Pomračenja umeju da budu spektakularni astronomski događaji. Postoji dobar razlog zašto je nikla čitava jedna grana turizma kako bi udovoljila svima onima koji žele da ih vide.
Sledeće pomračenje biće 26. maja – potpuno pomračenje Meseca koje će moći da se vidi iz istočne Azije, Australije, širom Pacifika i iz Amerika.
Ali to je samo jedna od nekoliko različitih vrsta eklipsi.
„Generalno gledano, postoje dva tipa pomračenja: Meseca i Sunca“, piše Huan Karlos Bimin, astrofizičar iz Naučnog komunikacionog centra Autonomnog univerziteta u Čileu, u nedavno objavljenoj knjizi Ilustrovana astronomija.
Ali on potom napominje: „Tehnički postoji i treća vrsta, koja uključuje dve daleke zvezde.“
- Nikola Kopernik – naučnik koji je preokrenuo pogled na svet
- Kako je naučnik iz Bečeja stigao do najvećeg teleskopa na svetu u Kini
- Balkan i svemir: Kako planete dobijaju imena
Evo opisa ove tri vrste i njihovih različitih varijanti:
POMRAČENjE SUNCA
Ponekad, kad Mesec kruži oko Zemlje, on se nađe između Sunca i naše planete, zaklonivši svetlo zvezde i dovevši do pomračenja Sunca.
Drugim rečima, Mesec baca svoju senku na površinu Zemlje.
Ali, postoje tri tipa pomračenja Sunca, a oni se razlikuju po tome kako – i koliko – Mesec zakloni Sunce.
Potpuno pomračenje Sunca
Do potpunog pomračenja Sunca dolazi kad se Sunce, Zemlja i Mesec na taj način poravnaju da potonji potpuno zakloni sunčevu svetlost.
Na nekoliko sekundi (ili ponekad čak minuta), nebo postane toliko tamno da izgleda kao da je noć.
- Otkrivena crna rupa „najbliža Zemlji“
- Redak prizor na nebu – prvi put od 17. veka
- Evo kako izgleda crna rupa
Rečima NASA-e, „potpuna pomračenja Sunca moguća su samo na Zemlji zbog nebeske slučajnosti“: Sunce je 400 puta šire od Meseca, ali je i 400 puta udaljenije.
„Taj geometrijski odnos znači da kad se savršeno poravnaju, Mesec zakloni čitavu površinu Sunca, dovodeći do potpunog pomračenja Sunca“, dodaje NASA.
Pojas koja prati mesečevu senku preko površine Zemlje naziva se „zonom totaliteta“ i ovaj spektakl potpunog mraka vidi se samo u jednoj maloj oblasti.
S obe strane tog pojasa, hiljadama kilometara eklipsa može da se vidi samo delimično.
Što ste dalje od zone totaliteta, manji je deo Sunca kog će zakloniti Mesec.
Što se tiče trajanja, zavisiće od „položaja Zemlje u odnosu na Sunce, položaja Meseca u odnosu na Zemlju i toga koji deo Zemlje je pomračen“, piše Bimin.
„Teoretski, najduže pomračenje Sunca može da traje 7 minuta i 32 sekunde“, dodaje ovaj čileanski astrofizičar.
Što se tiče učestalosti, ona uopšte nisu toliko retka kao što biste pomislili: dešavaju se svakih 18 meseci.
Ono što je stvarno retko je da se potpuno pomračenje Sunca vidi ponovo iz iste tačke, što se u proseku dešava na svakih 375 godina.
Ove godine će potpuno pomračenje Sunca biti 4. decembra, ali biste morali da budete na Antarktiku da biste ga videli u punom sjaju.
Prstenasto pomračenje
Kad je Mesec dalje od Zemlje i deluje „manje“, on ne zakloni do kraja površinu Sunca.
I tako je oko Meseca vidljiv prstenasti deo Sunca, a događaj se naziva prestenasto (anularno) pomračenje Sunca.
Baš kao i tokom potpunog pomračenja Sunca, tokom ovog fenomena postoji „staza anularnosti“ na kojoj pomračenje izgleda prstenasto.
Sa obe strane te staze, zauzvrat, postoji zona parcijalnosti.
Desetog juna 2021. godine, prstenasto pomračenje videće sa na udaljenim severnim širinama: u delovima Kanade, Grenlanda i Rusije videće se puni efekat, ali veliki deo Evrope, Centralne Azije i Kine videće samo delimično pomračenje.
Prema NASA-i, ove eklipse obično su najduže, budući da prsten može da se vidi duže od deset minuta, ali uopšteno ne traju duže od pet ili šest.
Hibridno pomračenje
Bimin objašnjava da je hibridna eklipsa fenomen koji se dešava „kad je Mesec na udaljenosti na kojoj može potpuno da zakloni Sunce, ali, kako napreduje, blago se udaljava od Zemlje i prestaje da zaklanja Sunce, transformišući se u prstenasto pomračenje.“
„Ono može i da krene kao prstenasto pomračenje, a onda da se malo približi i postane potpuno pomračenje“, dodaje Bimin.
Hibridna pomračenja prilično su retka (čine četiri odsto svih pomračenja Sunca), prema podacima Kanarskog instituta za astrofiziku (IAC).
Podaci NASA-e ukazuju na to da se poslednje desilo 2013. godine, a moraćemo da čekamo sve do 20. aprila 2023. godine na sledeće, koje će biti vidljivo iz Indonezije, Australije i Papue Nove Gvineje.
POMRAČENjA MESECA
Do pomračenja Meseca dolazi kad se Zemlja ispreči sunčevoj svetlosti koje se kreće ka Mesecu.
Drugim rečima, tokom pomračenja Meseca vidi se senka Zemlje projektovana na njenom prirodnom satelitu.
Vodič IAC-a objašnjava: „Vidljivost pomračenja Sunca zavisi od geografske lokacije posmatrača. Suprotno tome, kod pomračenja Meseca fenomen može da se vidi sa bilo kog mesta na našoj planeti na kom je Mesec iznad horizonta u vreme pomračenja.“
Vodič dodaje da „za razliku od pomračenja Sunca, kod kog raspored faza pomračenja zavisi od geografskog položaja posmatrača, kod pomračenja Meseca one će biti iste bez obzira na mesto sa kog se posmatra.“
Postoje isto tako i tri tipa pomračenja Meseca.
Potpuno pomračenje Meseca
Tokom potpunog pomračenja Meseca, objašnjava NASA, Mesec i Sunce se nalaze na potpuno suprotnim stranama Zemlje.
„Iako se Mesec nalazi u senci Zemlje – objašnjava NASA – nešto sunčevog svetla uspeva da dopre i do Meseca.“
To sunčevo svetlo prolazi kroz Zemljinu atmosferu, koja filteriše veći deo plave svetlosti.
Zbog toga, tokom tog fenomena, prirodni satelit izgleda crveno i dobio je nadimak „Krvavi Mesec“.
- Kako je izgledao super Mesec širom planete
- U fotografijama: Ružičasti super Mesec osvetlio noćno nebo
Prema IAC-u, „zato što je prečnik naše planete četiri puta veći od mesečevog, njena senka je i mnogo šira, pa pomračenje Meseca može ukupno da traje i 104 minuta.“
Jedno takvo će se desiti 26. maja 2021. godine.
Ako ste u zapadnoj Južnoj Americi, Jugoistočnoj Aziji, Australiji ili delovima zapadnih Sjedinjenih Američkih Država – i imate tu sreću da vam nebo bude vedro – bićete u poziciji da vidite ovaj „Super cvetni pun Mesec“ potpuno pomračen oko 14 minuta.
Delimično pomračenje Meseca
Kao što mu samo ime govori, delimično pomračenje Meseca dešava se kad samo deo Meseca uđe u Zemljinu senku.
U zavisnosti od veličine eklipse na osenčenom delu mesečeve površine mogu da se pojave tamnocrvena, boja rđe ili zagasito siva boja.
To se dešava zbog kontrasta između ovog dela i drugog, svetlog dela Meseca koji ostaje izvan senke.
Prema NASA-i, iako je potpuno pomračenje Meseca redak fenomen, delimična se dešavaju najmanje dva puta godišnje.
Delimično pomračenje Meseca desiće se 18-19 novembra, a biće vidljivo iz Severne i Južne Amerike, Australije i delova Evrope i Azije.
Pomračenje Meseca u polusenci
Ovo se dešava kad Mesec prođe kroz polusenku Zemlje, što će reći njenu mnogo bleđu senku.
Ove eklipse su, stoga, toliko suptilne da njihova percepcija u ljudskom oku zavisi od veličine dela Meseca koji ulazi u deo polusenke: što je manji, teže ga je zapaziti.
Iz tog razloga, ova pomračenja često se ni ne pominju u kalendarima namenjenim bilo kome sem naučnicima.
Možda će vas zanimati i ova priča
POMRAČENjA ZVEZDA
Nisu sva pomračenja povezana sa Suncem i Mesecom: postoje i pomračenja dalekih zvezda.
„Pedeset odsto zvezda se nalazi u sistemu od dve ili više zvezda“, objašnjava Bimin u knjizi „Ilustrovana astronomija“, koja je dostupna besplatno onlajn.
„Pošto ima toliko mnogo zvezda u našoj galaksiji, neke od tih dvojnih zvezda kruže u planu koji je veoma dobro poravnat sa Zemljom, tako da u nekim delovima njihove orbite jedna zvezda prođe ispred druge i zakloni svetlo one iza sebe“, dodaje on.
„Ove dvostruke zvezde nazivaju se eklipsne dvojne zvezde.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
