Tutankamon je dobio konkurenciju.

Ona dolazi u obliku još jednog tinejdžera koji je pripadao višoj klasi u starom Egiptu i koji je pre 2.300 godina mumifikovan sa zlatnom srcem.

Telo mladića, za kog se veruje da je umro sa 14 ili 15 godina, prvi put je pronađeno 1916. godine.

Međutim, njegovi posmrtni ostaci su čuvani u skladištu više od jednog veka, zajedno sa još desetak drugih, u depoima Egipatskog muzeja u Kairu, a da ih stručnjaci nisu temeljno pregledali.

To se promenilo kad je tim predvođen doktorom Saharom Salimom, sa Univerziteta u Kairu, odlučio da prouči mumiju iz pomoć CT skenera.

Snimci su pokazali da je telo pokojnika sadržalo 49 amuleta 21 različitog dizajna, a mnogi od njih bili su načinjeni od zlata.

Iz ovog razloga, mumija je nazvana „zlatnim dečakom“, saopštio je doktor Salim u članku objavljenom u časopisu Granice u medicini.

Ova mumija će od sada biti izložena u Egipatskom muzeju.

Skriveno blago

Snimci su omogućili da se utvrdi da je mladić bio iz više klase, budući da je „imao zdrave zube i kosti, bez dokaza o neuhranjenosti ili bolesti“, i zato što su njegovi posmrtni ostaci bili podvrgnuti „kvalitetnom“ procesu mumifikovanja, koji je podrazumevao odstranjivanje mozga i unutrašnjih organa.

Different images of the mummy. — Tim egipatskih istraživača koristio je tomografiju da istraži mumiju staru 2.300 godina koja je bila u skladištu skoro jedan vek

Skenovi su pokazali da se ispod zavoja koji su prekrivali mladićevo telo nalazio dva prsta dugi predmet pored njegovog neobrezanog penisa.

Pokojnik je još imao i zlatni jezik u ustima, kao i skarabej u obliku srca, takođe od zlata, postavljen u grudnom košu.

Doktor Salim je istakao da su stari Egipćani ostavljali amulete na leševima pokojnika sa ciljem da ih „zaštite i podare im vitalnost“ u zagrobnom životu.

„Zlatni jezik u ustima trebalo je da garantuje da će pokojnik moći da govori u zagrobnom životu“, objasnio je ovaj stručnjak.

Snimci su takođe pokazali da je telo mladića na sebi imalo sandale i venac od paprati.

Mumija, za koju se procenjuje da potiče iz poznog Ptolomejskog perioda (332-30. godine p.n.e.), pronađena je u Edfuu, na jugu zemlje, 1916. godine.

Bilo je to šest godina pre nego što je ekspedicija predvođena britanskim arheologom Hauardom Karterom otkrila Tutankamonovu grobnicu u Dolini kraljeva.

Posmrtne ostatke „zlatnog dečaka“ štitila su dva sarkofaga: na spoljnom se nalazio natpis na grčkom, a unutrašnji je bio napravljen od drveta.

Leš je nosio zlatnu masku.

Pogledajte video:

Ko je zaista otkrio Tutankamonovu grobnicu

Proučavanje bez oštećivanja

Naučnici koji rade na projektu veruju da je ovo otkriće prvo od mnogih.

The death mask of the "golden boy" — Istraživanja mumije su otkrila da je dečak bio iz više klase drevnog egipatskog društva

„U Egiptu su bila česta iskopavanja u 19. i 20. veku, koja su se završavala ekshumacijom hiljade očuvanih drevnih tela, od kojih su mnoga i dalje umotana u zavoj i nalaze se u vlastitim kovčezima“, kaže doktor Salim.

„Od njegovog otvaranja 1835. godine, Egipatski muzej u Kairu služio je kao repozitorijum ovih blaga.

„Njegov podrum pun je mnogih ovakvih mumija koje su bile zaključane decenijama a da nisu bile proučene ili izložene“, dodaje on.

U prošlosti su se zavoji skidali sa mumija a tela su bila podvrgavana invazivnoj vivisekciji u istraživačke i zabavne svrhe, tvrdi akademik.

Danas je upotreba kompjuterizovane tomografije postala sjajno oruđe za proučavanje ostataka bez njihovog oštećivanja, što će naučnicima omogućiti da otkriju više o „zdravlju, verovanjima i sposobnostima ljudi iz drevnih vremena“, kaže ovaj stručnjak.

„Kompjuterizovana tomografija predstavlja značajan napredak u radiologiji.

„Umesto da se koristi samo jedan snimak, hiljade projekcija tankih delova (isečaka) tela mogu se kombinovati u potpuni trodimenzionalni model“, zaključuje on.

Pogledajte video o mumiji – egipatskoj trudnici