gradu koji je zakopan u erupciji vulkana na planini Vezuvu 79. godine nove ere.
Arheolozi kažu da ove freske spadaju među najlepše koje su pronađene u ruševinama drevnog grada.
Likovi iz grčke mitologije, poput lepe Jelene Trojanske, prikazani su na visokim crnim zidovima velike banket sale.
Pod prostorije prekriven je velikim mozaikom koji je izrađen od više od milion belih pločica.
- Pet stvari koje treba da znate o Lepenskom Viru: Od podnog grejanja i ribolikih skulptura, do sahranjivanja u kući
- Misterije Vinčanske kulture – šta sve muči naučnike
- Šta su arheolozi našli u Srbiji u 2023: Rimski vodovod, slavoluk i magični tintinabulum
- Julijin svet – kako su žene sa Balkana živele u antičko doba
Trećina izgubljenog grada tek treba da bude očišćena.
Cilj trenutnih obimnih iskopavanja je da naglase položaj Pompeje kao najvećeg svetskog prozora u život ljudi i kulturu Rimskog carstva.
Direktor arehološkog parka dr Gabrijel Cuhtrigel je 11. aprila „crnu sobu“ predstavio ekskluzivno BBC-ju.
Tamna boja zidova verovatno je izabrana da se sakriju naslage dima koje su nastajale od lampi koje su se koristile tokom zabava nakon zalaska sunca.
„Pod svetlucavom svetlošću, slike bi skoro oživele“, kaže on.
Dominiraju dve freske.
Na jednoj, bog Apolon pokušava da zavede proročicu Kasandru, koja ga je po predanju odbila, zbog čega su zanemarena njena kasnija proročanstava.
Tragična posledica je ispričana na drugoj slici, na kojoj princ Paris upoznaje prelepu Jelenu, a Kasandra zna da će ih ta ljubav sve osuditi na propast u Trojanskom ratu koji je potom i izbio.
Veliki stambeno-poslovni blok, poznat kao „Oblast 9″, čisti se od nekoliko metara debelog sloja plovućca i pepela koje je izbacio Vezuv pre skoro 2.000 godina.
Tim koji radi na iskopavanju mora brzo da obavlja sve poslove radi zaštite mogućih novih otkrića, i sve što pronađu prebacuju u skladište.
Freske, koje ne smeju da se pomeraju, pričvršćuju se za zid lepkom za gips.
Za obavljanje potrebnih radova postavljene su skele, a podignut je i privremeni krov.
Glavna restauratorkinja dr Roberta Prisko provela je čitav dan pokušavajući da spreči urušavanje luka.
„Odgovornost je ogromna; pogledajte me“, kaže ona, naglašavajući time da je pod velikim stresom.
„Imamo strast i veliku ljubav prema onome što radimo, jer ono što otkrivamo i štitimo je za radost i budućih generacija“.
Oblast 9 je detektivska priča koju arheolozi treba da reše.
Tokom iskopavanja krajem 19. veka, otkrivena je perionicu veša.
Najnovija iskopavanja otkrila su pekaru odmah do perionice, kao i veliki stambeni objekat sa crnom sobom.
Tim arheologa je uveren da su tri oblasti fizički povezane vodovodom i određenim prolazima, ali i da su imale istog vlasnika.
Identitet te osobe je na brojni natpisima nagovešten inicijalima „ARV“.
Slova su pronađena na zidovima, pa čak i na mlinskom kamenu u pekari.
„Znamo ko je ARV: on je Aulus Rustius Verus“, objašnjava arheološkinja Sofi Hej.
„Za njega znamo iz drugih materijala vezanih za politički život u Pompeji.
„On je političar i izuzetno je bogat.
„Mislimo da je on bio vlasnik otmene kuće iza pekare i vešeraja“.
- Pronađena tela bogataša i roba stradalih u drevnoj Pompeji
- Arheolozi otkrili fresku Narcisa u Pompeji
- Drevni kiosk „brze hrane“ iz Pompeje biće otvoren za posetioce
Ono što je očigledno je da su se u vreme erupcije vulkana izvodili radovi na obnovi svih zdanja.
Radnici koji su pobegli iz grada ostavili su uredno složene crepove, kante pune maltera, kao i mistrije i krampove, mada su drvene drške odavno istrulile.
Dr Lia Trapani beleži sve podatke iskopavanja.
Iz jedne od hiljadu ili više kutija artefakata u njenoj ostavi vadi tirkizni predmet u obliku kupe.
„To je olovni teg viska“.
Kao i danas, graditelji su ga u Rimskom carstvu koristili za ravnanje vertikalnih površina.
Držeći teg u rukama kaže: „Ako dobro pogledate, možete videti komadić kanapa“.
Dr Alesandro Ruso je drugi glavni arheolog na iskopavanju.
Želi da nam pokaže fresku na tavanici jedne prostorije.
Otkriveni delovi freske koja je razbijena tokom erupcije poređani su na velikom stolu kao slagalica.
Pošto je komadiće gipsa malo poprskao vodom, živnuli su detalji i boje.
Vide se prizori sa egipatskim likovima, hrana i cveće, i neke upečatljive pozorišne maske.
„Ovo je moje omiljeno otkriće tokom ovog iskopavanja, jer je složeno i retko.
„To je visokokvalitetno delo urađeno za čoveka visokog statusa“, objašnjava on.
Ali ako se freska na plafonu velikog zdanja može opisati kao izuzetna, dosadašnja saznanja o pekari govore o brutalnosti života u Pompeji – ropstvu.
Očigledno je da su radnici držani zaključani u užasnim uslovima, i da su živeli kao i magarci koji su okretali žrvnjeve.
Izgleda da je njihova prostorija imala samo jedan prozor na kojem su bile gvozdene rešetke da spreče bekstvo.
Takođe, jedini skeleti koji su otkriveni tokom ovog iskopavanja pronađeni su upravo u pekari.
To su kosturi dve odrasle osobe i deteta koje je smrskalo kamenje.
Pretpostavlja se da su možda bili robovi koji su bili zarobljeni i nisu mogli da pobegnu od erupcije.
Ali, to je samo nagađanje.
„Kada vršimo iskopavanja, razmišljamo šta je to što smo pronašli“, objašnjava jedan od vodećih arheologa dr Đenaro Jovino.
„Slično je kao na pozorišnoj sceni – imate scenografiju, kulise i krivca, a u ovom slučaju to je Vezuv.
„Arheolog mora da bude vešt u popunjavanju praznina – da sklopi priču o ulogama koje nedostaju, porodicama i deci, ljudima kojih više nema“.
Dodatno izveštavanje: Toni Džolif
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
