Kina je ograničila gradnju veoma visokih zgrada, nazvavši ih projektima taštine.
Ova odluka doneta je u vreme kad su poslovne zgrade širom planete pune praznih radnih stolova, a neki zaposleni ne žele više da dele hermetički zatvorene prostore.
Da li, dakle, neboder i dalje ima budućnost, pita se autorka Džudit Dupri.
- Svakodnevnik: Kako su novobeogradski soliteri i tramvaji otišli na more
- Kako podići grad protiv pandemije
- Sava centar: Zašto je važno sačuvati „staklenu palatu na obali Save“
Pre devedeset godina, pošto je svet preživeo globalnu pandemiju i našao se na ivici razorne ekonomske krize, započelo je praskozorje zlatnog doba nebodera.
Njegove vodeće zvezde – Krajslerova zgrada i Empajer stejt bilding – bile su najviše zgrade u istoriji i zagolicale su maštu javnosti.
Krajslerov toranj, u tajnosti sastavljen unutar same zgrade, postavljen je u legendarnom prevratu, osvojivši za zgradu žarko željenu titulu „najviše na svetu“ 1930. godine.
Godinu dana kasnije, Empajer stejt bilding u Njujorku preoteo je tu titulu, ali se ogromna zgrada sporo izdavala, čak toliko da su je nazvali „Empti stejt bilding“.
Tako su je zvali sve do premijere King Konga, filma iz 1933. o zaljubljenom gorili koji se vere uz oblakoder, a koji je uspeo da ispuni njegove spratove.
Drugo zlatno doba nebodera u toku je već poslednjih 20 godina, iako se izgradnja svuda usporila ili čak potpuno zaustavila.
Došlo je do pada od 20 odsto u broju visokih zgrada koje su globalno dovršene 2020. godine, u poređenju sa prethodnom godinom, prema Savetu za visoke zgrade i urbana staništa.
Ovo je najočiglednije u Kini, gde su se, sve donedavno, visoke zgrade podizale vratolomnom brzinom.
Hoće li, dakle, svet posle izbijanja pandemije korona virusa i dalje graditi nebodere?
Oni su već bili otpisivani.
Posle terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine i rušenja obe kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, visoka zgrada je proglašena mrtvom, što je bilo krajnje preuranjeno predviđanje.
Više nebodera izgrađeno je u poslednjih 20 godina nego u čitavom prethodnom veku, a oni su bezbedniji, jači i zeleniji nego ikad, zahvaljujući strogim standardima gradnje koji su usvojeni u čitavom svetu posle napada na Kule bliznakinje.
- Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
- Zašto je stepenište na Kalemegdanu toliko belo
- Kako bi izgledali gradovi po meri žena
Uspešnost neke zemlje može da se preokrene samo na osnovu polaganja prava na titulu „najviše zgrade na svetu“.
Baš kao što su Kule Petronas ucrtale Kuala Lumpur na mapu, tako je i Burdž Kalifa, najviša građevina na Zemlji, preobratila Dubai iz zabite pustinjske stanice u uspešnu globalnu destinaciju.
Takve zgrade pokreću i novu gradnju.
„Burdž Kalifa je na parcelu od više od 120 hektara privukla mnoge, mnoge druge zgrade i to je funkcionisalo“, kaže Edrijan Smit, osnivački partner „Arhitekture Edrijan Smit + Gordon Gil“.
Među zgrade koje su projektovali spadaju Burdž Kalifa i Kula Džeda u Saudijskoj Arabiji, koja će postati najviša na svetu kad bude završena.
Ipak, arhitekte dovode u pitanje formulu: visoka gustina populacije + visoka vrednost zemljišta = visoke zgrade – koja je nekada bila glavni podstrek gradnje.
Mora da postoji dobar razlog da se podigne zgrada visoka 500 metara, kaže Kamran Moazemi, generalni direktor VSP-a.
U portfoliju ove kompanije su najviše zgrade u Londonu (Šard), SAD (Svetski trgovinski centar broj jedan) i Aziji (Šangajska kula).
„Morate da se zapitate koji je najbolji mogući, najekonomičniji način gradnje.
Ekstremna visina može da stvori atraktivno odredište, kao u Dubaiju, ali ona nije neophodna slavnim gradovima kao što su Šangaj ili Njujork.
Danas se ikone od zgrada ne vrednuju samo po izgledu već i po tome koliko ugljenika troše.“
Ali bili oni ikone ili ne, nije svako ljubitelj nebodera, naročito onih novih, staklenih.
Oni dovode do „estetskog zagađenja“, kaže kritičar arhitekture Dejvid Brusat.
„Nekako, kako je arhitektura postajala sve viša, estetika je opadala. Ljude bacaju u depresiju dosadni urbani kanjoni kojima moraju da pešače na putu do posla.“
Raniji neboderi, kaže on, pravljeni su u nivou ulice da bi oduševljavali prolaznike i poticali su na „reciprocitet u civilizovanosti koja je bila važna za svakodnevne interakcije“.
Kovid je preokrenuo naglavačke sve ono što jedan urbani život čini poželjnim – živahne javne prostore, povezanost javnog prevoza i lak pristup restoranima, muzejima i klubovima.
Ali gradovi se sada oporavljaju, neki brže od drugih, a ljudi koji grade nebodere predviđaju da će se i oni vratiti, samo ne onakvi kakvi su bili ranije.
„Pandemija je pokazala da su četvrti sa raznolikom mešavinom stambenih i poslovnih zgrada uspele da istrpe produžena zaključavanja bolje od drugih“, kaže Skot Rehler, predsedavajući i izvršni direktor RXR-a, jednog od najvećih vlasnika, menadžera i graditelja nekretnina u oblasti Njujorka.
„To je dovelo do strukturalnih promena na poslovnom tržištu, gde sada više kompanija želi novije, trofejne zgrade, ono što se u industriji naziva ‘let do kvaliteta’, a starije poslovne zgrade postaju sve zastarelije.“
- Sedam stvari koje možda niste znali o zgradi Vlade Srbije
- Savski most ide u park – koje su poznate selidbe mostova
- U jednom lusteru se krije sudbina cele Jugoslavije
Starijim zgradama se pronalazi nova namena, dodaje on, kao što su stambene kule, čineći poslovne četvrti raznovrsnijim.
„Daleko od toga da je poslovno tržište mrtvo“, kaže Rehler.
„Talenti su se vratili u Njujork. Oni žele tamo da žive i rade.
„Potražnja za krajnje atraktivnim poslovnim prostorima 21. veka veća je nego ikad.“
Agresivna reakcija zaštite javnog zdravlja u Njujorku, koja je iznedrila stopu od 87 odsto vakcinisanog opšteg stanovništva i 90 odsto među građevinskim sindikatima, dovela je do toga da se ta potražnja namiri, kaže on.
A i prostori unutar poslovnih zgrada se menjaju u skladu sa post-pandemijskim potrebama – više svežeg vazduha, sunčeve svetlosti i otvorenih prostora.
Poslovne zgrade se više grade za saradnju umesto za kancelarijske stolove nanizane jedne kraj drugih, kaže Moazemi.
„Potražnja neće opasti, ali način na koji se kancelarije ispunjavaju biće drugačiji.
„Ne možete više da pretpostavite da će radno vreme svih radnika biti od ponedeljka do petka.
„Možda će vam biti potreban veći prostor za manje radnika.“
Urbana potražnja za oblastima pod vedrim nebom skočila je u nebesa.
Za ultimativno iskustvo na otvorenom imate Siti klajmb na Menhetnu, najveći spoljni uspon na neku zgradu na svetu.
Neustrašivi (i vezani) avanturisti mogu da se popnu uz spoljnu stranu Hadson jardsa broj 30, kule visoke 387 metara, kad se Siti klajmb bude otvorio u novembru.
Neboderi žive u velikim gradovima, tako da njihova budućnost zavisi od povratka zaposlenih.
Ne žele svi da se vrate – rad od kuće u trenerci ima svojih prednosti – ali suštinske, urođene sile čine taj povratak neizbežnim.
Mi smo društvena bića.
Studije iz vremena pre pandemije pokazuju da emotivna izolacija – usamljenost – može da dovede do rizika od smrtnosti koji može da se meri s onim od pušenja.
Štaviše, desi se magija kad ljudska bića, naročito ona kreativna, rade u neposrednoj blizini.
„Mi sada znamo da je rad na daljinu produktivan, ali ljudi moraju da se sretnu da bi sarađivali“, kaže Moazemi.
„Vi se krećete, upijate, učite.“
Postoje i druge visoke cene rada na daljinu, naročito u oblastima koje su izuzetno vizuelne i prostorne.
„Komunikacija preko kompjutera ume da predstavlja problem, naročito u smislu davanja instrukcija i kontrole kvaliteta proizvoda.
Klijenti imaju poteškoće da razumeju model zgrade kad ga vide na ekranu“, kaže Smit.
Istorijski gledano, krize su dovodile do inovacija.
Za visoke zgrade, post-pandemijski period mogao bi da bude drugačiji, ako je Kina, predvodnik u gradnji nebodera, bilo kakvo merilo za to.
Da bismo najbolje ilustrovali njen eksplozivni rast iz poslednje dve decenije, pomislite samo na ovo: širom sveta postoji 115 „supervisokih“ zgrada viših od 300 metara.
Kina je izgradila njih 85.
Kina je skupila snagu i koristi strategije koje će ispuniti njene prazne nebodere, obnoviti privredu i pružiti podstrek nacionalnom identitetu koji je pretrpeo težak udarac od Kovida.
Godine 2020, posle niza ranijih odluka u vezi sa gradnjom, njena vlada najavila je sveobuhvatna ograničenja za visinu i izgled novih nebodera.
Zabranila je „kopirantske“ zgrade, replike zapadnjačkih obeležja kao što su Ajfelova kula, Kremlj i druge kakvih imate širom Kine.
U julu su zabrane postale još strože, sada usmerene isključivo na visinu: zabranjene su nove zgrade više od 500 metara, a one više od 250 metara strogo su ograničene.
Najskorije, Kina je zabranila zgrade više od 150 metara u gradovima sa manje od tri miliona stanovnika.
To je imalo finansijske posledice, naročito za zapadnjačke arhitektonske firme, koje su podigle mnoge od tih kineskih supervisokih zgrada.
„Kina je preterala sa gradnjom u svakoj oblasti – stambenoj, poslovnoj, satelitskim gradovima – u projektima koji nisu morali da budu izgrađeni, već su samo nalazili posao za njihovu populaciju i podizali produktivnost“, kaže Smit.
Njegov firma je osmislila pet najvećih nebodera u Kini.
Vlada je uvidela da joj je „bolje da počne da gradi zgrade koje imaju ekonomskog smisla i mogu da budu iznajmljene.
Drugim rečima, počeli su da razmišljaju kao američki graditelji.“
Neboderi ne mogu da izgrade privredu, oni samo mogu da namire postojeću potražnju.
Ipak, osam od deset najviših zgrada na svetu koje se trenutno grade nalaze se u Kini.
Neboderi sugerišu moć, ekonomsku snagu i tehničku umešnost – atribute koji su neodoljivi za arhitekte države.
Pandemija je navela na ekspanzivno razmišljanje o visokim zgradama i ljudima koji u njima rade, pozivajući na fleksibilnost, prilagodljivost, pristup prirodi i zgrade koje konzerviraju više, a troše manje.
Džudit Dupri je autorka knjige Neboderi, istorija najizuzetnijih zgrada na svetu i mnogih drugi knjiga o izgrađenim okruženjima
Pogledajte video o beogradskom naselju Cerak
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
