Stotine ranohrišćanskih grobova usred Niša, osam milenijuma stare košnice pokraj reke Save u Sremu i zubi neandertalaca u Sićevačkoj klisuri samo su neki važni materijalni ostaci otkriveni 2022.

Kopalo se i istraživalo, ne samo po površini zemlje, već i u njenoj utrobi, a na pojedinim lokalitetima se po fragment istorije išlo i pod vodu, kao na primer u Petničkoj pećini kod Valjeva.

Tamo su speleolozi i arheolozi krajem leta otkrili „najveću poznoantičku grobnicu“ na tlu Evrope u pećinskim sistemima.

„Radi se o dvorani koja je iskorišćena kao prirodna grobnica gde je pohranjeno preliminarno 25 ljudi verovatno različitog pola, a sasvim sigurno različitog uzrasta“, govori Vladimir Pecikoza, jedan od pronalazača i arheolog Istraživačke stanice Petnica, za BBC na srpskom.

Uspešno se tragalo i na pojedinim planinama, pa su tako na Rudniku, nedaleko od Gornjeg Milanovca, pomoću lopatica i metlica pronađene nadgrobne ploče srednjovekovnih srpskih plemića.

Međutim, savremenoj arheologiji Srbije prošla godina će ostati upamćena i po tome što su ostaci takozvane Latinske crkve i srednjovekovno groblje na lokalitetu u Novom Pazaru uništeni građevinskim radovima.

Jedinstvena pećinska grobnica na zapadu Srbije

Do velikog otkrića u selu Petnica, pokraj Valjeva, došlo se zahvaljujući suši i niskom vodostaju u Aždajinom jezeru koje se nalazi u istoimenoj pećinskoj dvorani.

Speleolozi Društva mladih istraživača „Vladimir Mandić Manda“ koji su istraživali jedan od bočnih kanala pećine, spazili su tri lobanje i nekoliko kostiju u vodi o čemu su obavestili arheologa Vladimira Pecikozu.

Pecikoza i kolega su potom u peskovitom mulju, na dnu podzemnog toka reke Banje koja izvire iz Petničke pećine, pronašli više skeleta.

„Oni su verovatno prvo bili položeni na takozvanoj klupi, prirodnom fenomenu, odnosno steni povezanoj sa bočnim zidovima dvorane ispod koje je prolaz.

„Međutim, u nekom trenutku, verovatno usled zemljotresa, došlo je do odvaljivanja velike stene sa tavanice koja je prilikom pada devastirala veći deo klupe i jednostavno se raspala u niz većih komada, pa je taj materijal skliznuo“, objašnjava arheolog Pecikoza.

Pronađena je i određena količina fragmenata keramičkih posuda zbog kojih istražitelji veruju da su tela u grobnicu pohranjena krajem četvrtog, „ali izvesnije u petom ili početkom šestog veka“.

Zbog toga su, kaže Pecikoza, ova saznanja od izuzetnog značaja jer u Evropi nema „u ovolikom broju definisanih grobnica u pećinskim sistemima“.

„Znamo za takve pojave iz trećeg veka na području Slovenije i Hrvatske, ali ne za i peti ili šesti“, dodaje arheolog.

Tačan vremenski period iz koga potiču pronađeni skeleti biće u potpunosti poznat krajem januara kada stignu rezultati datovanja.

Pecikoza kaže da su na dva skeleta uočeni tragovi trepanacije – hirurškog zahvata kojim se iz lobanje pušta krv kako bi se smanjio pritisak na mozak povređenog, a koji je karakterističan za „istočne narode koji su ovde dolazili u periodu velikih seoba“.

Istraživačima je otkriće grobice važno jer može da postane „deo slagalice“ – ranije je ispred Petničke pećine otkrivena nekropola sa šest skeleta s kraja četvrtog veka, dok je u jednoj dvorani pronađeno sakralno mesto sa keramikom, novcem i skeletom novorođenčeta.

„Taj materijal pripada černjahovskoj kulturi koja je bitisala na području današnje Ukrajine i južne Rusije.

„Tako se sada polako sklapaju kocke. Predstoji da uradimo genetičke analize svih individua da pokušamo da vidimo da li postoji neka veza“, zaključuje Pecikoza.

U daljim istraživanja, speleolozima Društva mladih istraživača „Vladimir Mandić Manda“ i arheolozima Istraživačke stanice Petnica, priključio se Zavod za zaštitu spomenika kulture u Valjevu, koji je sada nosilac projekta.

Zubi neandertalaca

Do saznanja o potencijalnom susretu neandertalaca i tadašnjeg stanovništva sa Bliskog istoka pre 300.000 godina arheolozi su došli u aprilu.

U pećini Velika Balanica u Sićevačkoj klisuri kod Niša pronađena su tri zuba odraslog neandertalca i jedan dečiji.

„Ovi zubi nam pokazuju da se morfološki pandani najranijih neandertalaca koji su živeli u Španiji pre 430.000 godina na teritoriji današnje Srbije javljaju pre oko 300.000 godina.

„Nalazi nam pokazuju i da su neandertalci kao vrsta počeli tada da se šire sa zapada na istok“, rekao je ranije Predrag Radović, jedan od članova međunarodnog tima stručnjaka iz Kanade i Srbije i asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

U naučnoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Human Evolution (Časopis o ljudskoj evoluciji), navedeno je da su ovo najstariji fosili neandertalca u istočnoj Evropi i drugi najstariji u Srbiji.

Prethodno je 2006. u obližnjoj pećini Maloj Balanici pronađena donja vilica fosila čoveka stara više od 400.000 godina.

Zubi iz Velike Balanice pronađeni su zajedno sa tragovima ognjišta i kamenim alatkama za obradu kože.

Više od 100 ranohrišćanskih grobova kod Niša

Umesto bagera i kranova na jednom gradilištu u niškom naselju Jagodin mala letos su osvanule lopate, dleta i drugi arheološki alat.

Posle nekoliko meseci istraživanja, na parceli u Pantelejskoj ulici gde je trebalo da nikne stambena zgrade, otkriveno je više od 100 grobova iz ranohrišćanskog perioda, iz četvrtog i petog veka.

Među njima je i 13 zidanih grobova, pet pravih grobnica, četiri zasvedene i jedna novog tipa, rekao je Aleksandar Aleksić, arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.

On je takođe naglasio da „ovakvih nekropola u Srbiji prosto nema“ i da se „ovakav svetski nalaz pronađe jednom u 50 godina“.

„Naravno da ima rimskih i ranohrišćanskih grobnica na raznim lokalitetima u Srbiji, ali u ovolikom broju i ovoliki broj različitih tipova grobnih konstrukcija i grobnica u Srbiji nemamo na drugom mestu“, rekao je on za Blic.

Na lokalitetu od oko 500 metara kvadratnih posebno se istakla grobnica koja podseća na piramidu zbog čega bi Niš, dodao je, mogao da dobije još jedan simbol – Tutankamona iz Naisusa.

Arheolog je naveo i da je pronađena i spaljena grobnica, „gotovo sigurno nekog paganina koji je, verovatno, iz protesta zatražio da bude sahranjen po tim običajima“.

Otkriven je i skelet sa veštački deformisanom lobanjom, što je karakteristično za germanska plemena, verovatno narod Gepidi.

Novootkriveni lokalitet je deo daleko veće nekropole Naisusa koja je predmet istraživanja poslednjih 130 godina i proteže se širom Jagodin male, od bivše fabrike Niteks do Tvrđave, odnosno od obale Nišave do porte Pantelejske crkve.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski je najavila u oktobru da bi arheološko nalazište u Jagodin mali moglo da postane muzej na otvorenom, a da se investitoru ponudi druga lokacija za zidanje stambenog objekta.

Košnice, sahrane i odsečene glave na planiranom auto-putu Loznica-Ruma

Pokraj reke Save, na delu plodne sremske ravnice, umesto žita, ali i saobraćajnice, prošle godine nikla su interesantna arheološka otkrića.

Na trasi planiranog auto-puta Loznica-Ruma, na lokalitetu Adžine Njive u ataru sela Klenak, pronađeni su materijalni ostaci iz različitih epoha – od mlađeg kamenog (neolita) i bakarnog doba, do keltskih i rimskih tragova.

Arheolozi su na ovom nalazištu otkrili delove košnica koje pripadaju starčevačkoj kulturi, što znači da su se u ovom delu Srbije, njeni prastanovnici bavili pčelarstvom pre 8.000 godina.

„Znamo da se med koristi od starijeg kamenog doba, međutim pretpostavljalo se da je u pitanju sakupljanje divljih košnica, korišćenjem meda u prirodi“, rekao je ranije arheolog Miroslav Kočić za BBC na srpskom.

Nova otkrića su tako bacila sumnju na prethodna tumačenja.

Na bezmalo 56.000 kvadratnih metara istraženog prostora pronađeni su još i brojni ostaci vinčanske kulture – kuće, peći, odbrambeni rovovi i ostalo.

Došlo se i do traženih podataka o vinčanskim sahranama na osnovu posmrtnih ostataka koji su do sada otkriveni na još, kako kažu arheolozi, svega dva mesta u Srbiji.

Daljim analizama, naučnici bi mogli da sklope „delove slagalice koji im nedostaju kako bi potvrdili druge hipoteze o Vinčanskoj kulturi“, a moći će takođe da utvrde i čime su se Vinčanci, između ostalog, i hranili.

„Videćemo šta će pokazati analize, jer je stanje kostiju specifično, preliminarno ukazuje da su dugo bili izloženi, što je možda bio deo rituala sahrana“, naveo je Kočić.

Pored košnica i ostataka vinčanske kulture, na ovom lokalitetu pronađene su i odsečene ljudske glave iz bakarnog doba, olovne ikone podunavskog konjanika, kao i ekonomski kompleks za preradu žitarica i njihovo skladištenje iz doba Rimljana.

Nadgrobna ploča na Rudniku

Podno nekadašnje vulkanske kupe Ostrvica, jednog od vrhova šumadijske planine Rudnik kod Gornjeg Milanovca, prilikom ovogodišnjeg istraživanja ranije otkrivene srednjovekovne crkve, pronađene su ktitorske grobnice i nadgrobne ploče.

Među njima je i mermerna ploča viteza Žarka, u koju je uklesano njegovo ime na ćirilici i grb ovog vlastelina iz 14. veka.

„On je veoma zanimljiv kao ikonografsko rešenje, ali u sebi sadrži sve elemente – od šlema, perjanice, svih detalja, kao i ime samog pokojnika.

„Tako da nema dileme da i sam pripada tom istom vremenu“, rekao je za RTS docent Dejan Radičević sa Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Sasvim slučajno je otkrivena i kamena grobnica sa malim ulaznim hodnikom i plafonom „na dve vode“, karakterističnim za period ranog hrišćanstva.